Izvor: S media, 11.Dec.2010, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su vitamini važni?
Teško je tačno reći kolika je optimalna količina vitamina koju treba uzeti jer sve zavisi od potreba.
Zašto su vitamini važni? Koje sve vitamine imamo? U kojim namirnicama možemo pronaći vitamine i koju su nam vitamini preko potrebni česta su pitanja na koja često ne dobijamo određene odgovore. Razradom ove teme pojasnićemo vam, i objasniti sve o vitaminima i njihovom uticaju.
Vitamini su organske materije. Rast i razvoj organizama uveliko zavisi o vitaminima. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Kažemo da su biološki regulatori hemijskih reakcija za razmenu materija u organizmu. Nemaju energetske vrednosti, no sudeluju u hemijskom procesu kao biokatalizatori. Glavni su sastojci pravilnog rada celog organizma, rasta i deluju kao antioksidansi kod bolesti. Važni su i potrebni u ljudskom i životinjskom organizmu koji ih uglavnom ne mogu sintetisati iz jednostavnijih spojeva. Konzumiranjem biljne i životinjske hrane (sad već i sintetičkih vitamina), podmiruju se potrebe organizma za vitaminima.
Zaista je teško tačno reći kolika je optimalna veličina vitamina koja se treba uzeti jer sve zavisi o potrebama. Različitost fiziološkog načina odnosno uslova života, svakodnevna upotreba vitamina nije ista za svakog čoveka. Uzmimo za primer trudnice koje svakako trebaju veću količinu vitamina nego običan čovek.
Podela vitamina:
Vitamine delimo u dve velike osnovne skupine:
1. Vitamine topljive u mastima (A, D, E , K)
2. Vitamine topljive u vodi (B-kompleks, C, H)
Vitamini topljivi u mastima
Akserofolt (retinol), ili vitamin A – To je vitamin rasta i razvoja tkiva. Važan je za vid, kožu i sluznicu. Postoji i provitamin A koji je beta-karoten, a nalazimo ga u biljkama i ljudskom organizmu dok se on na kraju razlaže u vitamin A. (Provitamini su stvari koje u nama prelaze u vitamine) Ukoliko nemamo dovoljno vitamina A postoji mogućnost da obolimo od noćnog odnosno kokošjeg slepila. Ovog vitamina ima najviše u jetri, jajima, tamnozelenom povrću i neobranom mleku
Kalciferol ili vitamin D – Najvažniji su vitamini D2 i D3 jer regulšu taloženje kalcijuma u kostima. D2 vitamin (ergokalciferol) nastaje ultraljubičastim zračenjem provitamina ergosterola iz potkožnog tkiva. Sunčane zrake koje nam dotiču kožu osiguravaju nam potrebnu količinu našeg D vitamina jer ga telo onda samo proizvodi. Nalazimo ga u lososu, sardinama, žumancima i ribljem ulju.
Tokoferol ili vitamin E – E vitamin je vitamin plodnosti (ili antisterilitetni vitamin) čiji nedostatak stvara smetnje u trudnoći. No ono što nam je zapravo bitno je da je vitamin E, vitamin kože! Čestim uzimanjem vitamina E održava se lepota kože, i ona postaje sjajnija i meka na dodir. Vitamin E takođe poboljšava koncentraciju i umne sposobnosti. Izvori: Hladno presovana ulja, jaja, pšenične klice, slatki krompir, lisnato povrće.
Filokinom ili vitamin K – Sprečava krvarenje a možemo ga pronaći u cvetači i soji koliko i u žumanjcima te zelenom lisnatom povrću.
Vitamini topljivi u vodi
Vitamin B1 ili Tiamin (Aneurin) – Važan za nervni sistem te njegov rast i razvoj. Njegov nedostatak uzrokuje bolest beriberi koja izaziva trnjenje ruku i grčenje nogu te živčanim smetnjama. Najviše obiluje u pivskom kvascu, smeđoj riži, iznutricama, mesu, orasima, mahhunarkama, te ribi.
Vitamin B2 ili Riboflavin (laktoflavin) – Još jedan vitamin koji deluje na zdravlje i sluz kože. Jeste li znali da njegov nedostatak uzrokuje ranice u uglovima usana? Posebno deluje na rast i razvoj nervnog sistema. Pivski kvasac, melasa i neobrađena zrna najveći su stanovi Riboflavina ili vitamina B2
Vitamin B3 ili Nikotinska kiselina (niacin PP-faktor) - Igra glavnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Njegov nedostatak uzrokuje crvenilo i ljuštenje kože te želudačne i probavne smetnje. Nemasna mesa, mleko i riba daće nam dovoljno B3 vitamina.
Vitamin B5 ili Pantotenska kiselina – Vitamin je koji je neophodan za ljudski metabolizam. Sudeluje u oslobađanju energije iz ugljenih hidrata, belančevina i nešto masti, te u korišćenju drugih vitamina. Izvor: pivski kvasac, iznutrice, žumance, mahunarke, losos, klice pšenice
Vitamin B6 ili Piridoksin – Kao i E, te B2 vitamin učestvuje u zdravlju kože. Pomaže pravilnoj apsorpciji vitamina B12 u telu i krvna slika izgledaće puno bolje ukoliko imamo dovoljno B6 vitamina. Naći ćemo ga u mesu, iznutricama, mahunarkama i melasi.
Vitamin B12 ili Cijanokobalamin – Crvena krvna zrnca sazrevaju pomoću ovog vitamina a poboljšava apsorpciju A vitamina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje anemiju.
Glavni izvori ovog vitamina su u iznutricama, ribi i svinjetini, jajima, mleku, siru, i mlečnim proizvodima.
Vitamin C ili Askorbinska kiselina - Svima nam dobro poznati vitamin C. Štiti organizam od infekcija, i glavni je posrednik u stvaranju vezivnog tkiva (zubi, kosti). Nedostatak vitamina C uzrokuje glavobolju, pospanost i umor nogu.
Vitamin C naći ćemo u zelenoj paprici, citrusu, šipku, trešnji, divljoj jabuci, brokuli i paradajzu.
Vitamin H ili Biotin – Ovog vitamina najviše ima u kvascu, goveđoj džigerici, bubrezima, jajima i cvetači. Utiče na zdravlje kože.
I za kraj:
Pripazite na unos i količinu vitamina. Naime, višak vitamina, ili nedovoljna zastupljenost vitamina u svakodnevnoj ishrani dovodi do poremećaja u organizmu (hipervitaminoza i hipovitaminoza). Dok je nedostatak vitamina jedan od najpoznatijih (avitaminoza), koji uzrokuje niz bolesti; skorbut, berberi, rahitis i dr. Budite uvijek zdravi i nemojte dopustiti da manjak vitamina utiče na vaš organizam.
