Izvor: eKlinika.rs, 31.Jul.2023, 08:46
Postoji li tableta koja nas može učiniti pametnijim
Naš mozak „baždaren” je na taj način da nam ponudi maksimalnu intelektualnu sposobnost, ističu naučnici. Pojedinim ljudima ta sposobnost ljudskog mozga nije dovoljna, pa pomoć traže u supstancama koje bi mogle da im pomognu da intelektualne kapacitete podignu na jedan viši nivo. Nootropici ili poboljšivači kognitivnih funkcija su lekovi i preparati koji se koriste s ciljem povećanja kognitivnih, visokointelektualnih performansi, pre svega učenja i pamćenja.
Postoje li >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << tablete za pamet?
Potreba čoveka da uz neke biljke ili tablete pojača intelektualne sposobnosti stara je koliko i ljudska vrsta. Centralni nervni sistem i zdravlje postali su domen i popularne kulture, a ne samo nauke. U društvu gde se sve meri vrednošću novca, može se dosta toga da se kupi, ali ne i lična pamet. Moguće je da svi uz upotrebu neke relativno jeftine supstance, na primer kafe, na kratke staze pojačamo kognitivne sposobnosti, ali ne postoji magična pilula koja nam može do kraja života darivati viši IQ, objašnjavaju stručnjaci.
– Moguće je da kofein, posebno u situacijama kada smo pospani, u momentu pojača naše intelektualne sposobnosti. Nešto što će, ipak, endogeno učiniti mozak pametnijim, a bez našeg dodatnog zalaganja, ne postoji, osim u popularnim filmovima naučne fantastike. U medicini i nauci zasnovanoj na dokazima, takva supstanca nije se još pojavila. Osoba koja bi imala patent za tako nešto verovatno bi postala vlasnik polovine naše planete – kaže za portal eKlinika profesor na Katedri za fiziologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu dr sc. Marin Jukić.
Tablete za pamet i dobro raspoloženje
Nootropici ili poboljšivači kognitivnih funkcija, “tablete za pamet”, reklamiraju su i kao preprati koji poboljšavaju dobro raspoloženje, umanjuju osećaj umora, umiruju simptome anksioznosti i depresije.
Nootropici se dele na tri opšte kategorije: dijetetske suplemente, lekove koji se izdaju bez recepta i lekove na recept. Nootropici na recept su na primer, modafinil za lečenje narkolepsije, metilfenidat, memantin, koji reguliše neke od simptoma Alchajmerove bolesti (ne može da izleči samu Alchajmerovu bolest). Svi ovi lekovi koriste se isključivo na lekarski recept. Cigarete i kafa jedan su od najpoznatijih i najrasprostranjenijih nootropika.
– Lekovi za povećanje budnosti često se mešaju sa ovim lekovima, zato što lekovi za povećanje budnosti imaju indirektno dejstvo. Ukoliko nam je povećana budnost, a na primer umorni smo i spava nam se, logično je da ćemo posle primene lekova za povećanje budnosti imati bolje kognitivne performanse. Sveti gral u svetu nootropika je lek ili preparat koji bi omogućio da podignemo valencu našeg razmišljanja na jedan viši nivo i da to bude trajno stanje – objašnjava Jukić.
Šta kažu agencije za lekove
Sagovornik portala eKlinika podseća nas na film naučne fantastike Limitless, u kojem protagonista uzima tu jednu tabletu i odjednom postaje izrazito pametan.
-To je ideja koja je svima na pameti, svi želimo da razmišljamo što kvalitetnije i bolje. Istina je da generalno agencije koje se bave lekovima, kao što su Američka agencija za hranu i lekove i Evropska medicinska agencija za ovakvu indikaciju nemaju preparate koji su registrovani i koji bi delovali u tom pravcu. Nema dokaza da postoji takav efikasan lek – ističe Jukić.
Siva zona
Prof. Marin Jukić ipak, precizira da je ova oblast siva zona u kojoj je dosta preprata.
– Neki su sintetskog, neki biljnog porekla. Nivo dokaza za te preparate varira. Imamo solidno podržane preparate, nije to nivo da bi se nešto moglo registrovati kao lek, ali postoje solidni dokazi za neke supstance, a ima i onih drugih koje je iznedrio marketing – kaže Marin Jukić.
Kako pomažu kafa i cigareta?
Postoje kratkodelujući i dugodelujući nootropici. Kratkodelujući čine čitav spektar supstanci koje se koriste i oni su dobro poznati široj javnosti, a to su pre svega nikotin i kofein, navodi Jukić.
– Kofein je malo bolji, jer efekat traje nešto duže, nikotin je lošiji jer njegov efekat traje svega, koliko i poluvreme eliminacije 10 ili 15 minuta. Činjenica je ipak, da cigareta i kafa pomažu čoveku da se fokusira da razdvoji bitno od nebitnog. Na taj način, ove supstance omogućavaju kvalitetnije razmišljanje, jer povećavaju budnost, fokus. Poznat je i fenomen da osobe koje pate od psihoze traže tu cigaretu i da su nekada veliki zavisnici od nikotina. Priroda njihove bolesti je takva da čulne stimulanse sa strane ne mogu lako da inhibiraju kao zdravi ljudi, a cigareta im pomaže u tome – objašnjava Jukić.
