Izvor: B92, 02.Apr.2014, 10:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Problemi sa snom ugrožavaju zdravlje

U našoj zemlji se od poremećaja sna leči oko 800 pacijenata, iako se procenjuje da čak 350.000 osoba ima ovaj problem. Trećina svih smrtnih ishoda u saobraćajnim nesrećama povezuje se sa pospanošću za volanom

Uz pravilnu ishranu i vežbanje, spavanje predstavlja treći stub zdravlja. Nažalost, više od 45 procenata svetske populacije ima problem sa kvalitetom snom, zbog čega se javljaju različiti zdravstveni problemi, često i veoma ozbiljni. Međutim, uprkos ovom podatku, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samo trećina potraži lekarsku pomoć, što dodatno komplikuje zdravstveno stanje stanovnika planete.

Da je reč o hroničnom problemu, svedoči i ustanovljeni Svetski dan spavanja, koji se obeležava 14. marta. Sa temom "Dobar san za zdrav život" stručni skup je nedavno održalo i Srpsko somnološko društvo, a glavna tema je bila važnost spavanja, kao važnog preduslova za zdrav život.

- Naučno je dokazano da osobe koje pate od poremećaja disanja tokom spavanja žive lošije i pet do deset godina kraće od drugih ljudi. U našoj zemlji se od toga leči oko 800 pacijenata, iako se procenjuje da ih je čak 350.000. Taj podatak ukazuje na ključni problem, a to je nepostojanje svesti o ozbiljnosti poremećaja spavanja - naglašava učesnik skupa dr Miodrag Vukčević, načelnik pulmologije KBC "Bežanijska kosa".

Nedostatak sna, uz vožnju u kasnim noćnim satima, presudni su faktori rizika za ozbiljne saobraćajne nesreće. Procenjuje se da je čak trećina svih smrtnih ishoda povezana sa pospanošću za volanom. Osim nesanice, za poremećaje spavanja vezuje se i parasomnija u koju spadaju mesečarenje, noćni strahovi, jedenje u snu. Narkolepsiju karakterišu preterana pospanost i iznenadni napadi sna u neprimerenim situacijama. Ipak, od svih poremećaja, najčešće se javlja opstruktivna apnea, od koje pati oko šest odsto odraslih.

- Opstruktivnu apneu karakterišu prekidi ili teškoće u disanju tokom spavanja. Ove osobe imaju disajne puteve uže od uobičajenih, a dok spavaju dolazi do opuštanja mišića ždrela, pri čemu nepce pada unazad i izaziva blokadu disajnih puteva, a uzrci mogu da budu i preveliki jezik, suvišno tkivo i smanjen tonus mišića. Prestanak disanja može da traje deset sekundi, ali i duže od minuta. U toku sata, može da se javi pet prekida disanja, a kod pojedinih osoba i više od sto! U takvim okolnostima nivo kiseonika konstantno opada i ozbiljno ugrožava zdravlje.

Opstruktivna apnea najčešće se javlja kod muškaraca i gojaznih osoba. Međutim, postoje i oni koji takođe pate od ovog poremećaja, a nisu svesni toga. Glavni simptomi koji ukazuju na apneu su učestalo glasno hrkanje, gušenje ili hvatanje vazduha tokom spavanja, preterana pospanost u toku dana, kao i jutarnje glavobolje. Nikako ne bi trebalo zanemariti ni gojaznost, visok krvni pritisak, teškoće sa učenjem i pamćenjem, smanjenje koncentracije, promenu raspoloženja, osećaj depresije. Suvo grlo posle buđenja i često mokrenje tokom noći, takođe mogu da budu pokazatelji ovog poremećaja.

- Ukoliko se ne leči, hronična apnea može da poveća rizik od visokog pritiska, srčanog napada, moždanog udara, preterane gojaznosti i dijabetesa, da dovede do nepravilnog rada srca sa pogoršanjem srčane insuficijencije. Nezgode na poslu ili prilikom vožnje takođe mogu biti posledica ovog problema. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko sto miliona ljudi širom planete ima ovaj poremećaj tokom spavanja, a više od polovine nema postavljenu dijagnozu. Zato je od presudne važnosti za zdravlje da se obrate lekaru za pomoć čim uoče prve simptome - upozorava dr Vukčević.

