Izvor: B92, 16.Avg.2010, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preterivanje u hrani
Ukoliko jedete i kada niste gladni, uživate u hrani da biste pobegli od briga i problema, jedete sami i krišom, a nakon prejedanja osećate krivicu, postoji velika verovatnoća da imate ili ste na putu da dobijete kompulzivni poremećaj ishrane. Jedan od načina da uspešno rešite ovaj problem ili bar porazgovarate o njemu sa sebi sličnima je Udruženje anonimnih prejedača!
Piše: Jasna Božić
Izvor: B92
Foto: Francesco Marino / FreeDigitalPhotos.net >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Iako je kod nas malo poznato da ovo udruženje uopšte postoji, u Americi su se Anonimni prejedači prvi put sastali 1960. godine. Jednom nedeljno oni razgovaraju o stvari koja im je svima zajednička - zavisnosti od preterivanja u hrani.
Ove grupe ne ostvaruju profit, a finansiraju se od priloga onih koji ih pohađaju. Kažu za sebe da ne pripadaju nijednoj verskoj ni političkoj grupi, a za razliku od terapeutskih seansi, ovde ne postoje interakcije, članovi govore dok ostali slušaju. Sastanci su besplatni i traju oko sat vremena. Čak 64 odsto članova je izjavilo da su ih ova okupljanja oslobodila opsesije za hranom, a kao i Anonimni alkoholičari i prejedači vole za sebe da kažu da su na oporavku, a ne na lečenju.
"Već dve godine se uzdržavam od prejedanja i za mene je to čudo. Pre nego što sam došla ovde nisam mogla da izdržim 20 minuta bez hrane.", kaže Ana, članica ovog udruženja.
O ovoj vrsti zavisnosti gotovo da ne postoji razvijena svest, a najveći problem leži u tome što, za razliku od alkohola ili droge, ne postoji mogućnost da se potpuno odreknete hrane, pa trezveno stanje ovde dobija sasvim drugačije značenje.
Program Anonimnih prejedača se sastoji od 12 koraka, koji se koriste i u lečenju zavisnosti od alkohola, droge, kockanja, pa i seksa. Prvi korak je priznanje da ste nemoćni nad svojom zavisnošću, dok svaki sledeći podrazumeva preuzimanje kontrole.
Iako svako od nas može da pretera u konzumiranju hrane, to nas ne čini prejedačima. Ko se još nije obradovao čokoladi posle ručka, ali ako je konzumirate u tolikoj meri da to šteti vašem zdravlju, ako trošite velike količine novca na hranu koja vam postaje jedina opsesija i pri tom zanemarujete svet oko sebe, vreme je da priznate sebi i drugima da imate problem.
Kod zavisnika od hrane hedonističko uživanje prerasta u opsesiju. Osoba postaje obuzeta hranom do te tačke da ostaje vikendom kod kuće samo da bi jela, navlači zavese, spušta roletne, krije se od sveta, a duboko u sebi se stidi zbog svega toga.
Marija, vitka devojka koja je godinama bolovala od prisilnog prejedanja je ispričala ostalim članovima svoju priču. "Kada bih stigla kući sa posla, zaključala bih vrata, navukla zavese, uključila TV i jela. Vikend bih provodila tako što bih ceo dan šetala od kreveta do frižidera i nazad. Želela sam da budem sa hranom, a ne sa ljudima. Postajala sam sve nezadovoljnija sobom i svojom težinom, ali nisam mogla da se zaustavim. Što sam postajala nesrećnija, više sam pokušavala da ugušim svoja osećanja u hrani. Dolazak ovde mi je pomogao da shvatim da ne moram to da radim.", kaže ona.
Iznenađujuće je to što nemaju svi prejedači višak kilograma. Jedno nedavno istraživanje sprovedeno od strane ovog udruženja utvrdilo je da je 45 odsto članova imalo zdravu telesnu težinu.
