Izvor: B92, 31.Jul.2013, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji dnevno četiri samoubistva
Siromaštvo nije uzrok dizanja ruke na sebe, već – depresija. – Naša zemlja 13. u svetu po broju samoubistva
Litvanija prva po broju samoubistava
Litvanija ima najveću stopu samoubistava na svetu, svedoči statistika Svetske zdravstvene organizacije, koja potvrđuje da „najtežu” statistiku, kada su u pitanju samoubistva, imaju Rusija, Belorusija, Latvija, Estonija, Mađarska, Slovenija, Ukrajina i Finska. S druge strane, najniža stopa samoubistava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zabeležena je u Jordanu, Maldivima, Egiptu, Azerbejdžanu, Armeniji, Južnoafričkoj Republici i Kuvajtu. Naša zemlja ima najveću stopu samoubistava među bivšim jugoslovenskim republikama, s obzirom na to da četiri osobe dnevno u Srbiji dignu ruku na sebe. Iza Srbije se nalazi Hrvatska, u kojoj dve osobe dnevno oduzmu sebi život, a potom Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, u kojoj svaki treći dan jedna osoba digne ruku na sebe. Najmanji broj samoubistava u zemljama jugoistočne Evrope ima Albanija.
Svakoga dana četiri osobe u našoj zemlji dignu ruku na sebe, a po broju samoubistava naša zemlja se nalazi na 13. mestu u svetu. Godišnje oko 40 osoba reši da se ubije skokom sa beogradskog Brankovog mosta, a proleće je u psihijatrijskom „kalendaru” označeno kao godišnje doba sa povećanim brojem samoubistava. Uprkos činjenici da su mnogi u našoj zemlji bez posla i na rubu egzistencije, razlog za dizanje ruke na sebe nije siromaštvo, stručnjaci za dušu ističu da je samoubistvo manifestacija bolesti – pre svega depresije, piše Politika.rs.
Sociolog Boris Jašović ipak primećuje da se i socijalni faktor mora uzeti u obzir kada se govori o uzrocima samoubistva, ali dodaje da siromaštvo nije „okidač” za ovaj čin. Postoji mnogo zemalja u svetu koje su siromašnije od Srbije, podseća ovaj stručnjak, ali ipak nemaju takvu statistiku samoubistva. On smatra da visokoj stopi suicida kumuje tranzicija iz „uljuljkanog socijalističkog sistema, koji je bio sinonim za mir, sigurnost i socijalnu pravdu u – divlji kapitalizam u kome je većini osoba oduzeto osećanje lične sigurnosti”.
„Osećanje sigurnosti predstavlja kamen temeljac mentalnog zdravlja, a veliki broj naših sugrađana živi sa snažnim i teškim osećanjem nesigurnosti – nisu sigurni za svoj posao i žive u stalnom strahu da neće moći da školuju decu, otplate kredit za stan, kola ili letovanje i da neće dočekati penziju. Jedini način da se „stimuliše” potrošnja u zemlji sa uništenom privredom i visokom stopom nezaposlenosti jeste – davanje bankarskih kredita. Ali, otplata tih kredita vezana je za redovna primanja, pa se onaj ko izgubi posao nalazi na korak od samoubistva, jer zna da je šansa da pronađe posao u zemlji u kojoj se ljudi zapošljavaju preko partijske knjižice i rođačkih veza – minimalna”, upozorava naš sagovornik.
Profesor dr Milutin Nenadović, neuropsihijatar i direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, ističe da je samoubistvo najčešće manifestacija bolesti – pre svega depresije.
Rizik od suicida, po njegovim rečima, veći je kod obolelih od raznih depresivnih poremećaja, kod osoba koje zloupotrebljavaju alkohol ili droge, kod šizofrenih pacijenata i kod onih koji imaju poremećaj ličnosti.
„Veliki je broj starih i nemoćnih ljudi nosi preteško breme usamljenosti, a mi prema njima imamo odnos pseudobrige. Ove osobe nisu ni duševno poremećene, ni egzistencijalno ugrožene, već samoubistvo čine iz altruističkih razloga – da bi naslednicima obezbedili stambeni prostor ili oslobodili unuku sobu”, upozorava naš sagovornik.
Žene češće pokušavaju, a muškarci čak tri puta češće uspevaju da izvrše samoubistvo. Pokušaj samoubistva kod žena najčešće je vezan za uzimanje prekomerne doze lekova ili sečenje vena, dok se muškarci često ubijaju vatrenim oružjem ili vešanjem. Za oba pola je karakteristično da ruku na sebe dižu na početku bolesti, kada osoba ima snage za samoubistvo, ili na kraju bolesti kada se čini da je borba sa demonima depresije dobijena.
Ne treba zatvarati oči pred činjenicom da su samoubistva u Srbiji česta i da je to problem celog društva. Iako novinari zbog toga imaju obavezu da istražuju uzroke ove pojave, u praksi ih sudski organi sprečavaju u tome. Tako je nedavno Apelacioni sud iz Novog Sada kaznio TV Apatin sa milion dinara zbog povrede prava na privatnost, jer su izveštavali o samoubistvu devojke. Svi podaci koji su izneti, kako je kasnije pokazalo suđenje, bili su tačni, ali ni to nije spaslo novinare od kazne.
Foto: yog_sothot/www.sxc.hu
.jpg)
