Izvor: B92, 17.Dec.2010, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdrav život čuva u starosti
Osobe koje vode zdrav život - fizički su aktivne, pravilno se hrane i ne puše - su pod znatno manjim rizikom od degeneracije makule ("žute mrlje" u oku) kao posledice starosti (AMD), zaključili su stručnjaci s američkog Univerziteta Viskonsin.
I telesna aktivnost i zdrava ishrana svaka za sebe smanjuju rečeni rizik, ali u kombinaciji, uz nepušenje, oni uspevaju da taj rizik umanje i za više od 70 odsto, prenosi Rojters.
Makularna degeneracija ima za posledicu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gubitak vida u centru vizuelnog polja, zbog čega može da oteža čitanje i prepoznavanje lica, ali često preostaje dovoljno perifernog vida da bi se obavljale ostale životne aktivnosti.
Američki tim je istraživanje obavio na 1.313 žena, koje su devedesetih godina, u starosti od 55 do 74 godine, popunile anketu o svojoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i eventualnom pušačkom stažu.
Posle otprilike šest godina, na njima je obavljena provera vida. Ispostavil se da se među onima koje se najzdravije hrane kod 11 odsto pojavila ADM u ranoj fazi, dok je kod ispitanica koje su se najlošije hranile, početak ovog oboljenja ustanovljen u 19 odsto slučajeva.
Osim toga, staračka makularna degeneracija se pojavila kod jedne od deset fizički najaktivnijih ispitanica, dok se među onima koje su bile najmanje fizički aktivne javila kod svake pete.
Tim iz Viskonsina ističe da je dovoljno 10 sati nedeljno biti vrlo skromno fizički aktivan - spremati kuća, baviti se baštom ili hodati, ili osam sati nedeljno biti umereno fizički aktivan.
Mada je utvrđeno da pušenje samo za sebe ne predstavlja faktor rizika, u kombinaciji sa zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, nepušenje znatno smanjuje rizik od ADM.
Stručnjacvi iz Viskonsina objašnjavaju da zdrav način života možda smanjuje rizik od staračke makularne degeneracije tako što snižava krvni pritisak pa time štiti oči od degeneracije, ili što smanjuje nivo slobodnih radikala u organizmu, čime se doprinosi redukciji zapaljenskih procesa.
Američki tim ističe da bi bilo poželjno slično istraživanje obaviti i na muškarcima, uz napomenu da nema nikakvog razloga da se kod njih očekuju drugačiji rezultati.
