Izvor: eKlinika.rs, 08.Maj.2025, 13:02
U kom životnom dobu loše navike počinju da utiču na zdravlje
Nije iznenađenje da su loše navike – pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i fizička neaktivnost – recept za loše zdravlje kasnije u životu. Nova studija sada otkriva da ove navike mogu dovesti do zdravstvenih problema već od 36 godina, uključujući njihov uticaj na mentalno zdravlje. Nalazi studije nedavno su objavljeni u Annals of Medicine.
Efekti pušenja u odnosu na obilno konzumiranje alkohola i na sedentarni način života
Nova studija je >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << analiza podataka iz Jyväskylä Longitudinal Study of Personality and Social Development koja je 1959. u finskom gradu Jyväskylä počela da prati životne navike i zdravlje pojedinaca kao dece. Na početku studije bilo je 326 učesnika, a na kraju prikupljanja podataka ostalo je 206. U analizi su korišćeni podaci o mentalnom i fizičkom zdravlju prikupljeni od učesnika u životnoj dobi od 27, 36, 42, 50 i 61 godine.
Učesnici su odgovarali na upitnike u vezi sa simptomima depresije i opštim psihološkim blagostanjem.
Fizičko zdravlje pojedinaca praćeno je kao metabolički rizik koji je uzimao u obzir njihov krvni pritisak, obim struka, lipide, holesterol i nivoe šećera u krvi. Svi ovi parametri mogu poslužiti kao biomarkeri za razna zdravstvena stanja ako su van normalnog opsega.
Osobe koje su u vreme ispitivanja imale sve tri nezdrave navike (pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, sedentarni način života) u bilo kom životnom dobu od 36 i više godina, imale su lošije mentalno i fizičko zdravlje u odnosu na one koje te navike nisu imale. Njihovi simptomi depresije porasli su za desetinu poena, psihičko blagostanje je palo za istu količinu, a njihov metabolički rizik porastao je za 0,53 poena. Njihovo samoprocenjeno zdravstveno stanje smanjilo se za 0,45 poena.
Za ljude čije su navike pušenja, prekomernog konzumiranja alkohola i sedentarni način života postojale dugoročno, rezultati su bili znatno lošiji. Njihovi rezultati depresije porasli su za 0,38, njihov osećaj blagostanja dodatno se smanjio za -0,15 poena, a njihov metabolički rizik porastao je na 1,49. Njihova samoprocena zdravstvenog stanja pala je na -0,82.
Da li je jedna loša navika gora od druge
– Iako su sva tri ponašanja očigledno štetna, teško je odlučiti koje je najštetnije. To je zato što na uticaj svakog ponašanja mogu u različitom stepenu uticati drugi spoljni faktori – kaže dr David Cutler, lekar porodične medicine u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija, koji nije bio uključen u studiju.
– Rizici od pušenja biće veći kod onih koji imaju druge respiratorne probleme. Rizici od alkohola biće veći kod onih sa drugim poremećajima upotrebe droga, a uticaj fizičke neaktivnosti verovatno je veći kod onih sa drugim faktorima rizika po zdravlje kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost – dodao je.
Zanimljivo je da „kada smo odvojeno analizirali ponašanja, ona su bila povezana sa delimično drugačijim ishodima”, izvestila je prva autorka studije dr Tiia Kekäläinen, sa Laurea University of Applied Sciences u Vantaa, Finska.
Dr Kekäläinen kaže da je pušenje, na primer, bilo povezano sa pogoršanim mentalnim blagostanjem, u analizi, dok je fizička neaktivnost povezana sa negativnim zdravstvenim ishodima, a povećano konzumiranje alkohola sa oba aspekta.
Dr Kanwar Kelley, otolaringolog i suosnivač i izvršni direktor kompanije Side Health, koji takođe nije bio uključen u studiju, istakao je od ova tri „istraživanje o pušenju i upotrebi duvana najsnažnije”.
– Međutim, duvan i nedostatak fizičke aktivnosti konstantno se svrstavaju u vrh po uzrocima smrti koji se mogu sprečiti – kaže dr Kelley.
Ova sudija napominje da može postojati i kružni efekat u kojem ove navike dovode do lošeg mentalnog zdravlja i obrnuto, što otežava razotkrivanje uzroka i posledice.
– Na kraju krajeva, sve su to faktori rizika koji se mogu izbeći, a savetovanje i edukacija o mogućim rizicima za loše zdravstvene ishode treba da budu obezbeđeni – potvrdio je dr Kelley.
Rano napuštanje loših navika radi boljeg zdravlja
Studija jasno pokazuje da pušenje, piće i neaktivnost počinju da utiču na zdravlje u ranijem životnom dobu nego što se mislilo. Sada je izazov preneti tu poruku publici u životnom dobu kada se moda osećaju najotpornije.
Ipak, potreba je jasna, kaže dr Kekäläinen: „Što je duže izlaganje, to je više rizika po zdravlje i mentalno blagostanje. Takođe, teže je promeniti ponašanja kasnije kada ona pređu u naviku.”
– Pošto ne znamo prag na kojem ova ponašanja postaju štetna, poruka koju treba da pošaljemo mladim ljudima jeste da bilo koja količina ovih ponašanja može biti štetna. Odlučivanje gde postaviti granicu biće teže – kaže dr David Cutler.
– Savetovanje treba koristiti prilikom svakog susreta sa osobama koje imaju ova zdravstvena ponašanja – kaže dr Kelley.
Međutim, „savetovanje mladih o štetnostima ovih navika često može da ih udalji i dovede do manje verovatnoće da će prihvatiti naše dobronamerne savete. Održavanjem pozitivnih odnosa i pružanje podrške onima koji imaju ove štetne navike, veća je verovatnoća da ćemo uticati na njih da promene svoje ponašanje.
Članak U kom životnom dobu loše navike počinju da utiču na zdravlje se pojavljuje prvo na eKlinika.
