Izvor: eKlinika.rs, 30.Jun.2023, 17:02

Tumor na mozgu i šta treba da znamo o ovoj bolesti

Tumor na mozgu može da se pojavi kao i na svakom drugom delu našeg tela. Tumor nastaje  kada ćelije rastu van kontrole i formiraju čvrstu masu. Pošto naš mozak ima veliki broj različitih tipova ćelija, može da nastane mnogo različitih vrsta tumora. Neki su maligni, dok drugi nisu. Neki rastu brzo, drugi sporo. Ali pošto je naš mozak „kontrolni centar” našeg tela, moramo ih sve shvatiti ozbiljno.
Tumori mozga Lobanja je tvrda, mozak mek i u našoj glavi nema mesta >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << ni za šta drugo. Kako tumor raste, on pritiska mozak jer nema gde dalje da se širi. To može uticati na to kako mislimo, vidimo, funkcionišemo i osećamo. Dakle, kod tumora na mozgu, bez obzira na to da li je u pitanju maligni ili ne, važno je gde se nalazi, koliko brzo i lako može da raste ili da se širi i da li može da se ukloni.
Sekundarni tumor mozga Većina ljudi koji imaju tumor mozga (oko 100.000 svake godine) imaju ovu vrstu, što znači da se primarni rak koji se nalazi u nekom drugom delu tela proširio na mozak. Otprilike polovina svih karcinoma mozga počinje kao rak pluća. Drugi kanceri koji se mogu proširiti na mozak uključuju:
karcinom dojke kancer debelog creva rak bubrega leukemija limfom melanom (rak kože) Primarni tumori mozga Kod odraslih, najčešći tumori koji počinju u mozgu su meningiomi i gliomi.
Meningiomi čine više od 35 odsto svih primarnih tumora mozga. Oni ne rastu iz samog moždanog tkiva, već iz ćelija u moždanom omotaču. Njihova nekancerogena lokacija i rast čine ih ozbiljnim.
Najčešći maligni tumori mozga – skoro 1 od 5 – predstavljaju glioblastomi. Oni su vrsta glioma, tumora koji počinju u glijalnim ćelijama. Brzo se šire i često su fatalni.
Zabeležen je porast broja ljudi kojima se dijagnostikuje tumor na mozgu. To je možda delimično zato što ih tehnologija čini lakšim za uočavanje. Ali naučnici istražuju i druge moguće uzroke, kao što su stvari u okruženju.
Druge vrste primarnih tumora mozga Različite vrste primarnih tumora mozga nazvane su po tome gde u mozgu počinju da se razvijaju. Pored glioma, tu su, između ostalog, adenomi (u hipofizi), hordomi (lobanja i kičma), meduloblastomi (cerebelum) i sarkomi (moždano tkivo).
Stadijumi rasta tumora na mozgu Lekari označavaju tumore mozga stadijumima od 1 do 4. Tumori niskog stepena rizika su stadijum. Rastu sporo i obično se ne šire. Obično se mogu izlečiti ako ih lekar može ukloniti operacijom. S druge strane, tumori visokog stepena (stadijum 4) predstavljaju rak. Brzo rastu, brzo se šire i obično se ne mogu izlečiti. Stadijumi 2 i 3 su između. 
Simptomi Simptomi zavise od vrste tumora i gde se nalazi, ali osobe mogu:
ponašaju se na način na koji inače ne bi osećaju pospanost tokom dana teško se izražavaju, kao da ne mogu da pronađu prave reči ili se osećaju zbunjeno često imaju jake glavobolje, posebno ujutru imaju problema sa vidom, kao što je zamagljen ili udvostručen vid lako gube ravnotežu ili imaju problema sa hodanjem Imaju napade Faktor rizika: zračenje Obično nije jasno šta je rizično za primarni tumor na mozgu, onaj koji počinje u mozgu. Ali jedan poznati uzrok je zračenje usmereno na glavu za lečenje drugog zdravstvenog stanja, kao što je leukemija. U većini ovih slučajeva, korist od zračenja je veća od rizika da bi ono moglo izazvati rak u budućnosti.
Faktor rizika: životno doba Tumor na mozgu može da se dobije u bilo kom životnom dobu, ali deca i odrasli imaju tendenciju da dobiju različite tipove. Mnogo su češći kod odraslih starijih od 50 godina nego kod mlađih ljudi i dece.
