Izvor: eKlinika.rs, 01.Okt.2023, 11:32
„Tata, za koliko noći se vraćaš?“ – Nebojšu je više od hemioterapije bolelo pitanje malog sina
Nebojša Janjić je imao samo 30 godina, suprugu u drugom stanju i četvorogodišnjeg sina kada su započeli njegovi zdravstveni problemi. Medicina tada nije imala ni približne mogućnosti za pomoć kao danas, a on je imao razloge da se bori i pobedio je neobičnog neprijatelja, već jednog od najopasnijih: karcinom.
Kako je sve počelo i kako je Nebojša saznao da ima karcinom
– Osetio sam jake bolove u stomaku, ali tada nije još uvek bilo današnje moderne medicinske tehnologije >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << za precizno određivanje o čemu je reč. Doktor Miodrag Stojković, čuveni Mića „Eliksir” mi je ultrazvukom pronašao povećane limfne žlezde. Predložio je dalje lečenje u Nišu ili Beogradu. Po preporuci sam otišao u Beograd. Nakon mesec dana mukotrpnog ispitivanja i sjajnog doktora Žuvele, na papiru je stajalo „C81“. To je značilo da imam strašni ne-Hodgkinov limfom – priča u razgovoru za eKlinika portal Nebojša Janjić iz Vranja.
Šta su procenti a šta realne mogućnosti za borbu kada imate karcinom
– Upućen sam na odeljenje hematologije, a kad čovek ima preveliku želju za životom, normalno je da dobije najboljeg doktora i čoveka. U mom slučaju to je bio dr Dragoljub Marisavljević. I dan danas se sećam njegovih reči: „Nebojša, možeš da ideš bilo gde u svet da se lečiš. Ali veruj, ono što oni znaju, znamo i mi, samo što oni imaju bolje uslove za rad. A da bi uspeli moramo raditi zajedno, timski: 50 posto mi kao medicina, i 50 posto ti, ako veruješ“ – priseća se naš sagovornik kljičnih stvari za njegovo lečenje i izlečenje.
Bez podrške supruge Dragane ne bi uspeo Foto: Nebojša Janjić/privatna arhiva
Hemioterapija u Beogradu, pa autobusom kući: Ne boli, ali u organizmu izaziva revoluciju
Hemioterapiju je primao u Beogradu i uvek se sa suprugom, koja mu je bila najveća podrška, vraćao kući poslovnim autobusom. Bilo je situacija, priseća se, kada je povraćao od mučnina. Hemioterapija ne boli, svedoči naš sagovornik, ali naglašava da u ljudskom organizmu izaziva pravu „revoluciju”. Vratio bi se kući i trudio se da normalno živi. Nije, odlučno naglašava, dozvoljavao bilo kome da ga na bilo koji način sažaljeva.
Najteži deo borbe i karcinom: Dečja pitanja najveće psihičko iskušenje
– Mislim da je najteže bilo mom tada četvorogodišnjem sinu. On me je ispraćao iz kuće u bolnicu i dočekivao pri povratku, uvek samo sa jednim pitanjem: „Za koliko noći se vraćaš tata?” Mali, a znao je da broji noći. I kako mu objasniti ako moram ostati duže jer analize nisu dobre? Kako? Trebalo je sve, ne samo fizički, već i psihički izdržati – ova sećanja ne mogu ni danas, mnogo godina kasnije, da ga ostave ravnodušnog.
Bilo je, na sreću, i lepih trenutaka… Dobio je drugog sina. Nakon dve godine teške borbe, uspeli su. Nebojša i njegova porodica su pobedili.
Šta je zapravo važno u životu?
Tako je junak naše priče pre više od 25 godina započeo borbu i pobedio karcinom. Nema dilemu da su uz veru u medicinu jednako doprineli njegov vedar duh, podrška porodice i prijatelja, ali i želja da živi.
