Izvor: eKlinika.rs, 18.Maj.2025, 11:01
„Sin mi je umro u naručju a imao je samo dva meseca” – potresna ispovest majke o tome šta je naučila nakon tragedije
Majka Katrin Alcaide svedoči o tragediji koja je upisana u nezaborav kada joj je sin umro na rukama…
Kada je Katrin Alcaide iz SAD 2011. godine saznala da je trudna, bila je presrećna. Već je imala dve ćerke iz prethodne veze – Madison i Samaru – ali je sa suprugom Jonathanom želela da njihova nova zajednica dobije još jedno dete.
– Svi smo se potajno nadali da će biti dečak – priseća se Katrin. Kada se Brady rodio 20. novembra iste godine, imala je osećaj >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << da je njihova porodica konačno potpuna.
Međutim, samo dva meseca kasnije, njihov sin je umro u njenom naručju od komplikacija izazvanih velikim kašljem – bolesti koju je, kako se kasnije pokazalo, dobio od odrasle osobe, koja se našla u njegovoj blizini.
Počelo je kao obična prehlada
– Brady je bio krupan dečak, rađen carskim rezom posle skoro 11 sati mojih porođajnih muka. Imao je bucmaste obraze, bio je kao bebica sa reklame – priseća se svog porođaja Katrin.
Oko Božića, kada je imao mesec dana, pojavio se kašalj i simptomi slični običnoj prehladi. Lekari su ga pregledali, testirali na grip i respiratorni sincicijalni virus – rezultati su bili negativni.
– Rekli su da je to samo virus, da koristimo ovlaživač vazduha i inhalacije. Ali stanje se pogoršavalo. Kada bi dobio napad kašlja, bukvalno se borio za dah. Delovalo je kao da ne može da udahne između napada. Nekad bi kašljao dok se ne ispovraća – kaže prisećajući se teških trentaka mama Katrin.
Hospitalizacija i tragičan kraj
Brady je prvi put primljen u bolnicu 16. januara, kada su lekari primetili da se grudni koš uvlači prilikom disanja – to je često znak da beba ne dobija dovoljno kiseonika i da se napreže da bi disala. I dalje niko nije posumnjao na veliki kašalj.
Nakon osam dana u bolnici, lekari su mu uključili antibiotike i konačno je stigla potvrda: pertusis, poznat kao veliki kašalj. Iako su odmah reagovali, bilo je prekasno. Brady je već bio na respiratoru, natečen od terapije, sa sve slabijim vitalnim funkcijama. Prebačen je u Dečju bolnicu u Bostonu 27. januara, ali je na putu srce prestalo da mu kuca.
– Uspeli su da ga ožive, ali je mozak već bio teško oštećen. Nije bilo moždane aktivnosti. ECMO mašina (engl. Extracorporeal Membrane Oxygenation) ga je održavala u životu. Tada smo znali da moramo da se oprostimo – seća se tog trenutka Katrin.
Brady je preminuo 28. januara 2012. u 14:53, u majčinom naručju.
Posledice koje traju
– Povratak kući bez deteta bio je najteži trenutak u mom životu. Praznina, tuga, osećaj nemoći… a onda još i da kažem ćerkama da njihov brat više nije s nama – seća se Katrin tog trenutka kroz suze.
Tek nedeljama kasnije stigla je zvanična potvrda da je uzrok smrti bio veliki kašalj. Pretpostavlja se da je zarazu doneo odrasli koji nije imao simptome, ali nije bio vakcinisan. Tada nije bilo rutinske preporuke da trudnice prime Tdap vakcinu – preporuka koja je uvedena upravo te godine.
U cilju bolje zaštite novorođenčadi i mlađe odojčadi nacionalna savetodavna tela razvijenih zemalja preporučuju revakcinaciju protiv tetanusa, difterije, acelularnog pertusisa (aP) (Tdap) za sve trudnice u drugom ili trećem trimestru trudnoće. Preporučeno vreme za Tdap vakcinaciju majke je između 27 i 36 gestacijske nedelj, kako bi se postigao maksimalan titar majčinih antitela, a samim tim i pasivni transfer istih na plod.
Kada je godinu dana kasnije ponovo ostala trudna, Katrin se odmah vakcinisala.
– Bilo je to odluka koja sam donela bez razmišljanja jer sam znala da činim ono što je ispravno. Moj sin Jaxon rođen je 2013. godine, zdrav – kaže Katrin.
Apel svim roditeljima i bliskim osobama
– Veliki kašalj ne ubija samo zbog kašlja. On razara telo bebe iznutra – disanje, srce, digestivni sistem. Sve se slama pod pritiskom. Gledala sam kako moje dete pati. Srce mu je ubrzano kucalo, tresao se od inhalacija, nije mogao da sisa. Sve to zbog bolesti koju možemo da sprečimo – kaže Katrin, danas aktivistkinja organizacije Vaccinate Your Family.
Svojim svedočenjem za magazin People želi da podseti na odgovornost odraslih – ne samo roditelja, već i baka, deka, tetaka, prijatelja – da se vakcinišu i zaštite najranjivije: novorođene bebe, koja vakcinu ne mogu da prime pre navršena dva meseca života.
– Nije reč samo o kašlju. Reč je o životu koji je mogao biti spašen, životu jedne bebe – poručuje Katrin.
Ovo je važno da znamo o vakcini protiv velikog kašlja
Na globalnom nivou, 50 miliona ljudi oboli od velikog kašlja svake godine i izazove 300 hiljada smrtnih slučajeva
Vakcinacija dece protiv pertusisa se sprovodi davanjem tri doze acelularne vakcine protiv pertusisa počev od 2. meseca života sa razmakom od minimum mesec dana, što znači da su novorođena deca i mlađa odojčad potpuno nezaštićena ili nedovoljno zaštićena. Imunitet posle preležane bolesti traje najviše 10 godina, a nakon vakcinacije je kraći, 4 do 7 godina. Veliki kašalj spada u grupu onih oboljenja čijim preboljevanjem ne stičemo doživotni imunitet.
Članak „Sin mi je umro u naručju a imao je samo dva meseca” – potresna ispovest majke o tome šta je naučila nakon tragedije se pojavljuje prvo na eKlinika.
