Izvor: B92, 12.Maj.2010, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska patologija je u prošlom veku
Ako se nešto ne promeni u ovoj oblasti, za nekoliko godina u Srbiji neće biti nikoga ko će moći da postavi savremenu molekularnu patološku dijagnozu.
Dok su se druge grane medicine razvijale, i novac ulagao u opremanje i kupovinu savremenih uređaja, srpska patologija je iz godine u godinu tonula da bi se sada našla tamo gde je bila – pre jednog veka. Iako zahvaljujući patologiji, lekari iz brojnih zdravstvenih oblasti dobijaju precizna saznanja o promenama u organizmu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pacijenta ili uzrocima nečije smrti, čini se da niko od nadležnih ne reaguje na vapaje naših patologa da im treba pomoći da uhvate korak sa kolegama iz drugih zemalja.
Loši uslovi rada, nedostatak opreme i nezainteresovanost mladih lekara da se bave ovom oblašću medicine, uticali su na to da se patolozi nađu na „niskim granama” srpskog zdravstva. Nedostaju im najosnovnija sredstva za rad, poput običnih instrumenata, makazica, sondi, sterilizatora, svetla za sterilizaciju... A na samu pomisao da dolazi leto i da će u prostorijama bez klima-uređaja morati da rade obdukcije tela preminulih pacijenata, mnogi patolozi se hvataju za glavu, razmišljajući na koji bi način mogli da poboljšaju svoj položaj.
Kako objašnjava profesor dr Jovan Vasiljević, sa Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, dok se danas u svetu rade dijagnostičke metode na molekularnom nivou i takozvana genetska patologija, to za nas i dalje predstavlja misaonu imenicu.
– Ako se nešto ne promeni u ovoj oblasti, za nekoliko godina u našoj zemlji neće biti nikoga ko će moći da postavi savremenu molekularnu patološku dijagnozu. Sada se negde i po dve nedelje čeka na dijagnozu, a sa savremenom opremom bi ona mogla da se dobije za dva-tri dana. Na opštoj hirurškoj patologiji ne bi trebalo da jedan patolog radi više od dve do dve i po hiljade biopsija godišnje, a kod nas neki obave i po 4.000 biopsija, pa ne mogu kvalitetno da se posvete poslu. O usavršavanju i da ne govorimo, čak ni na godišnji odmor nemaju vremena da odu – objašnjava dr Vasiljević.
Patolozi su zaduženi za kliničke obdukcije, a za razliku od sudske medicine koja razmatra slučajeve nasilne smrti, patolozi u zdravstvenim ustanovama bave se samo obdukcionim nalazima onih koji umiru u bolnicama. Obdukciju uglavnom traži klinički lekar, ali na tome može da insistira i porodica preminulog pacijenta. Ponekad se članovi porodice bune ne želeći da patolozi obave obdukciju, da se ne bi skrnavilo telo pokojnika, pa pokušavaju na sve načine da zaustave taj proces. Zbog toga bi, smatra dr Vasiljević, patologiju trebalo približiti narodu, objašnjavajući da je obdukcija dijagnostička metoda kojom se dolazi do istine.
– U svim većim klinikama u svetu jednom nedeljno se organizuju sastanci pod nazivom patološko-klinička konfrontacija, na kojima lekari-kliničari iznose nalaze, zatim se diskutuje o bolesti pacijenta, razvoju toka oboljenja i zašto je došlo do smrtnog ishoda. Onda patolozi daju svoj nalaz, pravi se analiza o tome da li je sve urađeno onako kako treba i da li je terapija bila dobra... Takav pristup od velikog je značaja za mlade lekare. U Srbiji se nekada tako radilo na mnogim klinikama, a sada, koliko sam upoznat, toga nigde nema. Lekari koji rade u klinikama su nezainteresovani za razlog smrti njihovih pacijenata, pa i ne dolaze da pitaju zbog čega je bolesnik preminuo – istakao je dr Vasiljević, naglašavajući da se sada u Institutu za patologiju radi do 800, a nekada je bilo i po 1.500 obdukcija.
Patolozi se prvenstveno bave biopsijama, odnosno uzimanjem delića tkiva, njihovom obradom i postavljanjem dijagnoze pod mikroskopom o vrsti patološkog procesa. Recimo, da li je kod nekog pacijenta reč o zapaljenju, malignom ili benignom tumoru.... Ne postoji nijedna druga metoda, dodaje naš sagovornik, kojom to može da se utvrdi osim biopsije.
Dr Vasiljević upozorava da se mladi lekari ne odlučuju za patologiju kao medicinsku granu, jer su uslovi u kojima rade patolozi katastrofalni. On ističe da za nabavku sredstava za rad nisu potrebne velike svote novca, a da bi u rešavanje problema trebalo da se uključe i Ministarstvo zdravlja, Republički zavod za zdarvstveno osiguranje, a posebno Medicinski fakultet, Udruženje patologa Srbije i Sekcija za patologiju Srpskog lekarskog društva.
Izvor: Danijela Davidov-Kesar, Politika.rs
Kvalitetna oprema u KBC „Zemun”
Jedna od malobrojnih patoloških službi koji se mogu pohvaliti dobrom opremljenošću za nesmetan rad nalazi se u Kliničko-bolničkom centru „Zemun”. Dr Sanja Milenković, načelnica Službe kliničke patologije KBC „Zemun” i predsednica Udruženja patologa i citologa Srbije, kaže da imaju kvalitetnu opremu zahvaljujući Ministarstvu zdravlja koje je obezbedilo novac za ovu oblast kroz projekat „Hitna rekonstrukcija 20 bolnica u Srbiji”.
– Radimo automatski proces obrade tkiva, što nam omogućava da za 24 sata dobijemo prve preliminarne rezultate. Nedostatak kadrova je ono sa čim kubure sve zdravstvene ustanove. Recimo, u Turskoj imate situaciju da na 100.000 stanovnika dolazi 14 patologa, a kod nas u četiri kliničko-bolnička centra svega radi njih sedam. Prosek godina naših patologa je 50., što je takođe problem – naglasila je dr Milenković.
