Izvor: B92, 22.Okt.2010, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šlog udara sve ranije
Akademik Vladimir Kostić o neurološkom stanju nacije, napretku neurologije i naporima da se smanje smrtnost i invaliditet.
GODINE iza nas, ratne traume, sankcije, tranzicija i kontinuirani stres - daju crni doprinos neurološkom stanju nacije. U Srbiji od moždanog udara, sve češće, obolevaju mlađi od 40 godina, čak i deca. Na zaprepašćenje samih neurologa, pokazalo se da je šlog, uz druge faktore rizika kad su u pitanju mladi širom planete, pa tako i u našoj zemlji, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u direktnoj vezi sa životnim standardom.
Akademik Vladimir Kostić, direktor Klinike za neurologiju KC Srbije, u razgovoru za „Novosti", ovu tezu potvrđuje sledećim podatkom: u Japanu od moždanog udara umre 2,4 odsto mladih ljudi, dok se u siromašnoj Indiji, taj broj „penje" na petinu!
* Šta je, u tome, neka naša specifičnost?
- Srpsku situaciju posebno oslikava činjenica da je njena nacija među najstarijima u Evropi. U nekim beogradskim opštinama, procenat građana koji imaju više od 65 godina, opasno se približava petini ukupne populacije. To je blizu skandinavskog obrasca, koji sa sobom nosi potpuno nove bolesti, pre svih degenerativne. Srbija će, u skladu sa tim, morati, siguran sam, radikalno da menja svoju strategiju zdravstvene zaštite, usmeravajući je upravo na starije osobe, koje će i biti najveći potrošači zdravstvenog budžeta.
* Da li su neurološke bolesti preuzele primat nad kardiovaskularnim?
- Neurologija je defanzivna grana. Lekari u ovoj oblasti veoma malo govore o tome što rade, za razliku od kolega drugih specijalnosti. Ni u javnosti ne postoji svest o tome čime se ova oblast medicine bavi. Gotovo kao mantra, ponavlja se da je neurologija bolest fine, sofisticirane dijagnostike retkih oboljenja, koja se ne mogu lečiti. Ništa netačnije od te tvrdnje! Neurologija, istina, traži sofisticiranu dijagnostiku, koja zahteva velika ulaganja, a, u stvari se bavi populacionim bolestima, onima koje pogađaju najšire mase naroda.
* Ova oboljenja se, znači, leče?
- Neurologija je jedna od najpotentnijih farmakoloških internističkih grana. U centrima širom Srbije, i onima koji nisu univerzitetski, uveli smo brojne novine, među kojima je i takozvana trombolitička terapija. Veoma je efikasna ako pacijent stigne blagovremeno - najkasnije za četiri i po sata od preživljenog moždanog udara. Pokušavamo da, po ugledu na organizaciju punktova za infarkt miokarda, širom zemlje, napravimo mrežu jedinica za moždani udar. Takva mreža, dokazano je, smanjila bi smrtnost i invaliditet tih bolesnika.
* Kako su se nekad lečile neurološke bolesti, a kako danas?
- Terapija Parkinsonove bolesti pretrpela je velike promene. Nekad je dijagnoza „multipleks skleroza", bila „presuda", sada to više nije. Možemo da usporimo bolest i izbegnemo komplikacije, a pacijenti ostaju radno sposobni i prisutni u svojim ostalim životnim ulogama dugo vremena. Čak i u vidovima za koje se tradicionalno smatra da lečenje nema efekta, kao recimo, kod demencije, danas postoje barem dve vrste lekova za koje je dokazano da, naročito u početnim fazama bolesti mogu da obezbede i godinu i po samostalnog života i neopterećivanja porodice. Ako se zna da je period preživljavanja ovakvih pacijenata osam do deset godina, to uopšte nije zanemarljivo.
* Lečenje ovih bolesti zahteva mnogo novca?
- Kada bismo uspeli da odložimo početak obolevanja od Alchajmerove bolesti i drugih demencija samo za pet godina, cena lečenja tih bolesnika - inače jedna od najvećih stavki u medicinskim budžetima svuda u svetu - prepolovila bi se.
