Izvor: eKlinika.rs, 27.Apr.2025, 14:01
Smeju li osobe sa dijabetesom da jedu skrobne namirnice i šta je najvažnije u unosu ugljenih hidrata
Skrobne namirnice, odnosno skrobna hrana ne sadrži isključivo ugljene hidrate već i vlakna, vitamine, minerale i neke šećere. Zato je važno uvrstiti ih u svakodnevnu ishranu, a osobe koje to treba da čine sa oprezom jesu one sa dijabetesom.
Koje su najvažnije skrobne namirnice
U njih spadaju prvenstveno hleb, krompir, pirinač i testenina.
Skrobna hrana bi trebalo da čini važan deo uravnotežene ishrane, jer je ona rezervoar i glavni izvor ugljenih hidrata, vlakana, >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << vitamina i minerala. Sve ove supstance daju energiju, pomažu procesu varenja, stvaraju osećaj sitosti… Mnogi pojednostavljuju ulogu skroba poistovećujući ga sa svim ugljenim hidratima i izbacujući ga iz ishrane što je potpuno pogrešno.
Skrobnu hranu zapravo čine kompleksni ugljeni hidrati, koji nivo insulina podižu postepeno. To je u potpunosti odvaja od šećera, koji se takođe svrstava u ugljene hidrate, a na insulin utiče momentalno. Upravo zbog toga osobe sa dijabetesom treba ovu hranu da unose sa posebnom pažnjom i da budu dovoljno informisane.
Koje prednosti za zdravlje ima skrobna hrana
Zbog svojih važnih nutritivnih svojstava, skrobna hrana bi trebalo svakodnevno da se nađe na jelovniku. Skrob je, zapravo, oblik ugljenih hidrata koji se sastoji od molekula glukoze, a kao što je poznato, glukoza obezbeđuje izvore energije i pomaže ćelijama u mozgu da pravilno funkcionišu. Takođe, skrobne namirnice ne sadrže isključivo ugljene hidrate već i vlakna, vitamine, minerale i neke šećere.
Ova hrana je raspoloživa u različitim oblicima uključujući mahunarke, žitarice i skrobno povrće. U skrobne namirnice spadaju prvenstveno hleb, krompir, pirinač i testenina. Što se tiče žitarica, važno je reći da najvrednije za naš organizam i najviše iskoristljive ukoliko su integralne, ako se koriste u celim zrnima.
Kako se crpi energija iz ugljenih hidrata i šta radi glukoza
Kada naše telo svari skrob, on se raspada na molekule glukoze koja zatim ulazi u krvotok, i u obliku energije napaja gotovo sve ćelije u telu, uključujući organe, mišiće i mozak. Telo može odmah da počne da je koristi, ili da je na neko vreme „lageruje“ u jetri.
Glukoza je posebno važna za normalnu funkciju našeg mozga. Iako je ljudski mozak težak samo oko 2 odsto od naše ukupne telesne težine osobe, on troši čak petinu ukupne energije koju glukozom unesemo u organizam.
Vlakna su ključna za normalnu probavu i zdravlje creva
Posebnu vrstu ugljenih hidrata sa jedinstvenom molekularnom strukturom čine i vlakna, koja su sastavni deo hrane, isključivo namirnica biljnog porekla. Skrobna ishrana obiluje vlaknima.
Uloga vlakana je da obezbede sitost i da učestvuju u regulisanju normalnog rada creva. Uz to, vlakna pomažu i nivelisanju holesterola. Postoje dve vrste vlakana: nerastvorljiva (prolaze kroz creva kao pomoć drugim supstancama da lakše izađu iz njih i koja i sama nisu svarljiva), i rastvorljiva (delimično se razgrađuju u našem sistemu za varenje). Dostupni izvori nerastvorljivih vlakana su integralni hleb, integralni pirinač i integralne testenine, a rastvorljivih vlakana najviše ima u povrću i voću.
Šta nam daje osećaj sitosti
Ponekad se ni posle veće količine hrane ne osećamo sito, a u nekim situacijama taj osećaj je prisutan nakon konzumacije neuporedivo manjih porcija. Istraživanja kažu da hrana koja sadrži vlakna povećava osećaj sitost, a na listi indeksa sitosti, koja je objavljena 1995.godine, skrobna hrana je zauzela visoku poziciju. Prema ovom istraživanju, neke od najboljih namirnica u određivanju visoke sitosti su krompir, ovsena kaša i integralna testenina.
Poseban oprez za osobe sa dijabetesom
Za većinu ljudi, uravnotežena ishrana uključuje i skrobnu hranu. Međutim, za one sa određenim zdravstvenim stanjima previše skroba može uzrokovati problem. Ovo se prevenstveno odnosi na obolele od dijabetesa, ali to ne znači da ovu hranu treba u potpunosti da izbace. Prosto, njihov organizam je osetljiviji na unošenje veće količine ugljenih hidrata i može da dođe do trenutnog skoka nivoa šećera u krvi.
Američko udruženje za dijabetes savetuje da osobe sa dijabetesom tipa 1 obavezno obrate pažnju na količinu unesenih ugljenih hidrata. Ljudi sa dijabetesom tipa 2 treba ravnomerno da rasporede unos tokom dana i da izbegavaju visoko prerađenu hranu.
Članak Smeju li osobe sa dijabetesom da jedu skrobne namirnice i šta je najvažnije u unosu ugljenih hidrata se pojavljuje prvo na eKlinika.
