Izvor: eKlinika.rs, 19.Feb.2024, 09:47

Šta je kapilaroskopija i koje reumatske bolesti otkriva

Kapilaroskopija je veoma korisna tehnika koja se koristi u reumatologiji prevashodno u diferenciranju primarnog od sekundarnog Rejnoovog (Raynaud) fenomena, ali i dijagnostici određenih bolesti poput sistemske skleroze i onih koje su sa njom udružene.
Osnovne karakteristike: Da li je kapilaroskopija invazivna metoda? – U pitanju je pregled periferne mikrocirkulacije prstiju šaka gde se pod određenim uveličanjem posmatraju izgled i osobine protoka krajnjih kapilara koji >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << se nalaze neposredno uz nokatnu ploču. Rub nokatne ploče je, pored mrežnjače, jedino mesto na telu gde se vaskulatura može direktno vizuelizovati. Značajno je pomenuti da je metoda neinvazivna i reproducibilna, što nam omogućava neograničenu primenu – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Dragana Petrović, specijalista interne medicine i supspecijalista reumatologije.
Kapilaroskopija kroz vekove: Od ideje do važne dijagnostičke metode u reumatologiji Sagovornica našeg portala prenosi nam da je ideja za ovu vrstu pregleda nastala još u 17. veku, kada je JC Kolhaus opisao kapilarne petlje koje je vizuelizovao aparatom nalik optičkom mikroskopu. Prema njenim rečima, doktor Maurice Raynaud je kasnije (1862. godine) opisao ishemijsko oštećenje šaka i stopala, što je dovelo do toga da se Rejnoova bolest nazove po njemu.
– Nauka je od tada napredovala i sada kapilaroskopijom možemo detektovati promene u kapilarima koje nas upućuju na druge reumatske bolesti. Ali, i bolje razumeti odnos između bolesti i onoga što se vidi kapilaroskopskim pregledom. Tako, u drugoj polovini XX veka, HR. Maricq je opisao tipove kapilaroskopskih nalaza i njihovu udruženost sa reumatskim bolestima, da bi prepoznavši značaj ovog pregleda, udruženo Američki koledž reumatologa i Evropska liga za borbu protiv reumatizma (ACR/EULAR) uvrstili kapilaroskopski nalaz u klasifikacione kriterijume za sistemsku sklerozu 2013.godine – navodi dr Dragana Petrović.
Šta je Rejnoov fenomen (Raynaud phenomenon)? Rejnoov fenomen (RP) je vazospastični poremećaj koji se karakteriše atacima bledila (usled spazma krvnih sudova), modrila (usled usporenog protoka) i crvenila kože (reaktivna hiperemija), prevashodno prstiju šaka ili stopala. Ove promene praćene su utrnulošću, bolom i osećajem pečenja, opisuje dr Petrović i objašnjava:
– Promene su jasno ograničene u odnosu na normalno prebojenu kožu. Važno je pomenuti da nije nužno da se ispolje sve tri faze. Smatra se da je prevalencija RP u svetu oko 5 odsto, ali je ona i viša u hladnijim krajevima i svakako češća kod žena (odnos žena i muškaraca se kreće od 4-9:1). Razlikujemo primarni RP (koji se naziva i Raunaydova bolest) i sekundarni RP. Sekundarni tip se javlja u sklopu drugih stanja kao što su brojne reumatske bolesti, hiperviskozni sindromi, okluzivne bolesti arterija, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, infekcije, izlaganje traumi i lekovima i drugo. Primarni RP se obično javlja kod mladih žena od 15-30 godina života, najčešće na prstima šaka, zatim stopala. Neretko se promene mogu videti na ušima, nosu, usnama, jeziku, bradavicama. Učestalost i dužina trajanja RP je veoma različita i nema pravila. Sekundarni RP se javlja nešto kasnije i obično je praćen i nekim drugim znacima u sklopu osnovne bolesti – kaže doktorka.
Tranzicija iz primarnog u sekundarni oblik bolesti Međutim, naglašava dr Dragana Petrović, kada se govori o sekundarnom RP, tokom vremena osobe sa primarnim RP mogu razviti manifestacije drugih bolesti. Tranzicija primarnog u sekundarni RP godinama zaokuplja naučnike.
