Izvor: eKlinika.rs, 26.Mar.2023, 18:00
Vagus nerv reguliše varenje, rad srca, disanje, kako se stimuliše ovaj lutajući živac
Vagus nerv najduži je moždani živac koji inerviše muskulaturu mišića za gutanje i varenje. Ovaj „lutajući“ nerv kontroliše mišiće koji stvaraju glas i obezbeđuje parasimpatička vlakna koji inervišu srce i glatke mišiće respiratornog sistema. Vagus nerv je jedan od 12 kranijalnih nerava, sastavljen od snopa nervnih vlakana koji vode od creva, preko srca do mozga. Odgovoran je za različite telesne funkcije – varenje, rad srca i disanje. Prema nekim istraživanjima, dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << funkcionisanje vagus nerva može da nas zaštiti od dijabetesa, gojaznosti, bolesti srca i upala.
Vagus nerv kontroliše rad srca, kašalj, kijanje, gutanje
Vagus je je deo autonomnog nervnog sistema, nerv koji ima i senzorne i motoričke funkcije. Ovaj nerv zove se i pneumogastrični nerv ili živac lutalac, on kontroliše kardiovaskularnu aktivnost, refleksne radnje poput kašalja, kijanja, gutanja i povraćanja.
Vagus nerv formira vezu između creva i mozga. Naučnici u poslednje vreme sve intenzivnije proučavaju vezu creva i mozga, kako bi dobili detaljnije informacija o razvoju depresije i gojaznosti.
Senzorne i motorne funkcije vagus nerva
Reč „vagus“ na latinskom znači lutanje. Vagusni nerv je najduži kranijalni nerv, proteže se od moždanog stabla do debelog creva. Senzorne funkcije vagusnog nerva podeljene su na somatske, to su senzacije na koži ili u mišićima i na visceralne, to jest senzacije u drugim organima tela. Senzorne funkcije vagusnog nerva pružaju informacije o osetima spoljašnjeg dela ušnog kanala i određenim delovima grla, larinksu, jednjaku, plućima, traheji, srcu i većem delu digestivnog trakta.
Motorne funkcije vagusnog nerva stimulišu rad mišića ždrela, larinksa i mekog nepca. Ove funkcije vagus nerva regulišu broj otkucaja srca u stanju mirovanja, utiču na nevoljne reakcije digestivnog trakta, uključujući jednjak, želudac i veći deo creva.
Simptomi oštećenja vagus nerva
Simptomi mogućeg oštećenja vagus nerava su poteškoće sa govorom, gubitak ili izmena glasa, problemi pri gutanju, gubitak refleksa povraćanja, nizak krvni pritisak, usporen ili ubrzan rad srca, problemi sa varenjem, mučnina, nadutost i bolovi u stomaku. Kod osoba koje imaju problema s disanjem i radom srca uočava se anksioznost.
Kako vagus nerv utiče na rad srca?
Usporen ili ubrzan rad srca mogu da ukažu na probleme sa funkcionisanjem vagus nerva. Prekomerna aktivnost vagus nerva može dovesti do bradikardije (usporenog rada srca). Slaba aktivnost ovog nerva nekada se manifestuje tahikardijom (ubrzanim otkucajima srca).
Gastropareza se nekada javlja posle uklanjanja dela vagusnog nerva
Oštećenje vagusnog nerva može da izazove gastroparezu – poremećaj koji se javlja kada je želucu potrebno više vremena da se isprazni. Ovo stanje je posledica oslabljenog ili abnormalnog rada mišića želuca. Lek za gastroparezu ne postoji ali uz odgovarajući tretman pacijenti mogu da kontrolišu simptome.
Simptomi gastropareze su:
mučnina ili povraćanje nesvarene hrane nekoliko sati posle jela
gubitak apetita ili brzi osećaj sitosti posle početka obroka
refluks kiseline
bol u stomaku ili nadimanje
neobjašnjivi gubitak težine
fluktuacije šećera u krvi
Gastropareza se nekad javlja i posle uklanjanja dela vagusnog nerva. Studija iz 2020. godine proučavala je uticaj stimulacije vagusnog nerva na pacijente sa blagim i umerenim oblikom gastropareze, nepoznatog uzroka. Posle četiri nedelje došlo je do bolje kontrole simptoma, uključujući poboljšanu sposobnost pražnjenja creva.
