Izvor: B92, 19.Okt.2012, 10:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sačuvajte zdravlje u grejnoj sezoni
Sredinom oktobra i zvanično počinje grejna sezona, ali nisu svi problemi koji je prate vezani za smrzavanje, prehlađivanje i troškove održavanja toplote.
U dugim jesenjim i zimskim mesecima, ma koliko da smo ušuškani i zaštićeni od hladnoće, ne treba da izgubimo iz vida da nam je za dobro zdravlje i dug život neophodan svež vazduh.
U strahu od niskih temperatura i gubitka toplotne energije, ponekad prenebregavamo važnost kiseonika. Mada se na prvi pogled >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čini jednostavnim, ovaj stalni nedostatak svežeg vazduha može da uzrokuje pad imuniteta i koncentracije, razdražljivost, sumurno raspoloženje i brojne druge sitne i krupne negativne efekte.
Zato svakako u danima kada to vremenske prilike dozvoljavaju treba da dopustimo organizmu da se obnovi i regeneriše uz dovoljno kiseonika - na vrlo jednostavan način.
Sve dok temperature ne padnu ispod deset stepeni obavezno je spavanje u sobi u kojoj prozor nije zadihtovan, odnosno otvoren je makar minimalno, koliko da propušta traku vazduha.
Međutim, važno je istaći da postoje urbane i industrijske oblasti u kojima se jesenje magle prosto natope smogom i dimom iz dimnjaka i kotlarnica, gde ovakve navike, u ranija vremena propagirane kao zdrave, mogu biti kontraproduktivne.
Nažalost, čitavi su krajevi gde je industrijalizacija obesmislila „otvaranje prozora“ da bi se nadisali vazduha. Često zaboravljamo da svaka vrsta energije ima svoju cenu i to ne samo ekonomsku.
Nažalost, prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“, oboljenje pluća naročito su zastupljena u područjima oko termoelektrana i u blizini ugljenokopova. Smrtnost od raka pluća u Kolubarskom okrugu je za 25 odsto veća nego prosečna u Srbiji, a vroj novih godišnjih oboljenja je za 15 odsto veći.
Prosečan životni vek stanovnika Lazarevca, Obrenovca i Požarevca je u proseku za 1,84 godinu kraći nego prosečnog stanovnika Srbije.
Smatra se da po okolinu najštetniji nusproizvod rada termoelektrana sumpor dioskid koji u najvećoj količini odlazi u najviše slojeve atmosfere. Ipak, svi pokazatelji ukazuju i na veliko povećanje respiratornih problema kod ljudi.
Do okretanja drugačijim vidovima proizvodnje energije - iz sila vetra i drugih manje štetnih po okolinu, svako mora da pronađe svoj način da osveži „vazduh“ u prostorijama u kojima živi - od mini bašta i saksija sa cvećem, zelenih „slojeva“ i slično, do čekanja na poznatu „košavu“ koja možda zaledi krv u žilama, ali najefikasnije očisti nebo nad Srbijom.
Izvor: Danas
Foto: David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net