– Poznata meta-analiza Spencer-Green-a i saradnika (Arch Intern Med, 158 (1998), pp. 595-600) je pokazala da čak 12,6 odsto pacijenata za koje je prvobitno identifikovano da boluju od primarnog RP, razvija sekundarne uzroke za ovu pojavu. Takođe, isti autori su pokazali da kada je u pitanju tranzicija primarnog u sekundarni RP, kapilaroskopija ima pozitivnu prediktivnu vrednost od 47 procenata, što je veća vrednost od prediktivne vrednosti prisustva autoantitela (30 odsto). Udruženo, ukoliko se beleži prisustvo specifičnih autoantitela za sistemsku sklerozu uz abnormalan nalaz kapilaroskopije, pozitivna prediktivna vrednost za razvoj sistemske skleroze dostiže 79,5 odsto za 15 godina – navodi naša sagovornica.
Kapilaroskopija i indikacije za pregled Prema rečima dr Dragane Petrović, glavne indikacije za kapilaroskopiju su:
⦁ evaluacija pacijenata sa RP
⦁ praćenje primarnog RP zbog rizika od razvoja sekundarnog RP
⦁ rana dijagnoza sistemske skleroze
⦁ diferenciranje skleroderma udruženih bolesti koje imaju normalan kapilaroskopski nalaz kao što su eozinofilni fascitis ili lokalizovana skleroderma
⦁ detekcija teške mikroangiopatije i prognostička vrednost u sistemskoj sklerozi
⦁ praćenje lečenja i aktivnosti bolesti u dermatomiozitisu/polimiozitisu
⦁ praćenje sekundarnog RP u drugim autoimunim bolestima.
Tehnika izvođenja: Kako se sprovodi kapilaroskopija – Kapilaroskopija se izvodi pomoću stereomikroskopa (10-50x uvećanje), koji pruža dovoljno informacija o izgledu i funkcijskom stanju kapilara i koji predstavlja glavnu tehniku u većini zdravstvenih centara. Pregledi oftalmoskopom ili dermatoskopom su takođe primenjivi, ali kako koriste manje uveličanje i daju lošiji kvalitet slike, najčešće se koriste za skrining. Videokapilaroskopija je moderna tehnika koja koristi najveće uveličanje (200-600x), značajno veće u poređenju sa stereomikroskopom. Ima ugrađen softver koji nam omogućava da precizno izmerimo dimenzije i gustinu kapilara. Nedostatak ove metode je što uvek prikazuje jedan deo ruba nokatne ploče, odnosno, ne može se postići panoramska slika koju nam pruža stereomikroskop – objašnjava dr Petrović.
Dr Dragana Petrović tokom sprovođenja kapilaroskopije Foto: Dragana Petrović/privatna arhiva

Postoji li priprema pacijenta i da li je zahtevna Priprema pacijenta za kapilaroskopski pregled nije komplikovana, ali se sastoji od nekoliko koraka, informiše nas doktorka i pojašnjava:
– Prvo je potrebno informisati pacijentkinje da uklone lak sa noktiju, uključujući i gel i gel lak tehnike i da ne tretiraju zanoktice (sečenje, povlačenje…). Poželjno je da ove procedure ne primenjuju mesec dana pre kapilaroskopije. Na ovaj način se izbegavaju potencijalna i ne retka mehanička oštećenja regije od interesa. Ona često nisu vidljiva golim okom ali onemogućavaju tumačenje kapilaroskopskog nalaza. Drugo, važno je obavestiti pacijente da, bez obzira na to koja se metoda koristi, dođu ranije na pregled i i da će 15-20 minuta boraviti u aklimatizovanoj prostoriji na temperaturi oko 20-22 °C. Kako bi se uklonile nečistoće, preporučuje se da neposredno pre pregleda operu ruke vodom i sapunom.