– Često nižemo dane i koračamo kroz život ne obraćajući mnogo pažnje na ono što se dešava oko nas. Prelazimo sa jedne stvari na drugu, ne razmišljajući mnogo o tome i ne uzimajući u obzir da li naše akcije odražavaju naše osnovne vrednosti. Ali, kada idemo kroz život bez osvrtanja na prave vrednosti života, možemo izgubiti sebe i sprečiti se da pronađemo istinsku sreću, kojoj zapravo svi težimo. Lako je zaboraviti šta je suštinski važno u životu. Prave vrednosti života nisu opipljive. Nikada nisu i nikada neće biti materijalne prirode. Golim okom ne možemo da ih vidimo – promišlja danas o životu naš sagovornik, koji razloge za bolesti vidi i u sledećem:
Vreme pogrešnih vrednosti
– Većina ljudi živi u konstantnom grču, nesigurnosti i strahu od toga šta će biti sutra, jer su pogrešne životne vrednosti postale dominantne u društvu današnjice. Da li su se prave vrednosti života izgubile u ovom užurbanom vremenu? Nisu – samo su u senci. One su uvek u nama i svuda oko nas. Sve što treba da uradimo jeste da naučimo kako da ih prepoznamo i vratimo na mesto koje im pripada.
Čovek ne sme da se preda, mora da razmišlja pozitivno
Stručnjaci povećan broj obolelih od raka objašnjavaju stresom i načinom života koji danas vodimo. Karcinom, međutim, ne mora uvek da znači i smrt. Imate nebrojene primere da to nije tako, što potvrđuje i moja priča, podseća Nebojša Janjić i naglašava:
– Moje iskustvo kaže da se čovek ne sme predati. Mora razmišljati pozitivno i boriti se za život. Ne sme tu bolest shvatiti kao kaznu ili neki obični statistički broj. Svima koji se suočavaju sa dijagnozom govorim da se može pobediti i najopakija bolest, i da je u svemu tome važna psiha čoveka. Da se ne pitaju zašto su se baš oni razboleli jer bolest ne bira, i da ih može spasiti samo vedar i snažan duh, i to koliko zapravo žele da se bore za život. Borba ne prestaje. Ja se borim i danas jer želim da doživim stotu.
On je pobedio, a danas pomaže drugima da „stisnu petlju“ i odnesu pobedu nad ozbiljnim neprijateljem Foto: Društvo onkoloških pacijenata Vranje/privatna arhiva
Misija, zadatak, borba
A šta je krunski dokaz Nebojšinih reči?
Pored toga što je suprug, otac i deda (a to je, priznao nam je – njegova najlepša životna uloga), sagovornik našeg portala je i sekretar Društva onkoloških pacijenata Vranja. Otkako je Društvo ponovo okupljeno i aktivirano, niko za obolele od raka nije učinio više, ako izuzmemo one kojima je to posao. Grupa nekadašnjih onkoloških pacijenata, uz one koji se trenutno leče, ali i volontere dobre volje različitih zanimanja i godina. Svi imaju veliku empatiju i razumevanje za trenutak u kome karcinom u Srbiji poprima epidemijske razmere i bezrezervno pomažu saborcima.
Spisak stvari koje su učinili je pozamašan: od besplatnog taksi prevoza za one koji su na hemioterapiji, besplatnih kontrolnih pregleda, skupljanja novčanih stredstava kad je „gusto“.
Ovi ljudi ustaju po principi „svi za jednog, jedan za sve” i daju nadu da upravo one vrednosti o kojima je Nebojša Janjić govorio, nisu sasvim umrle.
Trenutno su aktivni u pripremi i realizaciji projekta „Borkin zavet: Pregledaj se, brini o svom zdravlju”, koji će trajati tokom čitavog oktobra, a o čijem toku ćete na eKlinika portalu biti detaljno obaveštavani. Akcija je osmišljena kao omaž nedavno preminuloj članici Društva Borki Stefanović, a namenjena je prevenciji i širenju svesti o malignim bolestima.
Članak „Tata, za koliko noći se vraćaš?“ – Nebojšu je više od hemioterapije bolelo pitanje malog sina se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