Faktor rizika: drugi zdravstveni problemi Veća je verovatnoća da se pojavi tumor na mozgu ako osoba ima slab imuni sistem, na primer, ako ima SIDU ili je imala transplantaciju organa. Isto važi i ako u porodici postoje tumori na mozgu ili ako osoba ima jedno od stanja uzrokovanih problematičnim genima:
Li-Fraumenovi sindrom neurofibromatoza tipa 1 ili 2 sindrom nevoidnog karcinoma bazalnih ćelija tuberozna skleroza Tureotov sindrom tip 1 ili 2 Fon Hipel-Lindauova bolest Da li mobilni telefoni uzrokuju rak mozga Ovo je bila glavna tema poslednjih godina, ali istraživanja nisu pokazala jasnu vezu između mobilnih telefona i tumora na mozgu. Međutim, nema mnogo dugoročnih studija o upotrebi mobilnih telefona, a naučnici to još proučavaju. Dok ne saznamo više, korišćenje slušalica ili drugog hendsfri uređaja može da omogući da se telefon drži dalje od glave i da se smanji izloženost.
Kako se otkriva tumor na mozgu Lekari uglavnom ne rade rutinske provere za tumor na mozgu kao što to rade za neke druge vrste. Obično se za to sazna kada se ode kod lekara zbog simptoma i on onda uradi testove. Opcije lečenja i koliko mogu da budu efikasne više zavise od tipa, veličine i lokacije tumora, kao i od starosti osobe nego kada ga pronađete.
Ispitivanja Lekar će verovatno početi tako što će tražiti da se uradi neurološki pregled. U okviru ovog pregleda proverava se nervni sistem – vid, ravnoteža i refleksi – da bi se stekla predstava o tome gde bi tumor mogao da bude. Verovatno će biti potrebno i da se uradi skener radi detaljnijeg uvida u tumor. To može da bude MRI (magnetna rezonanca), CT (kompjuterizovana tomografija) ili PET (pozitronska emisiona tomografija). Verovatno će lekar preporučiti biopsiju, gde će uzeti uzorak tumora da sazna više o tome.
Lečenje: pažljivo praćenje Svaki tretman ima neželjene efekte, tako da ako tumor sporo raste i ne izaziva nikakve probleme, možda u početku neće biti potrebno lečenje. Redovnim kontrolama pratiće se tumor da bi se videlo da ne postaje veći ili da počinje da izaziva nove probleme.
Lečenje: hirurgija Ako lekar može da dođe do tumora, ovo je verovatno prvi korak. Najbolji slučaj je tumor koji je dovoljno mali da u potpunosti može da se odstrani. Ali neki delovi mozga su veoma delikatni i uklanjanje celog tumora može da ih povredi. Ipak, vađenje čak i dela tumora često može pomoći kod simptoma.
Lečenje: hemoterapija U okviru hemoterapije koriste se moćni lekovi za ubijanje ćelija raka ili barem za njihovo usporavanje. Postoji nekoliko načina, uključujući tablete ili injekcije ili intravensko davanje terapije. Kod nekih vrsta raka mozga, biorazgradljivi polimer (vafer) sadrži hematoterapeutski lek koji može biti direktno implantiran u mozak nakon operacije. On se polako rastvara i usmerava lekove pravo na tumor, ubijajući sve ćelije raka koje su ostale.
Lečenje: terapija zračenjem Zračenje koristi zrake visoke energije iz rendgenskih zraka ili drugih izvora radi ubijanja tumora. Ponekad se koristi zajedno sa hemoterapijom da pomogne u ubijanju više ćelija raka ili da zaštiti mozak. Noviji tipovi zračenja, kao što su protonska terapija i fokusirano zračenje, ciljaju tumor veoma pažljivo i blizu kako ne bi povredili druge delove mozga.
Lečenje: ciljana terapija Ćelije raka funkcionišu drugačije od normalnih ćelija. Lekari ponekad mogu da iskoriste ove razlike ciljanom terapijom, koja koristi lekove da bi blokirala ćelije raka da rade ono što im je potrebno da prežive. Ovom terapijom ubijaju se ćelije raka, bez oštećenja normalnih, zdravih ćelija. Na primer, ciljani lek može sprečiti tumor da stvori krvne sudove koji mu pomažu da raste.
Posle tretmana Na kontrole mora redovno da se ide da bi bili sigurni da se rak nije vratio. I pošto mozak utiče na sve što radimo, možda će biti potrebna pomoć u svakodnevnim poslovima, čak i ako je tretman bio dobar:
radna terapija za povratak normalnim dnevnim i radnim aktivnostima fizikalna terapija za vraćanje punog pokreta i snage govorna terapija za pomoć pri gutanju i govoru Članak Tumor na mozgu i šta treba da znamo o ovoj bolesti se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...