Izvor: eKlinika.rs, 23.Jan.2024, 14:03
Šta je „bolest X“ koja bi mogla da bude 20 puta smrtonosnija od covid 19
Bolest X smatra se zajedničkim neprijateljem svih zemalja sveta, a zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije pozivaju da se do maja 2024. potpiše sporazum o pandemiji kako bi svet mogao da se pripremi za suočavanje sa pandemijom koja bi mogla da bude smrtonosnija od covid 19.
Šta je bolest X?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, bolest X predstavlja saznanje da bi ozbiljnu međunarodnu epidemiju mogao da izazove patogen za koji se trenutno ne zna da izaziva bolest kod >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << ljudi. Bolest X je naime hipotetički virus, koji još nije formiran, ali naučnici kažu da bi mogao da bude 20 puta smrtonosniji od covid 19. Ova bolest dodata je na SZO listu ozbiljnih patogena za istraživanje još 2017. godine s obzirom na to da se smatra da bi mogla da izazove „ozbiljnu međunarodnu epidemiju“, navela je u svom saopštenju SZO 2022. godine. Ova SZO lista „prioritetnih patogena“ postoji jer upravi ti patogeni oni „predstavljaju najveći rizik za javno zdravlje zbog svog epidemijskog potencijala i/ili zbog toga što nema ili nema dovoljno kontramera“.
Kako se navodi, bolest X nalazi se na listi ozbiljnih patogena koji mogu da dovedu do izbijanja globalnih pandemija kao što su covid 19, ebola, SARS, Nipah i zika virus. Bolest naglašava „nepredvidivost bolesti u nastajanju“. Za razliku od specifičnih bolesti, bolest X simbolizuje potencijalne pretnje od novih i nepredviđenih infektivnih agenasa, naglašavajući potrebu za globalnom spremnošću.
Neki stručnjaci veruju da bi bolest X mogla da bude nova biti varijanta korona virusa koji izaziva covid 19 infekciju, dok su drugi mišljenja da bi to mogao da bude potpuno drugačiji, štetan patogen. Upravo ova neizvesnost naglašava važnost stalnog istraživanja, nadzora i saradnje za identifikaciju i reagovanje na nove zdravstvene pretnje, čuvajući globalno javno zdravlje.
Covid 19 je prva bolest X
Generalni sekretar SZO dr Tedros Ghebreyesus ističe da je covid 19 prva bolest X, ali da je važno pripremiti se za još jednu pandemiju.
– Postoje nepoznate stvari koje mogu da se dese, a sve što se dešava ostavlja nam da se pitamo – kada će se desiti, a ne de li će se desiti, tako da moramo da imamo u vidu opasnost od bolesti koje ne poznajemo. Izgubili smo mnogo ljudi tokom covid 19 pandemije jer nismo mogli da upravljamo situacijom. Ti ljudi su mogli da se spasu, ali nije bilo prostora – naglasio je dr Ghebreyesus ističući da će zajednički odgovor putem sporazuma pomoći svetu da bolje reaguje na još jednu epidemiju.
– Sporazum o pandemiji može da objedini sva iskustva, sve izazove sa kojima smo se suočili i sva rešenja. Taj sporazum može da nam pomogne da se na bolji način pripremimo za budućnost. Ovo je zajednički globalni interes – navodi dr Ghebreyesus.
Ažuriranje liste „prioritetnih patogena“ očekuje se tokom prve polovine 2024. godine, i iako ona ne mora nužno da ukazuje na najverovatniji uzrok sledeće epidemije ili pandemije, zvaničnici globalnog zdravlja ipak „drže na oku“:
Bolesti virusa ebole i Marburg virus – Virusi u ovoj porodici izazivaju hemoragične ili krvave groznice, koje su obično praćene krvarenjem iz telesnih otvora i/ili unutrašnjih organa. Porodica se sastoji od 5 sojeva ebole pored Marburga. U proseku, ebola ubija oko 50 odsto obolelih, iako se stope smrtnosti kretale od 25 do 90 procenta, prema SZO. Marburg virus takođe ubija oko 50 procenata onih koje zarazi, iako se stope smrtnosti kreću od oko 24 do 88 odsto, kažu stručnjaci. Iako postoje dve licencirane vakcine za najsmrtonosniji soj ebole – Zair, ne postoje vakcine za četiri preostala soja, niti postoji odobrena vakcina za Marburg.