* Koliko je demencija genetski uslovljena?
- To nije tipična genetska bolest. Samo za pet odsto slučajeva, nalazimo jasne pokazatelje takozvanog monogenskog nasleđivanja. Najveći broj bolesnika, samo je sporadičan. Smatra se, doduše, da svako ko ima rođaka prvog stepena, obolelog od nekog oblika demencije, ima dva do četiri puta veći rizik da i sam oboli od onog koji takvog srodnika nema. Ipak, u više od 90 odsto slučajeva, to je sporadična bolest i - nije nasledna u najdirektnijem značenju te reči.
* Šta je okidač?
- Nije u potpunosti poznato. Veliko iznenađenje je bio nalaz da vaskularni faktori rizika, kao što su hipertenzija, povišen holesterol i dijabetes u srednjim godinama, višestruko povećavaju rizik od Alchajmerove demencije u kasnijim godinama života. Rezultati brojnih analiza, kojima je „Roterdamska studija" utrla put, pokazuju da su ključni faktori za Alchajmerovu bolest prisutni u srednjim godinama života, identični sa faktorima rizika obolevanja od kardio-vaskularnih bolesti.
* Koji su to faktori?
- To su: hipertenzija, hiperholesterolemija, fizička neaktivnost... Sve što nas okružuje ima, dakle, nesumnjivo veliki uticaj na bitne biološke mehanizme, koji su osnova za nastanak degenerativnih bolesti. Dužina školovanja je, tako, obrnuto proporcionalna riziku da će neko dobiti degenerativnu bolest. Duže obrazovanje (koje podrazumeva stvaranje većeg broja sinaptičkih kontakata i mreža u mozgu) - čuvaju od demencije.
* Da li u našoj sredini postoje predrasude prema obolelima od neuroloških bolesti, kao kod psihijatrijskih bolesnika?
- Veliki broj naših pacijenata, uporedo ima psihijatrijske probleme. Ne bi trebalo gajiti iluzije da je žigosanje neuroloških bolesnika, naročito onih sa izrazitim psihijatrijskim tegobama, na pragu da bude stvar prošlosti. Možda je to najupadljivije kad su u pitanju oboleli od epilepsije. Tu bih, međutim, optužio i struku. Nismo dovoljno radili na tome da objasnimo da je reč o bolesti, koja je svuda oko nas i koja svakog može da zadesi.
AKTIVNOST U STAROSTI *
ŠTA se podrazumeva pod pojmom aktivan život kad su stari u pitanju? - Čine ga susreti i razgovori sa vršnjacima, odlasci u bioskop i pozorište, pre svega očuvana radoznalost, komunikacija, mobilnost, promena ambijenta... Sve to deluje preventivno i sprečava saznajno osiromašenje ličnosti. Isto važi i za rešavanje ukrštenih reči, ma koliko nekome to delovalo smešno. Eksperimenti na pacovima pokazali su da se neurogeneza (stvaranje novih nervnih ćelija) bitno razlikuje kod životinja, smeštenih u prazne kaveze i onih koji imaju vrteške, stepenice i slične rekvizite. Kod ovih drugih, naime, neurogeneza je četvorostruko veća!
NE DEŠAVA SE DRUGIMA *
ŠTA o broju neuroloških bolesti kod nas kaže statistika? - Od epilepsije boluje jedna od 200, ili čak od stotinak osoba, a uvreženo je verovanje da se ta bolest dešava nekom drugom. Jedan čovek od 50 ljudi starijih od 65 godina ima Parkinsonovu bolest. Između osam i deset odsto onih koji su navršili 65 godina ima demenciju, koja je, u 70 odsto slučajeva, Alchajmerovog tipa. Kod starijih od 80 godina, od demencije boluje - gotovo svaki drugi. Petina žena, pati od migrene. Moždani udar ide „rame uz rame" sa infarktom miokarda...
Izvor: Ivana Stanojević, Novosti.rs
