Izvor: eKlinika.rs, 13.Jan.2024, 19:03
Rana demencija – Koji faktori utiču na razvoj bolesti pre 65. godine života?
Demencija je opšti pojam kojim se označava gubitak sposobnosti pamćenja, razmišljanja, donošenja odluka. Demencija je veliki socijalni i zdravstveni problem i u bitnoj meri remeti kvalitet života kako pacijenta, tako i njegove porodice. Problem je što se nekada bolest kasno otkrije.
Nedavna studija stručnjaka sa The University of Exeter and Maastricht University objavljena u časopisu JAMA Neurology otkriva faktore koji mogu da deluju na razvoj demencije. Socijalna >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << izolacija izdvaja se kao vodeći faktor rizika.
Demencija pre 65. godine života
Studija je od posebnog značaja jer nastoji da pronikne u faktore rizika za pojavu demencije pre 65. godine života. U studiji je učestvovalo više od 350.000 ispitanika iz Ujedinjenog Kraljevstva. Istraživači su otkrili 15 faktora koji mogu da utiču na razvoj demencije pre 65. godine života. Dobra vest je da su samo neki od tih činilaca uslovljeni genetikom, dok na veliku većinu možemo da utičemo promenom životnih navika.
15 faktora rizika
Studija je razmatrala 39 mogućih faktora rizika, i utvrdila da je njih 15 od značaja za moguću pojavu demencije pre 65 godina.
Tih 15 faktora su:
Socijalna izolacija
Niže formalno obrazovanje
Niži socioekonomski status
Dve kopije Apolipoprotein E (APOE) gena koji je povezan sa pojavom Alchajmerove bolesti
Manjak vitamina D
Oštećenje sluha
Prekomerna upotreba alkohola
Apstinencija od alkohola
Depresija
Visok nivo C-reaktivnog proteina
Umanjena fizička snaga
Ortostatska hipotenzija (oblik niskog krvnog pritiska)
Moždani udar
Dijabetes
Bolesti srca
Rezultati studije su u skladu sa stavovima koje medicinski stručnjaci zastupaju već duži niz godina.
Vežbanje
Psihijatar i neurolog dr Arman Fesharaki-Zadeh sa Yale School of Medicine savetuje tri mere koje mogu da smanje rizik od razvoja demencije pre 65. godine, počevši od redovne fizičke aktivnosti.
– Aktivno svakodnevno vežbanje može u bitnoj meri pozitivno da utiče na neurokognitivnu funkciju. Fizička aktivnost može da podstakne neurogenezu (formiranje novih neurona i sinapsi), vaskulogenezu (stvaranje novih krvnih sudova) i da u bitnoj meri poboljša naše raspoloženje – kaže dr Fesharaki-Zadeh.
Mediteranski način ishrane
Pored vežbanja, sledeći bitan činilac je zdrav način ishrane. Dr Fesharaki-Zadeh navodi kao dobar primer mediteranski način ishrane.
– Mediteranska dijeta zasnovana je na konzumaciji zelenog lisnatog povrća, maslinovom ulju, morskoj ribi, bobičastom voću. Bogata je svim neuroprotektivnim faktorima kao što su vitamini, omega-3 masne kiseline i antioksidansi – naglašava dr Fesharaki-Zadeh.
Kognitivna stimulacija
Doktor savetuje i kognitivnu i socijalnu stimulaciju, dobro raspoloženje kao načine da naše kognitivne sposobnosti budu na najvišem mogućem nivou.
Kognitivna stimulacija bi prema dr Fesharaki-Zadeh, bila usmerena na učenje stranog jezika, slušanje muzike, kurs plesa. Sve što na neki način angažuje umne kapacitete može da sačuva zdravlje. Stimulacija raspoloženja se, s druge strane, odnosi na izbegavanje ili lakše podnošenje stresa primenom tehnika opuštanja, joge, šetnje u prirodi sa prijateljima.
Čovek se ostvaruje i razvija tek u zdravom kontaktu sa drugim ljudima. Dr Fesharaki-Zadeh preporučuje da nastojimo da ostvarimo najbolji mogući kontakt sa drugim osobama u razgovoru i direktnom kontaktu – lice u lice.
Stručnjaci ističu da lek za demenciju ipak ne postoji, ali da se izbegavanjem navedenih faktora rizika, demencija može barem usporiti i odložiti za što kasnije životno doba. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, demencija pogađa oko 50 miliona ljudi na svetu, predviđa se da će do 2050. godine ovaj broj porasti na 152 miliona.
Članak Rana demencija – Koji faktori utiču na razvoj bolesti pre 65. godine života? se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
