Izvor: eKlinika.rs, 04.Mar.2024, 09:46
Zašto je ključna kost jedan od „stubova“ ramenog pojasa i kako čuva nerve i krvne sudove
Ključna kost (clavicula/lat) oblika je izduženog latničnog slova S i prosečne dužine oko 15 centimetara. Ova kost je zapravo baza strukturalne veze između zgloba ramena i ostatka skeleta.
Ključna kost: Pozicija i uloga
– Može se reći da ova kost predstavlja vezu između aksijalnog (osovinskog) i apendikularnog skeleta, kroz povezanost sa skapulom (lopaticom). Značajno je podsetiti i na to da je u pitanju parna kost (postoji i na levoj i na desnoj strani tela). Takođe, >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << važno je napomenuti i da su prelomi ključne kosti među najčešćim traumama koje nam se događaju. Zbog svoje pozicije iznad grudnog koša i opisanih anatomskih karakteristika (oblik izduženog slova S), ključna kost stabilizuje pokrete lopatice na gore, put spolja i put iza (pozadi) tokom pokreta ruke. U tom smislu, funkcija ključne kosti je i asistencija ramenom zglobu u procesu i toku pokreta (opseg, stabilnost i snaga) – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Borislav Despot, specijalista ortopedije sa traumatologijom.
Nerve i krvne sudove između ramena i vrata takođe čuva ključna kost
Međutim, prema rečima sagovornika našeg portala, uloga ključne kosti nije samo u stabilnosti i pokretljivosti gornjeg dela tela. Ona je, navodi dr Despot, i jedna vrsta prirodnog „štita“ važnim nervima i krvnim sudovima koji prolaze od ramena ka vratu. Naime, „uzglobljava“ se sa akromijalnim okrajkom lopatice (skapule) i grudnom kosti (sternumom). Dakle, ako se govori o povredama, pored preloma ključne kosti moguće su i traume ova dva zgloba.
Ključna kost i prelomi: Kako se leče?
Otprilike oko 5 odsto svih preloma čine oni koji za posledicu imaju disfunkciju ključne kosti. Do njih najčešće dolazi, objašnjava sagovornik našeg portala, ili putem direktne traume ramena ili uticajem na ispruženu ruku. Kada je odgovarajuća sila veća od snage kosti, dolazi do njenog pucanja.
– Najveći broj preloma lečimo neoperativno. Nekada je za to korišćen takozvani zavoj „osmica“. Ali, zbog određenog broja komplikacija i nekomfornosti te metode, od nje se odustalo. Najčešće se nosi trougla marama oko vrata, kojom se praktično jedino na taj način imobiliše ruka (ekstremitet na povređenoj strani). Ukoliko je prelom otvoren ili ukoliko dolazi do značajnog preklapanja prelomljenih fragmenata (najčešće više od 2 cm, kada dolazi do značajnog skraćenja dužine kosti), ili ukoliko je prelom bliže spoljašnjem okrajku ključne kosti ka akromioklavilukarnom zglobu, indikuje se operativno lečenje. Tada se vrši odgovarajuća fiksacija, odnosno otvorena repozicija i fiksacija sa pločicom i zavrtnjima – detaljno objašnjava dr Despot.
Šta kažu novi svetski trendovi
Savremene tendencije, prema rečima našeg sagovornika, sve više se okreću operativnom lečenju. Srastanje uz neoperativno lečenje traje otprilike do tri meseca, a praktično u prvih mesec dana je pacijent u bolovima i u nemogućnosti da koristi odgovarajući ekstremitet. Nakon operativnog lečenja, navodi dr Despot, pacijent momentalno počinje da pokreće povređeni ekstremitet, uz savet da se isti ne opterećuje, na primer, nikakvim sportskim aktivnostima ili podizanjem tereta.
Brzina života i potreba za što bržim oporavkom i funkcionalnošću jednostavno diktiraju ovaj pravac. Zato ga pacijenti sve češće prihvataju, konstatuje naš sagovornik, ali naglašava da uz oba modaliteta lečenja sledi fizikalna terapija, sa ciljem vraćanja funkcije u normalu što je pre moguće.
Komplikacije i potpuna dislokacija: Zašto je u ovim slučajevima potreban i vaskularni hirurg
Iako su retki, slučajevi potpune dislokacije zgloba (kada dođe do dislokacije klavikule ka pozadi) jedna od obaveznih indikacija za hirurško lečenje. Međutim, i ovakve povrede se dešavaju. Zašto su kompleksne, a zbrinjavanje izazovno i za ortopede i za kompletan lekarski tim?
– Razlog je prisustvo jednog velikog krvnog suda odmah iza ključne kosti, subklavijalne arterije. Mogućnost brzog iskrvavljenja je razlog što u timu lekara obavezno mora da bude vaskularni hirurg. Čak i u velikim svetskim traumatološkim centrima u kojima se rešava ogroman broj teških trauma, ova spada u niz vrlo komplikovanih i zahtevnih hirurških procedura – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal dr Borislav Despot, specijalista otropedije sa traumatologijom, koji je već 17 godina deo tima najvećeg regionalnog trauma centra „Rashid Hospital“u Dubaiju (UAE).
Članak Zašto je ključna kost jedan od „stubova“ ramenog pojasa i kako čuva nerve i krvne sudove se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
