Izvor: eKlinika.rs, 04.Avg.2023, 08:47
Srčani udar i vrućine: Sve o opasnim zamkama i prevenciji
Srčani udar (infarkt miokarda) je jedan od najčešćih uzroka smrti na našim prostorima i zahteva veoma ozbiljan pristup. Kako visoke temperature mogu da utiču na zdravlje srca i krvnih sudova, prevencija u ovom periodu godine je veoma važna, kao i rehabilitacija nakon ovog složenog stanja.
Ko je posebno osetljiv na toplo vreme
Najveći broj kardioloških pacijenata se opravdano zabrine i dođe u nedoumicu kako se adekvatno ponašati u ovom periodu godine (toplije vreme, vrućine, >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << odlasci na putovanja i slično). Doktor Andreja Kovačević, specijalista interne medicine u Institutu za rehabilitaciju „Beograd“ najpre pohvaljuje ovakav stav i odgovara:
– Uglavnom je sve isto kao i u drugim periodima godine. U najkraćem: korekcija životnih navika, redovna terapija i osluškivanje svog organizma. Sa druge strane, visoke temperature mogu zaista uticati na zdravlje našeg srca i krvnih sudova. Posebno su osetljivi srčani bolesnici, oni koji su se oporavili od srčanog ili moždanog udara, pacijenti sa visokim krvnim pritiskom, gojazni ljudi…
Srčani udar i toplo vreme: zašto je važno unositi dovoljno tečnosti
Sagovornik eKlinika portala prenosi nam da su specijalizovane studije pokazale da se rizik od srčanog udara može povećati sa povećanjem temperature vazduha. Pre svega zbog povećanog atmosferskog pritiska s jedne strane, ali i povećane gustine krvi, odnosno hiperkoagulabilnosti. A opet, kako kaže spec.dr med. Kovačević, sve opet zbog nedostatka tečnosti, na terenu kod onih koji od ranije boluju od koronarne bolesti i dijabetesa, hipertenzije, povišenih masnoća, povećava sam rizik od nastanka srčanog udara.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, veoma važno voditi računa o unosu tečnosti u ovom periodu kako bi se izbegla dehidracija i gubitak minerala.
Koliko tečnosti unositi i šta su ostali važni saveti za prevenciju srčanog udara kod kardioloških bolesnika
Dr Andreja Kovačević navodi da bi ljudi telesne težine od 70-80 kilograma dnevno trebalo da unose od jedan i po do dva litra tečnosti.
– Ovde je bitno ne izlagati se direktno suncu od 11 do 17 časova, kada je najtoplije i kada je atmosferski pritisak najveći. To je preporuka za sve, a posebno za kardiovaskularne bolesnike. Terapiju koju uzimamo moramo prilagođavati novim uslovima, jer često u toplijim periodima krvni pritisak može biti niži nego inače. Samim tim sve se mora raditi u konsultaciji sa izabranim kardiologom – podseća doktor, koji o termoregulaciji kaže:
– Ekstremno je važno postepeno prilagođavanje temperature našeg tela spoljašnjoj temperaturi. Ako je napolju izuzetno toplo, a mi klima-uređaj regulišemo na veoma niske temperature (ispod 20 stepeni Celzijusa), može doći do iznenadnog grča, odnosno grčenja arterija. To izaziva dve stvari: ili aritmije ili direktan infarkt. Zato je važno da se klima reguliše na 22 ili 24 stepena Celzijusa i da se takvim temperaturama postepeno prilagođavamo.
Bezbedan ulazak u vodu i ishrana kardioloških pacijenata
– Naglasio bih da, ako ste na moru, reci, pored bazena, nikada ne treba ulaziti u vodu naglo, već postepeno. Možda to sebi mogu priuštiti mlade, zdrave osobe, ali ima mnogo onih koji i ne znaju da imaju oštećene krvne sudove srca. Prilikom naglog izlaganja niskim temperaturama u klimatizovanim prostorijama, gde je temperaturna razlika veća od 15 stepeni Celzijusa ili naglog ulaska u vodu, može doći do ozbiljnih neželjenih posledica. Takođe, tokom leta veoma je važno prilagoditi ishranu koja treba da bude bogata voćem, povrćem, vlaknima, ribom, ćuretinom, orašastim plodovima, ali i ograničiti unos soli – savetuje stručnjak koji se u svakodnevnoj praksi bavi i kardiološkom rehabilitacijom nakon srčanih udara.