Vazovagalna sinkopa
Vagusni nerv stimuliše određene delove srca koji mogu da uspore njegov rad. Prejaka stimulacija ovih delova može da dovede do usporenog rada srca, pada krvnog pritiska i na kraju do nesvestice koja se stručno zove vazovagalna sinkopa.
Nesvestica može da bude posledica trudnoće, emocionalnog stresa, bola, nekada se javlja bez jasnog uzroka. Moguće je da dođe do mučnine, zamagljenog vida, zujanja u ušima, pada krvnog pritiska, usporenog ili nepravilnog rada srca. Osobama koje imaju nesvestice savetuje se da dođu na lekarski pregled kako bi otkrili uzroke nesvestice, koja može da se javi i zbog nedovoljnog unosa tečnosti. U ovom slučaju doktori savetuju pojačan unos tečnosti.
Stimulacija vagusnog nerva
Stimulacija vagusnog nerva moguća je pomoću uređaja koji se postavlja u telo i putem električnih impulsa stimuliše nerv. U potkožno tkivo se ugrađuje generator koji pomoću niskovoltažne jednosmerne struje konstantno stimuliše određene delove centralnog, perifernog ili autonomnog nervnog sistema.
Neurostimulacija koristi se za lečenje farmakološki rezistentne depresije i epilepsije. Neki stručnjaci veruju da bi vagusni nerv mogao da ukaže na vezu između depresije, metaboličke bolesti i bolesti srca. Ukoliko bi ova pretpostavka dobila i načnu potvrdu, stimulacija vagusnog nerva mogla bi da bude od pomoći u lečenju različitih zdravstvenih problema.
Uređaj se najčešće postavlja ispod grudnog koša, gde se žica uređaja povezuje sa levim vagusnim nervom. Pri aktivaciji uređaja signali dospevaju kroz vagusni nerv do moždanog stabla i tako prenose informacije mozgu. Neurolog programira uređaj, a pacijenti dobijaju ručni uređaj putem kojih mogu da kontrolišu stimulacije. Smatra se da bi stimulacija vagusnog nerva u mogućnosti mogla da bude od pomoći i pacijentima sa multipla sklerozom, Alchajmerovom bolešću, u terapiji klaster glavobolje.
Hladnoća i grgoljenje vode stimulišu vagus nerv
Postoje i drugi načini stimulacije vagusnog nerva koji mogu biti od pomoći kod stanja depresije. U tu svrhu primenjuju se tehnike dubokog disanja, izlaganja hladnoći, joga. Studije navode da hladnoća aktivira vagus. Predlog je da se najhrabriji tuširaju prohladnom vodom ili barem da ujutro umijemo lice hladnom vodom.
Sporo, ritmično disanje iz dijafragme je dobar vid stimulacije vagus nerva. Savet je da u toku jednog minuta udahnemo i izdahnemo najviše šest puta. Na ovaj način možemo se osloboditi i nagomilanog stresa. Vagus se može stimulisati malo jačim ispiranjem grla nekoliko puta dnevno.
Jak vagus nerv i brz oporavak od stresa
Osobama sa jakim vagus nervom biće lakše da se oporave od stresnog događaja, upale ili problema sa radom creva. Istraživanje iz 2020. godine tvrdi da ove osobe imaju i bolju kontrolu nivoa šećera u krvi. Prema nekim istraživanjima stimulacija vagus nerva može biti od pomoći i pacijentima sa reumatoidnim artritisom. Ipak, nema još dovoljno relevantnih naučnih činjenica koje bi mogle da potvrde sigurnost i delotvornost ove tehnike za sve pacijente.
Članak Vagus nerv reguliše varenje, rad srca, disanje, kako se stimuliše ovaj lutajući živac se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
