Izvor: eKlinika.rs, 18.Sep.2023, 08:47
Srčana slabost leči se od prvog dana, zašto su bitne inovativne terapije i fizička aktivnost
Srčana slabost je bolest koju je važno lečiti od samog postavljanja dijagnoze. Ovo je ozbiljno oboljenje koje zahteva doživotno lečenje, redovne lekarske kontrole, primenu tačno propisane terapije i dobro doziranu fizičku aktivnost. Na taj način može da se uspori napredovanje bolesti koje je često praćeno bolovima, potrebom za bolničkim lečenjem i u najtežim slučajevima smrtnim ishodom.
Srčana slabost je bolest koja narušava kvalitet života
Srčana slabost je zdravstveni, >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << ali i socijalni problem. Ukoliko se ne leči na vreme i dobrom terapijom napreduje i narušava kvalitet života. Pacijentima je nekada u poslednjem stadijumu bolesti potrebna i palijativna nega. Stručnjaci navode da se na osnovu epidemioloških studija, procenjuje da u Srbiji 70.000 do 90.000 osoba ima neku formu srčane slabosti.
– Važno je lečiti srčanu slabost od samog postavljanja dijagnoze, jer za evoluciju ovog oboljenja važe matematički zakoni: sa napredovanjem bolesti povećava se učestalost hospitalizacija a smanjuje se procenat preživljavanja – kaže za portal eKlinika internista kardiolog ass. dr sc. med. Milena Pandrc sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Poremećaji telesne težine, bolovi u kostima
Pacijenti sa srčanom slabošću zbog prirode bolesti, slabije tolerišu napor i imaju snižen kvalitet života u svim aspektima, potvrđuje dr Pandrc.
– Sa napredovanjem bolesti postaju slabi i malaksali, dolazi do poremećaja apetita, gubitka u takozvanoj, mršavoj telesnoj masi, usled povećnog zadržavanja vode u organizmu. Kod pacijenta je moguće i povećanje telesne težine, javljaju se poremećaji sna, bolovi u kostima i zglobovima. Samim tim i lečenje zahteva multidisciplinarni pristup uz optimizovano zbrinjavanje, promenu životnih navika, farmakološku terapiju i različite uređaje – navodi dr Pandrc.
Važna je pristupačnost zdravstvenoj zaštiti
Sagovrnica portala eKlinika ukazuje na to da su neizostavni elementi lečenja i obrazovanje pacijenta, sa posebnim osvrtom na samo-negu i zbrinjavanje simptoma.
– Bitno je da se obezbedi psihosocijalna podrška pacijentima i negovateljima u sklopu porodice, praćenje po otpustu (ambulante, kućne posete, telefonska podrška ili telemonitoring). Važna je pristupačnost zdravstvenoj zaštiti, posebno u prevenciji i zbrinjavanju pogoršanja. Neophodna je procena i adekvatna intervencija, ako dođe do neobjašnjivih promena u telesnoj težini, u nutritivnom i funkcionalnom statusu, kvalitetu života, psihosocijalnim problemima. Bitan je i pristup savremenim terapijskim opcijama, ali i suportivnoj i palijativnoj nezi – naglašava dr Milena Pandrc.
U terapiji se koriste tri grupe lekova
U terapiji srčane slabosti koriste se tri grupe lekova. Dr Pandrc objašnjava da se primenjuje simptomatska terapija lekovima za izmokravanje (diureticima) koji samo regulišu simptome povećanog zadržavanja tečnosti u organizmu. Postoje i bolest modifikujući lekovi – inovativni medikamenti koji redukuju broj hospitalizacija i utiču na preživljavanje. U lečenju se primenjuju i različiti vodiči srčanog ritma – pejsmejkeri, koji preveniraju iznenadnu srčanu smrt i poboljšavaju ukupnu funkciju srca.
– Tegobe se smanjuju prvenstveno lekovima za izmokravanje – diureticima, ali na sam tok bolesti i prognozu utiču bolest modifikujući lekovi u koje spadaju i takozvani inovativni lekovi. Oni redukuju broj hospitalizacija i poboljšavaju preživljavanje, što suštinski usporava progresiju bolesti. Ekonomske studije koje su obuhvatile pacijente sa srčanom slabošću podržavaju uvođenje ovih lekova još u toku hospitalizacije, pre otpusta iz bolnice – ističe dr Milena Pandrc.