Krimsko-kongo hemoragična groznica – Poput ebole i Marburga, krimsko-kongoška hemoragična groznica je akutna virusna hemoragijska bolest koja može da izazove krvarenje iz telesnih otvora. Pojava simptoma je iznenadna – temperatura, bol u mišićima, vrtoglavica, bol u vratu, bol u leđima, glavobolja, bol u očima i osetljivost na svetlost. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku i bol u grlu, praćeni oštrim promenama raspoloženja i konfuzijom. Dva do četiri dana kasnije, uznemirenost se može pretvoriti u pospanost, depresiju i malaksalost, bol u stomaku može da se koncentriše u gornjem desnom kvadrantu, a jetra bi mogla da se uveća. Ostali simptomi su ubrzan rad srca, uvećani limfni čvorovi i petehijalni osip (izazvan krvarenjem u koži) na unutrašnjim površinama sluzokože kao što su usta i grlo, i na koži. Nakon petog dana bolesti, pacijentima počinju da otkazuju organi kao što su bubrezi, jetra ili pluća. Stopa smrtnosti za ovu bolest, koju šire krpelji i tkivo zaraženih životinja tokom i nakon klanja, iznosi oko 30 odsto. Većina pacijenata umire u drugoj nedelji bolesti. Oni koji prežive počinju da se oporavljaju nakon 9. ili 10. dana bolesti.
Lassa groznica – Kao i ebola, Marburg i krimsko-kongoska hemoragična groznica, Lassa groznica je akutna virusna hemoragijska bolest. Glodari prenose virus i takođe ga izlučuju urinom i izmetom. Velika većina zaraženih Lassa groznicom, njih oko 80 odsto – nema simptome. Za ostalih 20 procenata zaraženih bolest je teška. Simptomi obično počinju sa nespecifičnim stanjima – tempratura, slabost i malaksalost, a zatim napreduju do glavobolje, upale grla, bolova u mišićima, grudima, mučnine, povraćanja, dijareje, kašlja i bolova u stomaku. Mogu da se razviju otok lica, nakupljanje tečnosti u plućnoj šupljini i nizak krvni pritisak, pored šoka, tremora, dezorijentacije i kome. Često su oštećeni sistemi više organa. Oni koji prežive mogu da pate od privremene ili trajne gluvoće, pored prolaznog gubitka kose i poremećaja hoda, smrt dolazi dve nedelje od početka bolesti, a 80 odsto zaraženih trudnica umire u trećem tromesečju.
Pored ovih virusa, pod „lupom“ su i teški akutni respiratorni sindrom (SARS-CoV-1), bliskoistočni respiratorni sindrom korona virus (MERS), covid 19, nipah i druge henipavirusne bolesti, Groznica doline Rift i zika virus.
Sledeća pandemija mogla bi da odnese 50 miliona života
U septembru 2023. godine, zdravstveni radnici u Velikoj Britaniji izdali su ozbiljno upozorenje da bi sledeća pandemija mogla da bude razorna kao španski grip 1918-1920, koji bi potencijalno odneo 50 miliona života širom sveta. Nedavna pandemija covid 19, koja je ubila skoro 7 miliona ljudi širom sveta, naglašava hitnu potrebu da se pripremimo za bolest X, navode stručnjaci SZO naglašavajući da širom sveta postoje brojni potencijalni patogeni, ali su resursi za istraživanje i razvoj bolesti ograničeni. Ova situacija zahteva globalnu saradnju i budnost u zaštiti od nepredvidivih izazova koje predstavljaju nove i neočekivane pretnje po zdravlje.
Kako se pripremiti za potencijalnu novu pandemiju?
Dr Tedros Ghebreyesus navodi da bi neki od odgovora na spremnost mogli da uključe sistem ranog upozorenja, organizovanje lanaca snabdevanja i unapređenje istraživanja i razvoja za testiranje lekova. Trebalo bi, kako kaže, razmotriti i primarnu zdravstvenu zaštitu, s obzirom na to da bogate zemlje nisu dobro prošle tokom covid 19 pandemije jer su se borile sa osnovama kao što je praćenje kontakata.
– Bolje je predvidjeti nešto što se može dogoditi jer se to dešavalo u našoj istoriji mnogo puta, i pripremiti se za to. Ne treba da se suočavamo sa stvarima nepripremljeni. Možemo se pripremiti i za neke nepoznate stvari – ističe dr Ghebreyesus.
Povodom nove, potencijalne pandemije svetski lideri sastali su se u martu 2021. kako bi objavili da su u toku pregovori i nacrt sporazuma. Glavni cilj ovog sporazuma bio bi da podstakne pristup koji obuhvata sve vlade i celokuno društvo, jačanje nacionalnih, regionalnih i globalnih kapaciteta i otpornost na buduće pandemije, navodi se u saopštenju dvadesetak šefova država. To uključuje značajno unapređenje međunarodne saradnje u cilju poboljšanja, na primer, sistema upozorenja, razmene podataka, istraživanja i lokalne, regionalne i globalne proizvodnje i distribucije medicinskih i protivmera javnog zdravlja kao što su vakcine, lekovi, dijagnostika i lična zaštitna oprema.
Nedavna pandemija korona virusa, navode stručnjaci, naučila nas je da brza reakcija može da spasi milione života te zato koordinacija odgovora javnog zdravlja nije zavera već jednostavno odgovorno planiranje.
Članak Šta je „bolest X“ koja bi mogla da bude 20 puta smrtonosnija od covid 19 se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
