Izvor: B92, 14.Mar.2011, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se krije iza levorukih ljudi?
Ljudi su asimetrična bića. Već ranoj fazi, dok je beba još u stomaku, srce se formira sa leve strane, a jetra sa desne. Levo i desno plućno krilo imaju različite funkcije.
Ipak, veoma su retki sindromi gde dolazi do promene položaja organa. Međutim, kada se radi o tome da li smo levoruki ili desnoruki, što je posledica strukture i funkcionisanja mozga, drugačiji je pristup.
Tokom vekova, levoruki ljudi su bili posmatrani kao kriminalci, dok se za neke smatralo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su sarađivali sa đavolom. Prema levorukim ljudima se nekada ponašalo kao prema bolesnicima, tako je i Cezar Lombroso, jedan od poznatijih fizičara 19. veka opisao levoruke kao kriminalce, vrlo primitivne i divlje ljude. Ako se samo vratimo nekoliko decenija unazad, sva deca su bila primorana da u školi pišu desnom rukom.
Zahvaljujući činjenici da 4 od poslednjih sedam američkih predsednika (Ford, Buš, Klinton, Obama) olovku drže u levoj ruci, beleg sramote, koji je pratio levoruke je izbledeo.
Ipak, broj onih koji više koriste levu ruku nije se promenio tokom vremena. Tako su 90 odsto ljudi dešnjaci, a samo 10 odsto levoruki.
„Ovo je prava misterija. Dominacije leve ili desne ruke je povezana sa asimetrijom mozga. Problem je što do danas nije razrešena zagonetka šta dovodi do boljeg funkcionisanja jedne hemisfere mozga u odnosu na drugu" , objasnio je Klajd Franks, genetičar.
Da li je naglašenija leva ili desna hemisfera je od važnosti za bolje razumevanje jezika, brže pamćenje, ali i kreativnost. Kod dešnjaka, za učenje jezika dominantna je leva strana mozga. Kod levorukih ljudi je situacija nešto drugačija. Pored toga što se može desiti da za jezik bude zadužena leva strana mozga, takođe može se desiti da su obe sfere podjednako u funkciji ili da je dominantna desna strana mozga.
Tokom 2007. godine grupa eksperata sa Oksforda otkrila je da gen, LRRTM1, koji se javlja kod dece sa disleksijom, najčešće utiče da se više koristi leva ruka.
Međutim, dr Franks sa Maks Plank Instituta u Holandiji, izbio je u žižu interesovanja zbog otkirića da isti gen poseduju i ljudi oboleli od šizofrenije. „Ne tragamo za genom koji će nam pokazati zašto su neki ljudi levoruki ili desnoruki, ili koji gen utiče na šizofreniju, već tragamo za vezama. Gen ima efekta na međusobno funkcionisanje neurona, što tek treba da bude istraženo" , istakao je dr Franks.
Dr Danijel Gešvind, profesor genetike, neurologije i psihijatar na Univerzitetu Kalifornija, traga za spregom između jezika i razvijenosti funkcije leve ili desne ruke. Takođe, traga za objašnjenjem o evoluciji ljudskog mozga na osnovu naglašenosti određene hemisfere mozga. Po njegovom mišljenju levoruki ljudi mogu biti ključ za razumevanje složene anatomije mozga. Ako bi naučnici nastavili da tragaju, mogli bi da dođu i do drugih uslova koji vode ka tome kojom se rukom više služimo.
„U globalu, levoruki imaju manje asimetričan mozak, tako da se dešava da imaju dobro razvijene motorne sposobnosti desne ruke" , dodao je Gešvind.
Među pedijatrima vlada mišljenje da ukoliko deca već pre prve godine koriste jednu ruku više u odnosu na drugu, to može ukazati na neurološki problem.
Dok procenat levorukih stagnira, naučnici nastoje da otkiju kojom su rukom nekadašnji pećinski ljudi bacali koplja. Iako su levoruki bili izloženi predrasudama, mora da su bili u prednosti bar po nečemu. Ipak, mora se priznati da bi bilo fascinantno saznati u kojim oblastima levoruki mogu da zablistaju. Možda se iza najboljih arhitektonskih projekata ili hemijskih formula kriju levoruki.