Bolest zahteva doživotno lečenje
Srčana slabost je bolest koja zahteva doživotno lečenje, a dr Pandrc naglašava da su tokom poslednjih godina prognoze srčane insuficijencije poboljšane zahvaljujući inovativnoj terapiji koja smanjuje potrebu za hospitalizacijom.
– Njeni benefiti su jasni, a od skora se ova terapija propisuje u značajnoj meri o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Adekvatna redukcija kardiovaskularnog rizika i bolje lečenje srčane insuficijencije znatno produžavaju život velikom broju pacijenata. Inovativni lekovi ne samo da smanjuju tegobe, već i produžavaju život ovih bolesnika – ističe dr Pandrc.
Kako se kontroliše krvni pritisak?
Kod pacijenata u odmakloj fazi bolesti registruju se i niže vrednosti krvnog pritiska, jer srce nema dovoljno snage da ispumpa krv i postigne optimalan krvni pritisak, objašnjava doktorka.
– Terapija kojom se reguliše pritisak kod ovih pacijenata malo je drugačija i podrazumeva lekove iz grupe bolest modifikujućih lekova-inovativnih lekova, koji redukuju broj hospitalizacija i poboljšavaju preživljavanje. Na ovaj način se s jedne strane suštinski usporava progresija bolesti, a sa druge regulišu se vrednosti krvnog pritiska ukoliko su zabeležene. Naravno, terapiju za visok pritisak nećemo davati ukoliko pacijent ima simptomatske niže vrednosti krvnog pritiska, što je najčešće vrednost sistolnog krvnog pritiska ispod 100 mmHg – precizira dr Pandrc.
Kojim pacijentima se savetuje fizička aktivnost?
Svi stručnjaci naglašavaju da se u nekim slučajevima srčana slabost može dobro kontrolisati adekvatno doziranom fizičkom aktivnošću. Dr Pandrc preporučuje fizičko vežbanje svim pacijentima koji su za to sposobni. Na taj način se obezbeđuje bolji kvalitet života i smanjuje broj bolnički lečenih komplikacija srčane slabosti.
– Redovno vežbanje i fizička aktivnost do granice zamora, odnosno adaptiranje fizičke aktivnosti na simptomatski status i lične okolnosti, apsolutno se preporučuje kod lakših formi srčane slabosti. Nadzirana kardiovaskularna rehabilitacija razmatra se kod pacijenata sa ozbiljnijim stadijumom bolesti, kod krhkih i bolesnika sa komorbiditetima. Pacijenti u stabilnoj fazi bolesti mogu samostalno da organizuju fizičku aktivnost u skladu sa ličnim preferencama, dok odmakli stadijumi sa ispoljenim komplikacijama zahtevaju superviziranu programiranu fizičku aktivnost – ističe dr Milena Pandrc.
Šetnja, plivanje, vožnja bicikla
Doktorka naglašava i da bi fizičku aktivnost trebalo uvoditi postepeno, uz obaveznu proveru kardiovaskularnog statusa pre vežbanja.
– Individualno podešen program aktivnosti uključuje 30 do 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno (50 do 70 odsto maksimalnog srčanog pulsa), sa postepenim uvođenjem najmanje pet dana nedeljno. Kako i koliko će neko vežbati zavisi od mogućnosti i želje svakog pacijenta. Optimalne aktivnosti su kontinuirana šetnja, plivanje, vožnja biciklom, laka aerobna gimnastika. Osobe bez kontraindikacija mogu da imaju i intenzivan aerobni trening u trajanju od 75 minuta sedmično – savetuje dr Milena Pandrc.
Pored adekvatne fizičke aktivnost, pacijentima se savetuje da kontrolišu unos tečnosti i soli, bitno je da se redovno koriste propisani lekovi i da se proverava telesnu težinu zbog samokontrole nakupljanja tečnosti.
Članak Srčana slabost leči se od prvog dana, zašto su bitne inovativne terapije i fizička aktivnost se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
