Izvor: B92, 02.Apr.2011, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sreća ne garantuje dugovečnost
Najduže žive oni ljudi koji su najobazriviji, najmudriji i najuporniji. Ljudi koji su kao deca bili veseliji i imali više smisla za humor, u proseku su živeli kraće.
„Oraspoloži se, ne brini, ne radi toliko, to skraćuje život..." - novi rezultati prastarog američkog istraživanja pokazuju da to, jednostavno, nije tačno!
Hauard Fridman, psiholog i profesor Univerziteta Kalifornije, otkriva posle 80-godišnje studije o tipu ličnosti i očekivanju životnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << veka, da su pogrešne takve pretpostavke, ili tvrdnje, koje odavno slušamo čak i od naučne zajednice.
Najveće iznenađenje studije jeste koliko karakterne crte i društveno okruženje, odnosno povezanost, još od detinjstva, može da ukaže na to kada će neko umreti. Sasvim je jasno da su neki ljudi skloniji bolestima, teže se oporavljaju i ranije umiru, dok drugi istog godišta mnogo bolje prolaze.
Svakakva objašnjenja su tokom osam decenija trajanja studije predlagana - anksioznost, manjak fizičke aktivnosti, stresni posao i građenje karijere, spremnost na rizik, religioznost ili manjak vere u Boga, asocijalnost, pesimizam... Ali, niko nije pokušao da detaljno analizira i protumači rezultate.
Otkriće koje je najviše iznenadilo istraživače bilo je sledeće: ljudi koji su kao deca bili veseliji i imali više smisla za humor, u proseku su živeli kraće od onih koji nisu nalazili vremena i smisla za šalu i smeh. Najobazriviji, najmudriji i najuporniji bili su najzdraviji i živeli su najduže.
Delimično objašnjenje Hauard Fridman nalazi u ponašanju: veseli, šaljivi klinci lakše se upuštaju u rizična ponašanja, koja, s vremenom, ugrožavaju i zdravlje. Otkrili smo da optimistični pristup pomaže u vremenu krize.
Ali, ako dugoročni stav: „ne sekiram se, sve će biti u redu" može da bude opasan jer lako vodi do lakomislenosti i nevođenja računa o stvarima koje doprinose dugovečnosti, kao što su staloženost i zdrav život. Mudrost i upornost, sa druge strane, donose dobrobit i na duži rok - objašnjava Fridman.
Poruka celog istraživanja se, po Fridmanu, može sažeti i ovako: Sreća nije uzrok dobrog zdravlja, već se sreća i zdravlje često podudaraju, jer imaju zajedničke uzročnike.
ISTINE I ZABLUDE
Istraživači su otkrili još niz pogrešnih uverenja, na primer:
Brak je dobar po zdravlje. To donekle važi za muškarce, ali ne i za žene. Muškarci koji ostaju u dugotrajnom braku žive duže, ali i muškarci koji se nikada nisu ženili žive duže od razvedenih, ili onih koji su stupali u brak više puta.
Razvod šteti zdravlju. Ni ovo ne važi za žene. Žene koje su se razvele i nisu se ponovo udavale živele su gotovo isto koliko i žene koje su ostale u jednom braku.
„Ne brini, ne napreži se mnogo, ne nerviraj se, čuvaj zdravlje." To nije dobar savet ni za zdrav, ni za dug život. Najzdravije i najduže žive ljudi koji se najviše predaju svom poslu.
Ljubav produžava život. Još jedno veliko iznenađenje: osećaj da smo voljeni povećava osećanje sreće, ali to ne pruža zdravlje i dug život.
Foto: speedy2, www.sxc.hu
