Izvor: eKlinika.rs, 18.Jul.2023, 17:00
Šta ekstremna vrućina radi našem telu i koji simptomi upozoravaju na toplotnu iscrpljenost
Ekstremna vrućina i veoma visoke temperature utiču i na sve zdrave ljude, ali neke osobe su u većem riziku od narušavanja zdravlja tokom toplotnih talasa. Visoke temperature najopasnije su za nekoliko kategorija pacijenata, a problem mogu da izazovu i određeni lekovi.
Kako ekstremna vrućina deluje na ljudsko telo?
Kako se telo zagreva, krvni sudovi počinju da se šire. To dovodi do snižavanja krvnog pritiska što otežava srcu da radi i reguliše cirkulaciju krvi u telu. >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << Kao posledica toga javljaju se blagi simptomi kao što su osip koji svrbi ili otečena stopala. Istovremeno, znojenje dovodi do gubitka tečnosti i soli i, što je najvažnije, tako se menja se ravnoteža između njih u telu. Lekari upozoravaju da ako krvni pritisak previše padne, rizik od srčanog udara postaje sve veća.
Gubitak vode i soli, u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom, može da dovede do toplotne iscrpljenosti, koja se prepoznaje po sledećim simptomima:
vrtoglavica
mučnina
nesvestica
konfuzija
grčevi u mišićima
glavobolja
jako znojenje
umor.
Zašto naše telo reaguje na ovaj način?
Ljudsko telo nastoji da održi temperaturu jezgra od oko 37°C, bilo da se nađe u sred snežne oluje ili uslovima ekstremne vrućine. To je temperatura na kojoj ljudsko telo normalno funkcioniše, tako da postoji stalna ravnoteža između gubitka toplote i sticanja toplote.
Problemi počinju kada naša tela ne mogu dovoljno brzo da izgube toplotu. Kada osnovna temperatura tela postane previsoka, sve od organa do enzima može da se isključi. Ekstremne vrućine mogu da dovedu do velikih problema sa bubrezima i srcem, pa čak i oštećenja mozga. Ali, kako vreme postaje toplije, telo mora „više da radi“ kako bi održalo nižu temperaturu. Tada se otvara/proširuje više krvnih sudova u blizini kože kako bi se gubila toplota i telo počinje da se znoji. Telo radi na održavanju svoje osnovne temperature u vrućim sredinama uglavnom pomoću jednog moćnog alata – znoja. Znoj, koji telo proizvodi isparava „isisavajući“ toplotu iz kože i hladeći nas.
Ko je najugroženiji tokom ekstremnih vrućina?
Osobe u najvećem riziku od visokih temperatura su pre svega:
stariji ljudi
srčani bolesnici
dementi ljudi
osobe sa dijabetesom
deca
slabo pokretni ljudi.
Ljudi, koji imaju problem sa bolestima srca, manje su sposobni da se nose sa opterećenjem koje toplota ima na telo. Takođe, dijabetes je bolest koja može da dovede do toga da telo brže gubi vodu, a neke komplikacije ove bolesti mogu da promene stanje krvnih sudova i sposobnost znojenja.
Da li neki lekovi povećavaju rizik od toplotnog udara?
Lekari ističu da neki lekovi povećavaju rizik tokom velikih vrućina, utiču na sposobnost tela da ostane hidrirano i reaguje na toplotu. Ali, savet je da se terapija redovno uzima, a da se čovek kloni sunca i konstatno unosi vodu u organizam.
Vazokonstriktori, lekovi koji sužavaju krvne sudove iziskuju poseban oprez tokom velikih vrućina.
Beta-blokatori, koji regulišu krvni pritisak blokiranjem adrenalina, takođe traže poseban oprez za vreme toplopnih udara.
Diuretici, koje ljudi često nazivaju „pilulama za vodu“, povećavaju količinu vode koju telo izbacuje iz sebe. Uzimaju se zbog brojnih problema, pa i zbog srčane insuficijencije. Međutim, diuretici na visokim temperaturama povećavaju opasnost od dehidracije i neravnoteže ključnih minerala u telu.
Antihipertenzivi, lekovi za snižavanje krvnog pritiska mogu da se kombinuju u slučaju proširenih krvnih sudova kako bi se nosili sa toplotom i izazvali opasne padove krvnog pritiska.
Neki lekovi za epilepsiju i Parkinsonovu bolest mogu da blokiraju znojenje i otežaju telu da se rashladi.
I drugi lekovi kao što su litijum ili statini mogu da postanu koncentrisaniji i problematičniji u krvi ako dođe do prevelikog gubitka tečnosti.
Stimulansi za poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) i ilegalni stimulansi, kao što su amfetamini i kokain, kao i antidepresivi ili antipsihotici, takođe čine ljude osetljivijim na toplotni udar.
Da li velika vrućina može da nas usmrti?
Tokom letnjih meseci i velikih vrućina države u Evropi beleže po nekoliko hiljada smrtnih slučajeva uzrokovanih visokim temperaturama. Većina njih uzrokovana je srčanim i moždanim udarom usled napora organizma da se telesna temperatura održi stabilnom. Statistika pokazuje da se porast smrtnih slučajeva dešava veoma brzo – u prva 24 sata od pojave prvog toplotnog talasa.
Članak Šta ekstremna vrućina radi našem telu i koji simptomi upozoravaju na toplotnu iscrpljenost se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
