Izvor: eKlinika.rs, 19.Apr.2021, 09:31

Primena suplemenata i minerala u trudnoći

Trudnoća je najlepše stanje u životu jedne žene, ali ujedno i jedan od najzahtevnijih perioda u smislu povećanih nutritivnih potreba. Naime, tokom trudnoće metaboličke potrebe organizma se povećavaju za oko 15 odsto. Hranjivi status fetusa uglavnom zavisi o majčinom unosu hranljivih materija i već je dobro poznato da nedostatak esencijalnih hranjivih sastojaka može dovesti do malformacija ploda i loših ishoda na porođaju, kako za majku tako i za novorođenče.
Zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << toga je trudnoća vreme u kojem se buduće majke posebno fokusiraju na svoje zdravlje i unos hranjivih sastojaka. Povećane potrebe za nutrijentima najbolje je zadovoljiti raznovrsnom, dobro izbalansiranom ishranom. Međutim, s obzirom na relativno loše navike u ishrani, smanjenu hranjivu vrednost hrane i veći unos nutritivno loše prerađene hrane, upotreba suplemenata u trudnoći može biti korisna. Studije pokazuju da se upotreba suplemenata multivitamina tokom trudnoće kreće od 78 do 98 odsto u različitim grupama širom sveta. I pored toga, u javnosti je mnogo sukobljenih mišljena o sigurnosti i / ili efikasnosti upotrebe suplemenata u trudnoći. Uprkos tome, tržište suplemenata neprekidno i stalno raste.
VITAMINI
Folna kiselina Folna kiselina pripada vitaminima B kompleksa i izuzetno je važna za razvoj nervnog embrionalnog tkiva (mozga i kičmene moždine) ploda. Stoga ukoliko postoji deficit ovog vitamina tokom trudnoće dolazi do defekta neuralne cevi i nastanka ozbiljnih oštećenja kičmene moždine (poput spine bifide) i mozga (poput anencefalije). Pored toga, nedovoljan unos folne kiseline povezan je sa povećanim rizikom za spontani pobačaj, rupturu placente i razvoj preeklampsije. Razvoj nervnog sistema se odvija u ranoj fazi trudnoće, te je veoma važno da se odmah po utvrđivanju trudnoće počne sa unosom folne kiseline. Lekari često preporučuju unos suplemenata folne kiseline bar tri meseca pre planirane trudnoće. Preporuke su zasnovane na studijama koje su pokazale da primena suplemenata folne kiseline pre začeća može smanjiti pojave defekta neuralne cevi za 50 odsto.
Žene koje su konzumiraju alkohol i puše, kao i one na terapiji antikonvulzivima ili oralnim kontraceptivima imaju povećan rizik od deficita folata. Preporučen dnevni unos u periodu pre začeća je 400 μg, a u trudnoći 600-800 μg. Ukoliko u porodičnoj anamnezi postoji slučaj defekta neuralne cevi, prepisuju se i veće doze dnevnog unosa folata (4mg).
Nacionalni vodič za zdravstvenu zaštitu žena u trudnoći preporučuje suplementaciju sa 400 μg folne kiseline u toku planiranja trudnoće, pa sve do 12 nedelje trudnoće (smanjenje rizika za anencefaliju i rascepa kičme).
Odličan izvor folne kiseline je zeleno lisnato povrće, semenke, koštunjavo voće, citrusno voće, džigerica i žitarice.
Vitamin B12 Metabolizam folne kiseline i vitamina B12 je usko povezan. Naime, vitamin B12 je kofaktor u reakciji metilacije putem koje se regeneriše folna kiselina. Potom se folat može iskoristiti za sintezu DNK i replikaciju ćelija, procesa koju su jako intezivni u trudnoći. Nedostatak vitamina B12 povezan je sa lošim ishodima trudnoće, uključujući spontane pobačaje, preeklampsiju, malu porođajnu težinu ploda i povećan rizik za nastanak mentalnih poremećaja kod deteta tokom života. Uobičajeni znak nedostatka vitamina B12 je makrocitna anemija, koja se može otkriti kod trudnica rutinskim testom krvi.
Folna kiselina, koju trudnice najčešće uzimaju, može popraviti anemiju, ali i zamaskirati nedostatak vitamina B12. Visok nivo folata i nizak nivo vitamina B12 tokom trudnoće može predisponirati žene za nastanak dijabetesa i decu za malu porođajnu težinu, insulinsku rezistenciju i sklonost gojaznosti kasnije u životu.
