Izvor: eKlinika.rs, 13.Feb.2024, 20:00
Strah da ćemo nešto da propustimo: Zašto je zbog društvenih mreža postao češći?
Strah da ćemo nešto da propustimo (fear of missing out/strah od propuštanja FOMO), odnosi se na osećaj ili percepciju da se drugi više zabavljaju, žive bolje ili doživljavaju lepše stvari od vas. No, ne radi se samo o osećaju da možda postoji nešto bolje što bismo mogli da radimo u ovom trenutku, već je to i osećaj da se propušta nešto fundamentalno važno što drugi trenutno doživljavaju.
Koje negativne emocije mogu da pokrenu strah da ćemo nešto da propustimo
Stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << su mišljenja da je ovaj fenomen sve češći delom zahvaljujući društvenim mrežama i da može da izazove značajne promene pre svega u višem nivou stresa. Rizična je doslovno svaka osoba, ali su neki u većoj opasnosti. Problem je što uticaj ovog straha može preći u poremećaj koji menja osobine ličnosti, ali i da pokrene niz negativnih emocija. To su zavist, smanjeno samopoštovanje pa i mržnja, koja može biti dvosmerna (i prema drugima i prema sebi).
Kako društvene mreže utiču na pojavu i razvoj ovog fenomena
Ideja da nešto u životu propuštamo (ne samo provod i zabavu) nije novog datuma. Zapisi postoje vekovima, ali je sa naučne strane ovo ponašanje proučavano tek u poslednjih nekoliko decenija. Preciznije, od istraživačkog rada marketinškog stratega, dr Dana Hermana 1996. godine. On je prvi upotrebio izraz fear of missing out/ FOMO, čemu odgovara prevod „strah od propuštanja nečega“.
Činjenica je međutim da je od pojave interneta i društvenih mreža FOMO očigledniji i češće se proučava. Ali, i da su ti faktori ubrzali ovaj fenomen na više načina. Jasno je: prisustvo internetu i društvenim mrežama stavlja nas u situaciju da smo neprekidno izloženi detaljima iz života ljudi, pa nije tako teško početi sa upoređivanjem.
Strah da ćemo nešto da propustimo i nametanje takmičenja u količini i savršenstvu sreće
Kod osoba pogodnih da razviju ovaj strah, osećaj za normalno može postati izvitoperen i mogu postati podložne uticaju da nešto ne rade dovoljno dobro, odnosno onako kako to rade neki drugi ljudi. Društvene mreže su svojevrsne platforme i za hvalisanje, fingiranje stvarnosti, predstavljanje stvari onakvima kakve često nisu u realnosti. To je mesto gde se stvari, događaji, pa čak i sama sreća povremeno nadmeću i takmiče – čija je veća i lepša? Ljudi vas prosto pozivaju na to, zapravo izazivaju da i vi ponudite svoja iskustva. Ako nisu tako savršena kao njihova, često vas mogu navesti na to da pomislite da vam upravo nešto tako nedostaje.
FOMO i slični koncepti
Inspirisani FOMO fenomenom, pojavili su se i neki drugi slični koncepti ponašanja:
FOBO (Fear of Better Options) – strah da ćemo nešto da propustimo (bolje opcije ili potencijalno bolje alternative)
MOMO (Mystery of Missing Out) – misterija propuštanja u kojoj imate strah da propuštat neštoe, ali nemate pojma šta je to zapravo
ROMO (Reality of Missing Out) – izražena svesnost da ništa ne propuštate
FOJI (Fear of Joining In) – strah od pridruživanja, odnosno deljenja stvari na društvenim mrežama koje će ostati bez odgovora, lajkova, reakcija…
JOMO (Joy of Missing Out) – radost propuštanja i potpuna suprotnost FOMO fenomenu, odnosi se na pozitivna osećanja zbog propuštanja ili prekida veze sa društvenim medijima.
Kako FOMO deluje na depresiju i veće korišćenje društvenih mreža
Adolescenti ali i ljudi svih starosnih dobi koji koriste društvene mreže mogu doživeti FOMO. Zanimljivo je, međutim, da FOMO deluje i kao mehanizam koji pokreće veću upotrebu društvenih mreža.
Na primer, devojčice koje pate od depresije češće koriste društvene mreže, dok je za dečake anksioznost bila okidač za veću upotrebu. Ljudi svih uzrasta mogu iskusiti FOMO, pokazalo je nekoliko studija. Jedna studija objavljena u časopisu Psychiatry Research otkrila je da je strah da ćemo nešto da propustimo povezan sa većom upotrebom pametnih telefona i društvenih mreža i da ova veza nije povezana sa godinama ili polom.
Negativni uticaji na tinejdžere
Adolescenti i mlađi ljudi mogu biti posebno podložni efektima FOMO. Stalno gledanje sadržaja u kojima prijatelji, rođaci ali i nepoznati ljudi objavljuju na društvenim mrežama različite detalje iz života može dovesti do poređenja i intenzivnog straha od propuštanja svega toga.
Istraživanja sugerišu da kod nekih tinejdžera FOMO može da bude okidač za sledeća stanja:
anksioznost
depresija
nisko samopoštovanje
druga rizična ponašanja.
Kako se izboriti sa ovim stanjem
Promena fokusa
Umesto da se fokusirate na ono što vam nedostaje, pokušajte da primetite šta imate. Istina, to je lakše reći nego učiniti na društvenim mrežama, gde smo bombardovani slikama stvari koje nemamo. Ali, i na tome se može „raditi“. Dodajte više pozitivnih ljudi u svoj „fid“, izbegavajte one koji se agresivno hvale, ali ne umeju da pohvale ili da podrže druge. Pratite sadržaje koji vas motivišu da se osećate dobro, a ne loše.
Digitalna detoksikacija
Provođenje previše vremena na telefonu ili aplikacijama može pojačati FOMO. Smanjenje upotrebe, ili čak i momenti potpune takozvane digitalne detoksikacije kada ćete napraviti pauzu od digitalnih uređaja, može vam pomoći da se više fokusirate na svoj život bez stalnog poređenja.
Ako potpuna digitalna detoksikacija nije moguća, razmislite o ograničavanju vremena upotrebe. Biće vam bolje kada vam je pred očima manje sadržaja zbog kojih se osećate loše ili vas to podstiče da mislite o svom životu na neadekvatan način.
Vođenje dnevnika
Uobičajeno je objavljivanje na društvenim mrežama svega što vam se dešava, uglavnom o zabavnim stvarima koje radite. Međutim, možda nećete doživeti očekivanu reakciju. Tu je i najveća zamka: sve što radite treba prvo da ispuni vas, ne druge ljude.
Vođenje dnevnika može pomoći da pomerite fokus sa javnog odobravanja ili pohvala (lajkova) i da pronađete razloge za sopstveno zadovoljstvo kada ponovo čitate o onome što vas je ispunjavalo.
Fokusirajte se na zahvalnost i pronađite zadovoljstvo u realnim stvarima
Bolje raspoloženje ide uporedno sa osećajem ispunjenosti i zahvalnosti zbog onoga što imamo. Često je upravo to ono to nam treba da se oslobodimo depresivnih misli ili anksioznosti. Blagotvorno je za naše mentalno i emocionalno zdravlje i sigurno će pomoći i da se oslobodimo straha od ćemo nešto da propustimo.
Članak Strah da ćemo nešto da propustimo: Zašto je zbog društvenih mreža postao češći? se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