Dosta se koriste i zloupotrebljavaju
Neke od ovih supstanci sadrže i energetska pića, a najsnažnija ovakva supstanca je amfetamin, stimulans koji utiče na centralni nervni sistem. Jukić skreće pažnju da sve ove supstance imaju negativne efekte, kao što ih imaju i kofein i nikotin. Moguć je i razvoj zavisnosti i apstinencijalnog sindroma.
– Njihova bezbednost varira od gotovo bezbednih do izuzetno opasnih. Dosta se koriste i zloupotrebljavaju, dobar primer su studenti pred ispit, kada je za nekoliko dana potrebno naučiti mnogo gradiva. U takvim situacijama često se poseže za energetskim pićima, neretko i mnogo opasnijim sredstvima, pa postaje moguće da u roku od nekoliko dana jednostavno probiju svoje kognitivne pragove i usvoje nešto. Međutim, posle svega sledi period dekompenzacije u kojima u sledećih 5 do 10 dana nekada ne mogu skoro da ustanu iz kreveta – kaže Jukić.
Kako pomažu dobre navike?
Za biljne preparate, kao što su ginko biloba i žen – šen, nivo dokaza nije još takav da se mogu smatrati nečim što će hronično povećati kognitivne sposobnosti, ali ima i pozitivnih dokaza, objašnjava prof. Jukić.
– Nootropni efekat ovih biljaka često se pripisuje njihovim antioksidativnim svojstvima. Blagotvorno delovanje na ceo organizam posledično utiče na povećanje intelektualnih sposobnosti. Naš mozak je baždaren na taj način da nam ponudi maksimalnu moguću intelektualnu sposobnost u svakom trenutku. Generalno dobre životne navike pomažu. Ukoliko se osoba više kreće, ukoliko je čulno nadraženija i intelektualne sposobnosti će usled povećanog funkcionisanja mozga porasti. Fizičkom aktivnošću osnažujemo i intelektualne sposobnosti i svakodnevna šetnja pomaže – ističe Jukić.
Kako deluju vitamini?
Za vitamine, omega 3 – masne kiseline ne postoji nikakav nivo dokaza o delovanju na kognitivne sposobnosti, objašnjava Jukić.
– Ako neko ima deficit, na primer nekog vitamina, lečenjem tog deficita poboljšavamo i kognitivne sposobnosti. Na primer, kod pacijenata sa teškom avitaminozom, ozbiljan deficit vitamina može se regulisati suplementima. Kada se uspostave normalne vrednosti vitamina, pacijent će dobro reagovati i somatski i intelektualno. Kod osoba koje imaju dovoljne količine vitamina i solidno zdravlje, sami vitamini ne mogu dodatno pojačati intelektualne kapacitete – precizira prof. Jukić.
Delovanje nootropika kod pacijenata sa demencijom
Sagovornik portala eKlinika navodi da se nootropici primenjuju, uz lekarski recept, kod osoba sa demencijom. Najčešći oblik demencije je Alchajmerova bolest.
-Kod ovih pacijenta dolazi do slabljenja kognitivnih komponenti, imamo lekove koji deluju tako što promovišu dejstvo neurotransmitera acetilholina u mozgu. Efekti nisu veliki, ali postoje, ne menjaju konceptualno stvari ali, ipak pomažu, a kod ovih pacijenata i mala pomoć je zapravo velika – naglašava Jukić.
Ograničene mogućnosti
Prof. Jukić podseća da je u jednom trenutku za nootropno delovanje od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) bila registrovana i grupa lekova – racetami. Međutim, kada su ovi lekovi bili detaljnije ispitani, postalo je jasno da nootropni efekat nije značajan, pa je povučena njihova upotreba za ovu indikaciju. Jukić naglašava i da su mogućnosti lekova nootropika ograničene i da je malo lekova registrovanih za ovu namenu.
– Kada su u pitanju dijetetski suplementi pokazana je relativna bezbednost većine ovih preparata, ali ovde ima dosta marketinga i skupih proizvoda koji nam neće škoditi, ali neće ni biti od pomoći. Antioksidansi bi trebalo generalno da pomognu osobama koje su izložene jakom delovanju svakodnevnog stresa i zagađenja u urbanim sredinama. Od antioksidansa najpopularniji je vitamin C, koji je veoma efikasan i može se povoljno nabaviti – naglašava Jukić.
Nije dovoljan subjektivni osećaj
Nootropici kao što su kofein i nikotin škode srčanim i plućnim bolesnicima. Osetljive kategorije trudnice i dojilje trebalo bi da izbegavaju nootropike, pa čak, kako ističe Jukić, i one koje se zasnivaju na smešama prirodnih supstanci. Na oprezu bi trebalo da budu i starije osobe. Pri upotrebi nootropika placebo efekat je uvek moguć.
Prof. Jukić skreće pažnju na to da su kliničke studije ipak jasne. