Izvor: B92, 28.Apr.2010, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sočiva spasavaju život?
Nekada su se kontaktna sočiva nosila isključivo umesto naočara. Sada su sočiva postala odlično sredstvo koje može da pomogne ne samo kod problema sa očima, već i kao odličan lek protiv migrena pa sve do dijabetesa.
Migrene
Crvenkasta sočiva su izmišljena kako bi ublažila tegobe sa migrenom. Fukcionišu tako što filteruju dužinu talasa svetlosti koja stimuliše mrežnjaču, unutrašnju kožicu očne jabučice, što nam uzrokuje bol.
Dr Ričard >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Garison iz Metodističke crkve San Hasinto u Teksasu, nedavno je sproveo istraživanje nad grupom od 33 osobe obolele od fotofobije, preterane osetljivosti na svetlost. U toku napada su im data crvena sočiva i kod svih osim kod 2 osobe je nastupilo trenutno olakšanje.
Žene i sportisti su takođe počeli sa upotrebom crvenih sočiva. Engleski igrači kriketa, kapetan Endru Straus, kao i Met Prajor, takođe igrač kriketa, skoro su probali crvena sočiva koja im, poput sunčanih naočara, pomažu da vide lopticu po jakom suncu.
Opuštajući nam oči pomoću filtriranja jakih sunčevih zraka, sprečavaju razrokost. Za razliku od sunčanih naočara, ne ograničavaju nam periferni vid, ne znoje se niti mogu da se zamagle.
Dijabetes
Obolieli od dijabetesa, pomoću novih dostignuća u izradi kontaktnih sočiva, neće morati često da proveravaju nivo šećera u krvi koristeći testove koji zahtevaju probadanje kože.
U toku istraživanja na Univerzitetu u Zapadnom Ontariju, Kanada, stvorena su sočiva koja hemijski reaguju na nivo glukoze u suzama.
Sočiva prate nivo glukoze u krvi i upozoravaju one koji ih nose menjajući boju, kako ne bi morali da se podvrgavaju regularnim testovima.
Nivo glukoze u suzama se otkriva 30 minuta nakon nivoa u krvi, ali kako veliki broj dijabetičara ne testira krv satima, ovaj metod bi svakako bio efikasniji i manje invazivan.
Disleksija
U Britaniji 6 miliona ljudi pati od disleksije nekog blažeg oblika, dok je kod 1 od 25 osoba situacija mnogo ozbiljnija.
Profesor Džon Stajn sa Univerziteta u Oksfordu je procenio da bi kod 1 od 3 osobe sa disleksijom, nošenje filtera za boje bilo od velike pomoći.
Mnogi smatraju da je čitanje znatno jednostavnije kada je podloga u boji, umesto bele, jer je belu svetlost čine boje koje se kreću u drugačijim frekvencijama, što može da izazove konfuziju kada mozak primi informaciju.
Sočiva u boji rešavaju problem svetlosnih fekvencija. Količinu boje stručnjaci prilagođavaju svakom ponaosob.
Većina osoba sa disleksijom su i daltonisti, tako da ova sočiva mogu i tu da budu od pomoći. Menjajući boju koja dolazi do oka, prilagođavaju je onoj koju oko može da prepozna.
Ne ugrožavajući vid, znatno poboljšavaju moć prepoznavanja boja. Daltonizam je zastupljen kod 1 od 10 muškaraca i kod 1 od 200 žena.
Bolesti rožnjače
Tim stručnjaka sa Univerziteta u Sidneju su pokušali da matične ćelije (stem cells) koje imaju mogućnost da se preobraze u bilo koje druge ćelije u organizmu, nakaleme na sočiva kako bi pomogle u lečenju bolesti rožnjače.
Skinuli su uzorke izvornih ćelija sa rožnjače 3 pacijenta i ,,nalepili" ih na kontaktna sočiva, koja su nosili 3 nedelje.
Za to vreme, ćelije su sa sočiva počele da se ,,kaleme" na rožnjaču i tako leče prvobitno obolele ćelije. Samim tim što su nove ćelije ćelije iste osobe, ne postoji mogućnost odbacivanja i nije potreban donator.
,,Postupak je jednostavan i jevtin. Ne zahteva nikakve ljudske ili životinjske delove, nema operacije i nije bolan. Trenutno lečimo slepilo koristeći samo izvorne ćelije sa udova, ali nadamo se da ćemo u budućnosti naći mnogo širu primenu, " kaže profesor Nik di Girolamo.
Ovakve bolesti su najzastupljenije kod osoba preko 60 godina starosti i preko 200 hiljada Britanaca je slepo ili delimično slepo.
Glaukom i katarakta
Kontaktna sočiva koja ispuštaju vitamin E i slične lekove će uskoro biti dostupna u lečenju pojedinih očnih bolesti.
To uključuje i suvoću oka, kada oko ne proizvodi dovoljno suza što dovodi do sušenja; glaukom, hronično stanje sa povećanim pritiskom na očnu jabučicu, oštećujući očni nerv što takođe dovodi do gubitka vida i katarakta, hronična zamagljenost vida.
Naučnici sa Univerziteta u Floridi su izumeli sočiva koja tokom nedelja oslobađaju prepsani lek u tačno određenu tačku u oku.
Očekuje se da će ovaj metod biti delotvorniji od kapi za oči koje se naveliko koriste kod rešavanja sličnih problema.
,,Samo 1-5% leka koji se unosi kapima stiže do rožnjače a ostalo se unosi u sistemsku cirkulaciju, što može imati neželjena dejstva. Proizveli smo providna sočiva koja doziraju lek u trajanju od 5-30 dana. To bi bilo sočivo sa 40 slojeva koji ispuštaju lek u rožnjaču," kaže Anudž Čauan, vanredni profesor sa odeljenja za hemijski inženjering.
On objašnjava kako obične kapi u kombinaciji sa suzama koja se spušta u nosnu duplju pa zatim u krvotok, može dovesti do ozbiljnih kontraindikacija. Recimo, timolol koji se koristi za lečenje glaukoma, može dovesti do oštećenja srca. Sočiva koja će biti testirana u naredne 2 godine, imaju tu prednost što štite od UV zračenja zbog visokog stepena prisutnosti vitamina E.
Barbara Maklohlan iz Nacionalnog instituta slepih kaže: ,,Sočiva koja sadrže u sebi lekovite supstance poput vitamina E su za svaku pohvalu, takođe su mnogo prijatnija od uobičajenih sredstava za lečenje."
Zdravstvena provera
Kako je oko sastavljeno od mreže krvnih sudova, moguće preko njega izmeriti odnos ,,biomarkera"- indikatora u krvi koji pokazuju stanje vašeg zdravlja.
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu rade na solarnim sočivima sa ugrađenim mikročipom. Sa sitnim radio prijemnikom u strujnom kolu, zdravstveno stanje može automatski da se prenese lekarima koji prate pacijenta. Ovo je još uvek u ranoj fazi istraživanja.
Međutim, time će moći da se prepoznaju bolesti koje se konstatuju preko krvi kao što su anemija, dijabetes, nivo holesterola, stanja tiroidne žlezde, bubrega, jetre, pa čak i nekih polno prenosivih bolesti.
Koristeći na stotine poluprovidnih senzora i bežičnu tehnologiju, sočiva mogu da prenesu i reči i slike. Takve inovacije bi podsetile nosioce da uzmu lek na vreme ili da potraže medicinsku pomoć. Takođe bi mogla prevoditi govor u delovima, kako bi koristila gluvima.
Kratkovidost
Sočiva koja bi se nosila noću bi mogla biti od koristi kratkovidima- lagano pritiskajući oko do oblika nekog sa normalnim vidom. Kod kratkovidih, rožnjača je ili previše zakrivljena ili je jabučica predugačka.
To znači da se signali sa udaljenih predmeta pozicioniraju ispred mrežnjače, čineći sliku zamagljenom.
Noćna sočiva su napravljena od specijalne vrste plastike koja omogućava prodor vazduha. Tkiva u rožnjači zadržavaju svoju providnost time što nemaju krvne sudove, što znači da ona mora sama da se snabdeva kiseonikom iz vazduha. Bez kiseonika rožnjača bi bila manje providna ili bi mogla zarasti.
Iako ih je potrebno nositi svaku noć kako bi se rezultati održali, takođe je potrebno par dana kako bi svi neželjeni efekti nestali. Nova sočiva mogu popraviti vid i do 70% preko noći, a za nedelju dana čak je moguć i potpun učinak.
Oko 12 miliona ljudi u Britaniji je kratkovido, a 3 miliona već nosi normalna sočiva.
Ugrađujuća sočiva- još jedna dostupna inovacija, omogućavaju kratkovidim osobama da na alternativan način poboljšaju svoj vid. Ona pomažu osobama kojima su oči isuviše osetljive da bi se problem rešio operativnim putem, jer bi operacija bila rizična.
Cena sočiva koja poboljšavaju vid pomoću prirodnih očnih sočiva, omogućavajući osobi da se navikne na različite daljine, kreće se između 2500-3500£ za svako oko.
Čitav proces traje 15 minuta, bez neprijatnosti i daje trenutan rezultat.