Od čega zavisi trajanje kapilaroskopije Sagovornica eKlinika portala napominje da je na samom početku pregleda važno upoznati pacijenta sa samom metodom kako bi bio opušten i dozvolio lekaru da neometano pomera njegovu šaku koju postavlja na sto mikroskopa. Za bolju vizuelizaciju kapilara na kožu ruba nokatne ploče stavlja se kap imerzionog ulja, koje ne šteti koži. Pregleda se periungvalna regija osam prstiju šaka. Iz pregleda su isključeni palčevi zbog velikih odstupanja i nemogućnosti standardizacije nalaza. U zavisnosti od aparata koji se koristi, kapilarni niz se može meriti u samom mikroskopu ili ukoliko postoji video prenos, mogu se napraviti fotografije i potom izvršti potrebna merenja. Sam pregled ne traje dugo i dosta zavisi od samog kvaliteta kože, saradnje pacijenta ali i iskustva lekara koji obavlja kapilaroskopiju, objašnjava dr Petrović.
Šta se posmatra kapilaroskopijom? – Kao što je pomenuto, regija od interesa je distalni red kapilarnih petlji koji prominira u dermalne papile, omogućavajući uzdužni pogled na njena tri segmenta (aferentni, eferentni i prelazni), raspoređena u pravcu paralelnom sa površinom kože. Procenjuju se sledeći parametri: broj petlji u dužnom milimetru, broj proširenih kapilara (sa proširenjima i/ili megakapilarima), polja bez kapilara, prisustvo mikro krvarenja i izvijuganih, izukrštanih ili razgranatih kapilara. Takođe se posmatraju gustina kapilarnog niza, propustljivost kapilara, brzina protoka krvi i da li postoje znaci stvaranja novog vaskularnog tkiva – opisuje reumatolog.
Abnormalni i normalni nalaz kapilaroskopije Svaki od ovih parametara treba premeriti, ali i oceniti, odnosno svrstati nalaz u određenu kategoriju prema Maricq-u (tip 0, I, II, III i IV gde je tip 0 normalan nalaz. Tip IV, kako kaže sagovornica eKlinika portala, označava tešku mikroangiopatiju i/ili prema Cutolo-u (normalan nalaz ili sklerodermni tip promena: rane, aktivne, kasne). Po konvenciji, abnormalni kapilaroskopski nalaz se smatra značajnim ako se primeti na najmanje dva prsta. Normalan nalaz ima tipičnu sliku paralelno postavljenih kapilara koji imaju izgled ukosnica. Neretko se, konstatuje dr Petrović, uočavaju promene u kapilarima koje predstavljaju fiziološke varijacije. Prema njenim rečima, iskusan dijagnostičar ih najčešće prokomentariše u zaključku kao napomenu za buduće kontrolne preglede.
Umesto zaključka: Najveće prednosti kapilaroskopije Detaljnim opisom nalaza, iskusan lekar treba da pomogne u proceni potencijalnog rizika od razvoja određenih, pre svega autoimunih bolesti ali i praćenju toka bolesti pacijenta tokom vremena.
– U zaključku treba istaći da je kapilarosokopija neinvazivna i pouzdana metoda za razgraničavanje primarnog od sekundarnog RP. Takođe, i otkrivanja sklerodermnog tipa promena, čak i u veoma ranim fazama sistemske skleroze. Osim toga, procenom kapilaroskopskog nalaza možemo jednostavno doći do zaključka o težini sistemske skleroze ali i stepenu zahvata visceralnih organa, kao što su srce i pluća. Na taj način možemo jednostavno pratiti tok bolesti i na neki način signalizirati da su potrebna dopunska ispitivanja pojedinih organa i/ili promena terapije. Iako se za kapilaroskopiju obučavaju lekari različitih specijalnosti (specijalisti za kožne bolesti, specijalisti medicine rada…), s obzirom na značajnu prediktivnu vrednost za razvoj određenih autoimunih bolesti, kao i za postavljanje dijagnoze i praćenje toka sistemske skleroze, neizostavno i tumačenje ukupnog kapilarsoksopskog nalaza, najvažniju primenu ima u oblasti reumatologije – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal dr Dragana Petrović, specijalista interne medicine i supspecijalista reumatologije.
Članak Šta je kapilaroskopija i koje reumatske bolesti otkriva se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...