Izvor: eKlinika.rs, 27.Apr.2025, 19:00
Suicid ne sme da bude tabu: Koga pozvati ako imate ideje ili namere o samoubistvu
Suicid (samoubistvo) je često posledica ozbiljnih psihičkih oboljenja poput teške depresije, psihotičnih poremećaja i alkoholizma. Postoji razlika između suicidalnih ideja (povremene misli o samopovređivanju) i namera (konkretni planovi). Važno je prepoznati ih i sugerisati stručnu pomoć jer se fatalan ishod može sprečiti.
Faktori rizika za suicid: Šta kaže nauka o predispozicijama?
Psiholozi kažu da su po statistikama osobe sa većim predispozicijama da počine >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << suidic one bez socijalne podrške, bez dece, one koje su prošle kroz razvod ili drugu traumatičnu situaciju pod većim rizikom. Takođe, ekonomska kriza, ozbiljne bolesti, kao i porodična istorija suicida, povećavaju rizik. Muškarci češće izvršavaju suicid, dok žene češće pokušavaju, ali na sreću ne uspevaju. Kod mladih je najrizičniji period između 15. i 24. godine, dok kod starijih rizik raste posle 45. godine.
Podrška porodice, prijatelja i zajednice
Članovi porodice često ne razumeju ozbiljnost stanja pacijenta ili se suočavaju sa stigmom. Njihova uloga u prepoznavanju simptoma i pravovremenom reagovanju je ključna. Ukoliko primetite simptome depresije, socijalne izolacije ili beznađa a osoba izražava suicidalne misli, saslušajte je i pokušajte da je motivišete da potraži stručnu psihološku pomoć. Rešenje uvek postoji, a ponekad je ovakvim ljudima potrebno u kritičnom trenutku pružiti ruku, saslušati ih i uputiti na stručnjaka.
Tretman nakon pokušaja suicida: Kako lekari pomažu osobi koja ne izvrši svoju nameru
Pacijenti se prvo stabilizuju fizički, a zatim se procenjuje njihovo psihičko stanje. Odluka o hospitalizaciji zavisi od težine stanja i prisustva socijalne podrške. Tretman uključuje farmakoterapiju, koja pomaže u stabilizaciji emocija i povratku kontakta sa realnošću. Kod akutnih stanja pacijenti se smeštaju na intenzivnu negu radi 24-časovnog nadzora.
Stigma, nedostatak informacija i mere prevencije: Kome se javiti ako imate suicidalne misli
Strah i neznanje često sprečavaju ljude da potraže pomoć, što može imati fatalne posledice. Redovno praćenje i terapija mogu sprečiti relapse i poboljšati kvalitet života pacijenata.
Ukoliko vi ili neko u vašem okruženju ima misli u samoubistvu, evo brojeva putem kojih može dobiti pomoć, odnosno uputstva kako dalje.
Prvi broj je 0800/309/309 (opcija 1), javiće se stručnjaci iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra „Srce“ od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org. U okviru projekta „Nesalomivi“ takođe je moguće dobiti pomoć putem broja 0800-001-002 (00-24 h).
Članak Suicid ne sme da bude tabu: Koga pozvati ako imate ideje ili namere o samoubistvu se pojavljuje prvo na eKlinika.