Fizička aktivnost, srčani udar i vrućine
Što se tiče fizičke aktivnosti, kardiovaskularni bolesnici mogu da praktikuju umerenu fizičku aktivnost, ali odgovarajuću godinama života, osnovnoj bolesti koju imaju, terapiji koju uzimaju i uslovima spoljašnje sredine.
– Kao što smo već naveli, moraju izbegavati sunce tokom napora, napor u vreme velike vlažnosti i veoma visokih temperatura. Ako putujete u krajeve sa još toplijom klimom, prvo treba omogućiti telu da se prilagodi novim uslovima, što znači da prvih nekoliko dana svakako treba izbegavati veću fizičku aktivnost – napominje sagovornik našeg portala.
Dr Kovačević daje nam važan podatak da se većina srčanih udara leti dešava u prva tri-četiri dana po odlasku na odmor.
– Posebno su ugroženi bivši sportisti srednjih godina, koji se posle određenog perioda neaktivnosti upuštaju u velike fizičke napore, ne znajući da su bolesni. U takvim okolnostima lako mogu dobiti srčani udar. Ovde treba poštovati princip – uvek postepeno i do nivoa koji pacijentu odgovara. Preporučuju se pre svega aerobne fizičke aktivnosti poput brzog hoda, plivanja ili vožnje bicikla – naglašava doktor.
Na koje vidove oporavka pacije imaju pravo o trošku RFZO
Na kraju, evo izuzetno važnih informacija o kojima se i pacijenti i pratioci eKlinika portala često raspituju. Kako iskoristiti pogodnosti kardiološke rehabilitacije o trošku Fonda RFZO i ko na nju ima pravo?
– To su svi pacijenti koji su imali srčani udar, stanje nakon ugradnje stenta, bajpas operaciju, druge kardiohirurške intervencije na srcu (korekcija ili zamena zalistka veštačkim, stanja posle korekcije urođenih srčanih mana, transplantacije srca …). Naime, ovi pacijenti imaju pravo da koriste pogodnosti kardiološke rehabilitacije o trošku države i RFZO-a u Institutu za rehabilitaciju „Beograd“. Dovoljno je da po otpustu iz bolnice/klinike (posle navedenih stanja i intervencija) ili na prvom pregledu, kolege internisti/kardiolozi ili kardiohirurzi daju predlog i napišu da je potrebna kardiološka rehabilitacija u ovom Institutu. Takođe bih zamolio pacijente da prate i zatraže to zato što na ovu uslugu imaju zakonsko pravo – ističe doktor Andreja Kovačević i objašnjava kako izgleda sam finiš procedure.
Koji je rok za predaju dokumentacije
– Nakon toga se javljaju izabranom lekaru u nadležni Dom zdravlja, gde im on daje dalja uputstva. Potom se elektronski ili lično otpusna lista, uput za hospitalizaciju (koji im izdaje izabrani lekar u DZ za Institut za rehabilitaciju „Beograd“) i zdravstvena knjižica odnose u filijalu nadležnog Fonda. Vrlo brzo dobijaju rešenje i javljaju se u našu ustanovu radi kardiološke rehabilitacije i lečenja. Važno je napomenuti da sve ovo mogu iskoristiti ako dokumentaciju predaju najkasnije do 2 meseca nakon infarkta srca ili bilo koje druge gore navedene operacije na srcu – dao je značajne savete kardiološkim pacijentima dr Andreja Kovačević, specijalista interne medicine.
Članak Srčani udar i vrućine: Sve o opasnim zamkama i prevenciji se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