U pitanju je "podmukla" bolest, koja napreduje. Ljudi sa poremećenim snom više jedu, jer im pada vrednost hormona leptina koji utiče na osećaj sitosti, a aktivira se hormon gladi grelin. U odmakloj fazi apnee dolazi do bradikardije, (usporenog pulsa) koji naglo prelazi u tahikardiju, to se obično događa pred zoru, u najdužoj rem fazi sna.

Može da dođe i do hipoksije, odnosno nedovoljnog unosa kiseonika u krv, a to pogoduje stvaranju tromba. Ukoliko se to događa u mozgu, dolazi do moždanog udara, a ako je problem kod krvnih sudova srca, posledica je infarkt. Da se nešto ozbiljno događa, može da se primeti i po osećaju slabosti u rukama i na licu, usne trepere, obraz "pada" i nema nikakvog osećaja. Najčešće vreme kada se tromboza javlja je između 5 i 6 časova ujutru.

Pouzdano se zna da su osobe koje imaju problem sa apneom, uvek na početku sna. Naime, "zaglavljene" su u prvoj fazi, plitkom površnom snu, pa su hronično premorene, a 5 do 6 posto pada u depresiju. Lekari već dugo sumnjaju da je i pojava Alchajmerove bolesti povezana za hroničnom apneom, jer zbog nedostatka kiseonika (hipoksije), dolazi do trajnog oštećenja mozga.

Depresija ili anksioznost

Ko pati od hronične nesanice, trebalo bi ozbiljnije da shvati ovaj problem, upozoravaju norveški naučnici iz bolnice Haukeland u Bergenu, predvođeni dr Dagom Nekelmanom. Oni tvrde da je poremećaj spavanja čest kod ljudi koji boluju od depresije, anksioznosti i drugih mentalnih bolesti.

Međutim, mišljenja su podeljena oko toga da li nesanica direktno vodi u depresiju. Ipak, istraživanje sprovedeno na više od 25.000 odraslih Norvežana pokazalo je da osobe sa hroničnom nesanicom, najčešće pate istovremeno od depresije i anksioznosti.

Infarkt ili šlog

Oni koji nemaju zdrav san, dvostruko više su pod rizikom od fatalnog srčanog udara, zaključili su britanski naučnici, sa londonskog Univerziteta Varvik. U istraživanju je učestvovalo 10.000 vladinih službenika, a trajalo je punih 17 godina. Stručnjaci su sve, kojima je noćni odmor bio skraćen sa sedam na pet časova, svrstali u grupu sa duplo većim rizikom od srčanog ili moždanog udara. Objašnjenje se krije u stalno povišenom krvnom pritisku jer organizam nema vremena da se tokom sna potpuno opusti, što na kraju često ima fatalan ishod.

Do istog zaključka došli su i stručnjaci sa kanadskog univerziteta u Montrealu, koji su upoređivali krvni pritisak ljudi sa nesanicom i onih koji spavaju normalno. Prvi su imali značajno viši, a takvih je u proseku 48 procenata. Rukovodilac tima stručnjaka dr Paola Lanfranši upozorava da hronična nesanica ozbiljno škodi kardiovaskularnom sistemu, jer se srce odmara dok spavamo.

Eterična ulja

Stres je najčešći uzrok poremećaja spavanja, pre svega insomnije. Da biste utonuli u dobok i okrepljujući san, bečki profesor dr Hademar Bankofer savetuje sledeće...

Čaj od nane sadrži eterična ulja, koja pomažu kod poremećaja u vegetativnom nervnom sistemu i efikasna su kod nesanice. Kašičica suvih listova se prelije prokuvanom vodom, ostavi da odstoji pet do sedam minuta, zasladi medom i pije mlako.

Čaj od iglica jele se pravi tako što se sveže iglice dobro operu i izgnječe. Kašičica se prelije sa 1/4 l prokuvane vode, ostavi da stoji dva minuta, zasladi medom i pije neposredno pred odlazak na spavanje.

Cvetovi hmelja i lavande su eliksir dobrog sna. Stavite osušene cvetove u lanenu vreću i držite pored jastuka dok spavate.

Izvor: Večernje novosti

Foto 1: David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net

Foto 2: Feelart / FreeDigitalPhotos.net

Foto 3: Ambro / FreeDigitalPhotos.net

Foto 4: Praisaeng / FreeDigitalPhotos.net

Nastavak na B92...