"Dobijanje na težini je čest simptom da postoji problem. Međutim, možete da budete opsednuti hranom, a da ne budete gojazni. Ovo nije klub za mršavljenje, ali ipak mnogi će u toku oporavka primetiti i da gube kilograme", kaže Džo, trenutni predsedavajući Anonimnih prejedača Velike Britanije.
Samo jedan od deset članova grupe je muškog pola. Čak šezdeset odsto osoba sa kompulzivnim poremećajem ishrane su žene.
Prema istraživanju Instituta za psihijatriju pri Kraljevskom koledžu u Londonu, jedna osoba od pet ima neki poremećaj ishrane, a tri od tih pet su prisilni prejedači.
Skoro polovina onih koji preteruju u uživanju u hrani pati od depresije, objavio je Nacionalni institut za kliničku izuzetnost Velike Britanije.
I kao što se veliki broj posttraumatskih stresnih poremećaja javlja u obliku bolesti zavisnosti, tako i zavisnost od hrane može da izazove teške oblike depresije, manjak samopouzdanja i druge psihičke probleme, zbog čega osoba pribegava nečemu što joj izgleda kao spas. I umesto da se uzdržava od hrane, ona poseže za njom. Pri tom se povlači u sebe, zbog čega ulazi u začarani krug iz koga teško može sama da se izvuče.
Postoje dokazi da su emocije i hrana veoma povezani. Emocionalni prejedači svaku uznemirenost i nervozu rešavaju prejedanjem. Kod ovih osoba postoji konstantna želja da se osećaj unutrašnje praznine popuni hranom. Vremenom ovakav "beg od stvarnosti" može da dovede do gojaznosti, koja prouzrokuje još veći oblik nesigurnosti zbog lošeg izgleda i eventualnog podsmeha okoline. Osoba se oseća praznije, emotivno je nesigurna, opet jede i tako ulazi u začarani krug.
"Kompulzivno prejedanje je neka vrsta zavisnosti. Prejedači obično jedu hranu sa visokim sadržajem masti ili šećera, čime se trenutno dobija snaga i aktivira dobro raspoloženje", kaže psihijatrica Dženet Trežr.
Prejedanje se vrlo često meša sa dobrim apetitom. Konzumiranjem brze hrane pojavljuje se potreba za učestalijim obrocima, kao i povećanjem njihove količine. Zavisnici se odriču zdravih obroka i uglavnom konzumiraju iste vrste grickalica, čokoladica, čipsa. Ove osobe često osećaju pad energije, pa ponovo jedu da bi povratile snagu. Međutim, nakon kratkotrajnog skoka energije, opet se javlja slabost, jer ne biraju hranu koja će da zadovolji potrebe organizma.
"To je bolest. Dok jedem nešto, ja već razmišljam o sledećem zalogaju i ne mogu da se zaustavim. Znala sam normalno da jedem pred drugima i da im govorim da pojma nemam zašto sam toliko debela.", kaže Ana.
Da bi se pobedila zavisnost članovi Anonimnih zavisnika od hrane moraju da priznaju da im je potrebna pomoć "više sile", tražeći putokaze i snagu kroz molitvu i meditaciju.
Za Marka, jedinog muškarca na ovom okupljanju, višu silu predstavlja ostatak grupe. "Da su narkotici tako lako dostupni kao kolači, verovatno bih postao narkoman. Mislim da je to nešto u meni", kaže on.
Anonimni prejedači veruju da svako kroz program od 12 koraka može da prevaziđe zavisnost, iako veliki broj naučnih studija još uvek nije uspeo da dokaže da je ovaj pristup lečenja poremećaja ishrane efikasniji od drugih metoda kao što su savetovanje ili kognitivno bihejvioralne terapije.
I dok je na zapadu lečenje zavisnosti od preterivanja u kupovini poprimilo oblik epidemije, kod nas će terapija za prejedače morati da sačeka neko bolje vreme, bilo zbog nepriznavanja postojanja problema, bilo zbog postojećih tabua.
