Izvor: B92, 28.Sep.2013, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je važno brinuti o zdravlju srca?
Srce je kao organ izuzetno važno za celokupno zdravlje; pumpajući krv kroz telo, predstavlja 'motor' našeg komplikovanog organskog sistema i kao takvo zahteva posebnu pažnju
Svi znamo kako je o pravilnoj srčanoj funkciji, bez obzira na godine, važno voditi računa; paziti na prehranu, redovno se baviti nekim vidom vežbanja, ne pušiti i redovno kontrolisati masnoće u krvi.
Najčešća posledica nebrige o srčanoj funkciji i neredovnih kontrola je ateroskleroza >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - sužene, zadebljane ili začepljene srčane arterije koje mogu dovesti do ozbiljnih bolesti poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, oštećenja bubrega pa čak i srčanog ili moždanog udara.
Održavanjem primerenog nivoa masnoća, prvenstveno holesterola i triglicerida, možemo značajno pomoći srcu i olakšati mu ionako zahtevan zadatak.
Krv je tečnost u kojoj su masnoće netopive i ne mogu da plivaju do cilja. Zato se u krvi apsorbirane masnoće, kao trigliceridi i holesterol, vežu s proteinima nosačima koji omogućavaju njihov transport do cilja. Upravo odnos količine apsorbiranih masnoća i odgovarajućih proteina u krvi utiče na naš organizam, i na rizik od smanjene prohodnosti krvi u arterijama.
Trigliceridi nakon obroka dospevaju u krv, ali su prisutni u krvi i onda kada ne jedemo masne obroke - oni se sintetišu iz viška ugljenih hidrata u prehrani. Iako se povišeni nico triglicerida načelno rešava jednostavno; regulacijom prehrane, povišeni trigliceridi uz povišen LDL holesterol znak su za uzbunu, jer često ukazuju na visok rizik za razvoj ateroskleroze.
Holesterol je normalan sastojak krvi; on je sastavni deo svih naših ćelijskih membrana, a takođe je osnovni sastojak steroidnih hormona, zato bez njega ne bi bilo testosterona ili estrogena. Bez holesterola i njegove prisutnosti u jetri ne bismo mogli da apsorbujemo nijedan od vitamina topivih u masti, kao što su vitamini A, E, D i K, a ako smo dovoljno izloženi suncu baš iz molekula holesterola naš organizam sam može da sintetiše vitamin D. Budući da je holesterol sastojak hrane, na njegovu količinu često možemo donekle uticati i pravilnom prehranom.
U nizu metaboličkih promena kroz koje prolaze apsorbirane masnoće, nastaje i LDL koji često nazivamo loš holesterol. LDL u normalnim uslovima ulazi u ćelije i razgrađuje se ili se u jetri koristi u sintezi hormona, ali u uslovima kad je koncentracija LDL u serumu visoka nastaju aterosklerotične naslage na srčanim arterijama - zloglasni plak.
Za razliku od LDL-a, HDL koji još zovemo dobar holesterol (poželjna je što veća količina) neophodan je u eliminaciji viška holesterola iz periferije, jer omogućava povratak holesterola u jetru i njegovu razgradnju – ovaj je proces bitan u sprečavanju rizika za razvoj ateroskleroze.
Zbog često nedovoljnih signala našeg tela, a i neznanja kako slušati i čuti što nam ono govori, većina nas nije svesna šta sve 'nosi' naša krv i kakva se borba između dobrog i lošeg holesterola odigrava unutar nas samih.
.jpg)