Preporučeni dnevni unos za trudnice je 4,5 μg u EU, ali u SAD iznosi 2,6 μg. Izvori vitamin B12 uključuje životinjske proizvode poput mesa, jaja, mlečni proizvodi i riba. Rizik od nedostatka ovog vitamina B kompleksa visok je kod vegetarijanaca i vegana. Pored toga, deficit B12 takođe se često sreće kod probavnih poremećaja kao što su celijakija, upalna bolest creva, sindroma iritabilnog creva, gastritisa, hipohlorhidrije i upotreba inhibitora protonske pumpe. Trudnicama sa ovim poremećajima u apsorpciji vitamina B12 daje se 1000 μg B12 sublingvalnim ili intramuskularnim putem. Za lečenje deficita ovog vitamina primenjuje se dnevna doza u rasponu od 500-2000 μg oralno.
Vitamin B6 Prekursori vitamina B6 su: piridoksin, piridoksamin ili piridoksal. Svi oni imaju isti značaj i mogu da se interkonvertuju. Vitamin B6 je jedan od neophodnih vitamina za pravilno funkcionisanje metabolizma amino-kiselina (proteina), šećera i masti, kao i za stvaranje krvnih ćelija. Vitamin B6 u trudnoći ima važnu ulogu u neuralnom razvoju, sintezi neurotransmitera fetusa i fetalnom metabolizamu. Loš status B6 korelira sa smanjenom stopom začeća i povećanim rizikom gubitka rane trudnoće. Suplementacija ovim vitaminom može smanjiti osećaj mučnine u trudnoći, a anemične trudnice koji ne reaguju na primenu preparata gvožđa mogu imati odgovor na primenu vitamina B6 u lečenju anemije. Preporučeni dnevni unos za trudnice je 1,8 mg u EU i 1,9 mg u SAD.
Izvori ovog vitamin uključuju ribu, meso, živinu, jaja, mleko, sir, pasulj, spanać, šargarepu, seme suncokreta, mahunarke i orahe. Piridoksin je povezan sa neurotoksičnošću i neuropatijama u dozama iznad 50 mg / dnevno, dok je oblik piridoksal-fosfat sigurniji za primenu jer nije povezan sa neuropatijom.
Vitamin A Vitamin A, zajedno sa vitaminama D, K i E, spada u grupu liposolubilnih vitamina. Postoji više aktivih formi vitamina A u prirodi. U biljkama se nalaze karotenoidi, dok su drugi oblici aktivnih formi vitamina A poput retinola, retinaldehida (retinala) i retinoične kiseline prisutni samo u hrani životinjskog porekla. Primena suplemenata vitamina A u trudnoći prate brojne kontraverze. Međutim, važno je naglasiti da vitamin A ima presudnu ulogu ulogu u embriogenezi, odnosno organogenezi ploda i potrebe za vitaminom A rastu za 10 odsto u trudnoći.
Vitamin A, takođe, ima važnu ulogu u imunološkoj funkciji i nedostatak vitamina A kod novorođenčadi povećava rizik za zarazne bolesti poput dijareje, boginja i respiratornih bolesti. Potrebe za vitaminom A su najveće u III trimestru, kada je i najbrži rast fetusa. Nedostatak vitamina A u trudnoći povezan je sa prevremenim porođajem, malom telesnom masom na rođenju i zastojem u rastu. S druge strane, uzimanje vitamina A u višku (preko 3000 µg dnevno) tokom trudnoće može biti teratogeno. Posebno su u opasnosti žene koje koriste preparate za lečenje akni na bazi retinoične kiseline, kao i žene koje u ishrani koriste prekomerno namirnice od jetre koje sadrže veliku količinu ovog vitamina.
Preporučeni dnevni unos tokom trudnoće je 540 µg ekvivalenta retinola (RE) u EU, a 770 µg RE u SAD.
Vitamin D Nedostatak vitamina D (koji je SZO definisala kao vrednost serumskog vitamina D 2500 mg / dnevno.
