Izvor: eKlinika.rs, 01.Dec.2023, 05:31
Sve što teba znati o korišćenju lekova za štitastu žlezdu
Lekovi za štitastu žlezdu (tiroidnu, štitnu) neizostavni su i neophodni deo lečenja oslabljenje funkcije štitaste žlezde. Hipotireoza je stanje u kojem je zbog nedovoljne količine hormona štitne žlezde usporen metabolizam i telesne funkcije. Novo istraživanje navodi da neadekvatne doze leka za neaktivnu tiroidnu žlezdu – levotiroksina mogu da budu faktor rizika za razvoj demencije. Endokrinolozi naglašavaju da su potrebna detaljna istraživanja pre konačnih zaključaka. Savet >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << je da se, uz redovne kontrole, lek prilagođava individualnom potrebama svakog pacijenta.
Kada se koriste lekovi za štitastu žlezdu?
Zdrava tiroidna žlezda luči tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Levotiroksin je sintetski oblik hormona štitne žlezde tiroksina (T4). Koristi se kao supstituciona terapija kod pacijenta sa dokazanim manjkom hormona štitne žlezde (hipotireoza), kod stanja kada postoje određene strukturalne promene štitaste žlezde i kod pacijenata kod kojih je uklonjena cela ili deo tiroidne žlezde, kao doživotna zamena za hormone štitne žlezde.
Nedavna studija navodi da su pacijenti koji su uzimali veće doze lekova za štitnu žlezdu bili izloženi većem riziku od demencije. Kako se tvrdi, poznato je već da se kognitivni pad brže javlja kod osoba sa viškom hormona štitaste žlezde, ali nova studija beleži i vezu između hipotireoze, primene levotiroksina i demencije.
Žlezda koja reguliše skoro sve telesne funkcije
Autorka studije prof. dr Jennifer Mammen sa Johns Hopkins Medicine kaže da su ovi nalazi posebno važni, jer milioni ljudi pokušavaju lekovima da uspostave normalnu funkciju štitne žlezde.
Štitasta žlezda je smeštena na prednjem delu vrata i utiče skoro na sve telesne funkcije, kao što su telesna težina, temperatura, snaga mišića, raspoloženje, objašnjava dr David Cooper sa Johns Hopkins Medicine u Baltimoru. Funkcija štitaste žlezde se proverava testovima krvi – merenjem nivoa TSH. Na ovaj način lekari proveravaju i učinak terapije i regulišu doze leka.
Demencija i lekovi za štitastu žlezdu
Novom studijom praćeno je zdravstveno stanje oko 65.000 pacijenata starijih od 65 godina. Kako se navodi nijedan od pacijenata nije imao dijagnozu kognitivnog pada ili nizak nivo TSH u roku od šest meseci od prve posete lekaru.
Pošto su prethodna istraživanja pokazala da osobe sa previše hormona štitaste žlezde imaju veći rizik od demencije, istraživači su želeli da saznaju da li su u riziku i osobe koje koriste veće doze lekova za štitnu žlezdu. Neki od pacijenata su uzimali dodatne lekove i imali nizak TSH. U periodu praćenja, kod 7,2 odsto pacijenata koji su uzimali veće doze levotiroksina, utvrđeni su kognitivni problemi. Istraživači navode da je studija imala i ograničenja, učesnici su uglavnom bile žene.
Lekovi za štitastu žlezdu se prilagođavaju i životnom dobu pacijenta
Na osnovu ovih analiza dr Mammen preporučuje proveru nivoa TSH svake godine, posebno kod starijih pacijenata, kako bi se na vreme utvrdilo da li je potrebno korigovati doze leka, promeniti ili prekinuti postojeću terapiju.
– Pacijenti se često oslanjaju na doze hormona štitne žlezde koje su koristili kada su imali 40 ili 50 godina, ali moguće je da će nam u starijem životnom dobu više odgovarati manje doze leka – kaže dr Mamen.
Viši nivoi hormona štitne žlezde dovode se i u vezu sa zdravstvenim rizicima kao što su atrijalna fibrilacija, nepravilan rad srca koji može u najtežim slučajevima dovesti do tromba i moždanog udara, veći je rizik od preloma kostiju posebno kod starijih žena, objašnjava dr Cooper, koji nije bio uključen u ovu studiju.
Doze se proveravaju i prilagođavaju
Levotiroksin se uzima ujutro u dozi od 1.7 mikrograma na kilogram telesne težine, moguće je da lekari doze proveravaju i prilagođavaju potrebama organizma pacijenta, pre nego što dobiju dobru nadoknadu. Stručnjaci naglašavaju i da preparati tiroksina mogu da budu vrlo nestabilni i da je moguće da tableta ne sadrži istu količinu koja je naznačena na pakovanju.
Stručnjaci navode da se levotiroksin češće propisuje starijim pacijentima, naglašava se da je potrebno ojačati svest o mogućim rizicima kada je u pitanju upotreba levotiroksina i oprezniju upotrebu leka.
Terapija se počinje uz poseban oprez
Terapija hormonima štitaste žlezde mora se, kako piše u srpskom uputstvu uz levotiroksin, početi uz poseban oprez kod starijih pacijenata, pacijenata sa koronarnom bolesti srca i teškim i dugotrajnim hipotireoidizmom. Savet naših doktora i farmakologa jeste da se odabere manja početna doza, koja će se zatim, postepeno i u dužim vremenskim intervalima, povećavati uz često praćenje koncentracije hormona štitaste žlezde.
Veruje se da su manje doze leka, prikladne kod pacijenata male telesne mase i kod bolesnika sa velikom strumom. Preporuka je da se lek pije po preporuci doktora, da se kada je potrebno proverava nivo TSH i da se doze leka prilagođavaju individualnim potrebama pacijenta. Suplemente je neophodno pažljivo koristi i samo uz saglasnost izabranog lekara.
Članak Sve što teba znati o korišćenju lekova za štitastu žlezdu se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
