Izvor: B92, 14.Dec.2010, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa HIV-om se može živeti
Prvog decembra tradicionalno je obeležen još jedan dan posvećen borbi protiv HIV-a. Javnost je po ko zna koji put imala priliku da čuje kako se prenosi taj virus i kako se od njega adekvatno zaštititi. Ipak, i dalje postoje brojne predrasude vezane za načine njegovog širenja, zbog kojih oboleli od ove opake bolesti bivaju diskriminisani.
Piše: Staša Rosić
Foto: andrewconn, www.sxc.hu
HIV koji uzrokuje i dovodi u krajnjem terminalnom stadijumu do obolevanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od side se prenosi uglavnom putem krvi i nezaštićenim seksualnim odnosom. Moguće je prenošenje sa majke na dete tokom trudnoće, porođaja i dojenjem putem njene krvi i deljenjem pribora za injektiranje – špriceva i igala.
HIV se nalazi u svim telesnim tečnostima zaraženog, uključujući i pljuvačku, suze, znoj, urin i stolicu, ali ne u dovoljnoj količini da bi uzrokovao HIV infekciju.
Dr Danijela Simić, epidemiolog Instituta za javno zdravlje Srbije objašnjava da se veće količine nalaze samo u vaginalnom sekretu, spermi, presemenoj tečnosti, majčinom mleku i krvi. „U celom svetu dominira upravo seksualna transmisija HIV-a, dakle putem nezaštićenog seksualnog odnosa. Pri tom, svi seksualni odnosi su rizični kada je reč o prenošenju osobe. Ipak, na lestvici rizika vodeće mesto zauzima analni seks", objašnjava dr Simić.
Ona naglašava da se HIV ne prenosi uobičajenim socijalnim kontaktima - deljenjem radnog ili životnog prostora sa HIV pozitivnom osobom niti putem hrane.
Ne može se preneti vazduhom niti kijanjem, kašljanjem, rukovanjem, ljubljenjem. HIV se ne prenosi deljenjem posteljine peškira, kupatila, bazena i drugih stvari opšte upotrebe.
S obzirom na to da se virus prenosi specifično, poznato je koje grupe ljudi treba među prvima da se testiraju na postojanje HIV-a u organizmu.
„Na HIV treba da se testiraju sve osobe koje su imale u bližoj ili daljoj prošlosti nešto od rizičnog ponašanja. Bilo da je reč o nezaštićenom seksualnom odnosu sa osobom ciji HIV status nije poznat, zatim osobe koje su delile pribor za injektiranje bez obzira na to da li je reč o igli, špricu, vatici ili nečemu drugom", objašnjava dr Simić.
Osobe koje to žele, mogu se testirati u svim institutima i zavodima za javno zdravlje u republici Srbiji tokom cele godine. U centrima za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje nije potreban uput, kao ni u Studentskoj poliklinici u Beogradu.
„Takođe, populacione grupe koje su teže dostupne ili marginalizovane kao sto su injektirajući korisnici droga ili muškarci koji imaju nezaštićene seksualne odnose sa drugim muškarcima, seksualne radnice, mogu posetiti neku od mobilnih medicinskih jedinica u nekoliko gradova Srbije. Tamo se sprovode preventivni programi, anonimno savetovanje i testiranje na HIV", ističe dr Simić. Ona ističe da takve usluge pruža i Institut za javno zdravlje Srbije ali da veliki doprinos savetovanju lica zaraženih HIV-om daju i udruženja građana.
„Rade se brojni programi podrške osobama koje žive sa HIV-om u sklopu projekata finansiranih sredstvima Globalnog fonda. Oni su na snazi do sredine 2014. godine, a nakon njihovog isteka, nadamo se da će zaživeti i samostalno u našoj zemlji i da ćemo dobiti podršku i finansijsku pomoć od države. Time bi bilo omogućeno da nastavimo ono što radimo svih ovih godina - da kontrolisemo HIV epidemiju u našoj zemlji i da ona ostane na nivou niske učestalosti u populaciji", nada se dr Simić.
Trudnice i HIV
U Srbiji se veoma retko događa da majka koja je zaražena prenese u toku trudnoće HIV na svoje dete, dok se u svetu (naročito u Africi) takve stvari redovno dešavaju.
Rizik da inficirana majka prenese na bebu virus tokom trudnoće, porođaja ili dojenja iznosi u proseku oko 25 procenata. To znači da bi svaka četvrta beba mogla eventualno da dobije virus od zaražene majke.
„Devedesetih godina je centar za kontrolu bolesti i prevenciju u Americi je zabranio da ljudi koji su inficirani HIV-om imaju potomstvo. Do te odluke stručnjaci su došli jer je bio veliki procenat slučajeva prenosa virusa sa majke na dete i nije bilo mogućnosti da se to sreči.
Međutim, pronalaženjem adekvatne monoterapije, u to vreme „Zidovudina" rizik je smanjen na osam odsto, a sada taj rizik može biti manji od dva odsto", objašnjava dr Simić.
Naime, danas postoji i kombinovana retrovirusna terapija i u kombinaciji sa planiranim carskim rezom (pre pucanja plodovih ovojnica) rizik se značajno smanjuje.
Novi oblici prevencije
Od nedavno su u fazi kliničkog ispitivanja lekovi čiji je cilj da spreče inficiranje osoba koje spadaju u rizične grupe. Izrađeni su u obliku pilula i gela (pilule za muškarce, gel za žene). Oba sredstva u sebi sadrže antiretrovirusni lek i do sada su u kombinaciji sa drugim preventivnim koracima poput edukacije, promocije zdravih načina života, distribuiranja sterilnih pribora i igala za injektiranje i kondoma dali veoma dobre rezultate.
.jpg)