Cink Cink pripada esencijalnim oligoelementima, neophodan je za normalan i zdrav život, rast i reprodukciju. Enzimi koji koriste cink i faktori transkripcije koji sadrže cink imaju kritičnu ulogu u replikaciji DNK, proliferaciji ćelija i transkripciji gena, procesa koji su veoma intezivni tokom rasta i razvoja ploda u trudnoći. Nedostatak cinka može nepovoljno uticati na rast i razvoj deteta, povećavajući rizik za mentalnu retardaciju, jer je rani neonatalni razvoj mozga posebno osetljiv na nedostatak cinka. Nedostatak cinka u novorođenčadi može povećati rizik za infekcije i uzrokuje dermatitis.
Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, mahunarke (grašak, pasulj, soja, boranija), jaja, mleko, riba, ostrige, škampi, rakovi, školjke, vino, seme bundeve, pivski kvasac.
Iako se nalazi u namirnicama i životinjskog i biljnog porekla, apsorpcija i iskoristljivost cinka nisu isti za ove dve grupe namirnica. Telo bolje apsorbuje cink iz crvenog mesa, ribe i živine zato što su za njegovu bolju apsorpciju potrebne amino kiseline pretežno prisutne u hrani životinjskog porekla. S druge strane, biljna vlakna, fitinska kiselina i njene soli prisutne u hrani biljnog porekla otežavaju apsorpciju cinka. Preporučeni unos u EU određen u rasponu od 9,1 mg do 14,3 mg ukoliko trudnica u ishrani ima visoki udeo fitata (vegetarijanske, veganske ili nemasne prehrane). Naime, primećeno da su potrebe za ovim oligoelementom veće i za 50 odsto kod vegana.
Jod Jod je jako važan mikroelement i u trudnoći jer se u organizmu koristi za sintezu tiroksina, hormona štitaste žlezde. Adekvatna i stalna distribucija tiroksina kroz placentu je neophodna za rast i razvoj fetusa sve dok fetalna sinteza tiroksina ne bude dovoljna, što se otprilike postiže u 17–19. nedelji trudnoće. Čak i subklinička hipotireoza kod majke može udvostručiti rizik od pobačaja i novorođenačke smrti. Pored toga, smanjena funkcija štitaste žlezde kod majke i nedostatak joda negativno utiču na kognitivni razvoj, veštine učenja i koeficijent inteligencije kod dece.
Preporučeni dnevni unos u trudnoći je 200 mg u EU i 220 mg u SAD. Najbolji izvori joda su mlečni proizvodi, jaja, slatkovodne ribe i jodirana so. S obzirom da se u našoj zemlji so jodira ne postoje preporuke za suplementaciju joda u trudnoći.
Omega 3 masne kiseline Omega-3 masne kiseline su esencijalne za zdravlje u mnogim aspektima, a pre svega imaju važnu strukturnu ulogu u ćelijskim membranama. Brojne kliničke studije ukazuju na povoljan uticaj suplementacije omega 3 masnim kiselinama u trudnoći na oštrinu vida, fetalni razvoj mozga kao i kognitivne sposobnosti deteta. Najbolji izvor omega 3 masnih kiselina su ulja i ribe hladnih, severnih mora. Dokozaheksaenska omega 3 kiselina (DHA), posebno, je esencijalna komponenta ćelijskih membrana u mozgu i mrežnjači oka i ključna je za razvoj fetusa. Pored toga, njena primena sprečava i pojavu različitih komplikacija u trudnoći (preeklampsije, pobačaja i prevremenog porođaja). Zahvaljujući svojoj imunomodulatornoj ulozi, pokazalo se da je dodatak DHA omega-3 u trudnoći može poboljšati imunološko zdravlje deteta i smanjiti rizik za atopijski ekcem, kao i sprečiti pojavu postporođajne depresije kod majke. Preporučeni dnevni unos za DHA je 250 mg sa dodatnih 200 mg DHA u trudnoći. DHA unos je adekvatan ako se konzumira 4-5 obroka lososa, haringe ili sardina sedmično ili uzimaju suplementi – 400 mg DHA dnevno.
Važno je naglasiti da suplementi ne mogu da zamene pravilnu ishranu kojom se postavlja osnova kako za pravilan razvoj ploda, tako i za zdravlje buduće majke. Zbog toga je veoma značajno da pristup trudnici bude personalizovan i individualan uz stalnu edukaciju o značaju pravilne ishrane u trudnoći, a unos neophodne količine vitamina i minerala putem suplemenata može biti samo još jedan dodatni plus za najbolji mogući razvoj bebe.
Članak Primena suplemenata i minerala u trudnoći se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...