Izvor: B92, 20.Apr.2013, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija neće ostvariti milenijumski cilj
“Stopa smrtnosti odojčadi je prema svetskim standardima jedno od merila stanja u zdravstvu, ali i opšte razvijenosti zemlje”, tvrdi dr Dragana Lozanović dodajući da Srbija neće uspeti da ostvari, nacionalni milenijumski cilj - smanjenje stope smrtnosti odojčadi.
Ginekološko-akušerska klinika "Narodni front" u Beogradu do juna treba da dobije novo neonatološko odeljenje intenzivne nege, čime će se smanjiti broj beba iz rizičnih trudnoća koje, radi lečenja, moraju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se prevoze u drugu ustanovu.
"Svetski trend, a i stručna preporuka je da se transport novorođenčadi kojima je potrebna intenzivna zdravstvena nega svede na najmanju moguću meru i da se ona u potpunosti zbrinjavaju u porodilištima za visokorizične trudnoće", izjavio je Tanjugu prof. dr Borisav Janković, šef katedre za neonatologiju beogradskog Medicinskog fakulteta.
On je dodao da je to samo jedan od razloga zbog kojih stručnjaci smatraju da bi bilo opravdano da Novi Beograd, kao opština koja je veća od mnogih gradova u Srbiji, sa više od 2.000 novorođenih stanovnika godišnje, dobije porodilište pri Institutu za majku i dete - prvenstveno za patološke trudnoće i za porodilje koje žive na toj teritoriji.
"Time bi se smanjio pritisak na Institut za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj i GAK 'Narodni front', koji su preopterećeni", rekao je dr Janković, podsećajući da je praksa pokazala da najbolje uslove za rad imaju porodilišta koja nisu ni prevelika ni premala.
Kao suprotan primer od beogradskog on je naveo šest porodilišta u istočnoj Srbiji - u Boru, Zaječaru, Kladovu, Majdanpeku, Negotinu i Knjaževcu, koja zajedno imaju 1.500 porođaja godišnje, što ne opravdava ulaganja u opremanje intenzivne nege.
Za njih bi rešenje bilo da za žene sa patološkim trudnoćama organizuju što bolju kontrolu i blagovremeni prevoz do porodilišta u Beogradu, gde postoje uslovi da se bolesna beba zbrine po svim pravilima, rekao je dr Janković.
Govoreći o stopi smrtnosti novorođenčadi u Srbiji, on je primetio da postoje velike regionalne razlike, koje ne prate nužno ekonomski razvoj područja, što je dokaz da pre svega nedostaju dobra organizacija i korišćenje postojećih resursa.
"Stopa smrtnosti odojčadi je prema svetskim standardima jedno od merila stanja u zdravstvu, ali i opšte razvijenosti zemlje", podsetila je dr Dragana Lozanović, koja je određena za kontakt sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u oblasti perinatalne zdravstvene zaštite.
Srbija je imala 10,6 smrti beba na 1.000 živorođene dece u 2000. godini, što je svedeno na 6,3 u 2011, rekla je ona za Tanjug i ocenila da, iako je napredak u ovoj oblasti očigledan, naša zemlja neće moći da ostvari nacionalni milenijumski cilj da stopu smrtnosti odojčadi (dece do godinu dana) u 2015. spusti na 4,5.
U istraživanju koje je ekspertska organizacija Helt konzjumer pauerhaus uradila za potrebe Evropskog parlamenta u 2012, Srbija je dobila nedovoljnu ocenu zbog činjenice da je stopa smrtnosti odojčadi veća od šest na 1.000 živorođenih, pa je zauzela dno evropske lestvice zajedno sa Rumunijom, Albanijom, Bugarskom i Makedonijom.
Ističući da je ipak ohrabrujuće to što stope smrtnosti dece opadaju, iako ne očekivanom brzinom, dr Lozanović je dodala da se, sa druge strane, godišnji broj živorođenih za dve decenije smanjio gotovo za trećinu - sa više od 90.000 u 1991. na 65.600 u 2011.
"Smanjivanje smrtnosti dece do pet godina, koje su Ujedinjene nacije 2000. godine postavile kao jedan od glavnih Milenijumskih ciljeva, posebno je značajno u zemljama sa niskim natalitetom", rekla je dr Lozanović.
Perinatalni period, koji zahvata deo trudnoće i prvih sedam dana posle rođenja, stručnjaci smatraju najosetljivijim i za majku i za dete, a glavni rizici se vezuju za prevremeno rođene, sa telesnom masom ispod 2.500 grama. Čak tri četvrtine dece koja umiru u prvih sedam dana su rođena pre termina, što je slična situacija kao i u evropskim zemljama.
"Lekare brine to što imamo sve više prevremeno rođene dece, a razlozi za to mogu da budu različiti - od toga što raste broj trudnoća iz vantelesne oplodnje do pomeranja granice za rađanje preko optimalnog perioda", objasnila je dr Lozanović.
Ona je istakla da je "veća stopa preživljavanja dece, ukupno gledano, vezana za niz faktora na koje može da utiče zdravstvena služba, ali da bolji rezultati ne mogu da se ostvare bez dostizanja ostalih nacionalnih milenijumskih ciljeva, pre svega smanjenja siromaštva, boljeg obrazovanja i veće brige za zdravlje porodice, majke i deteta".
.jpg)
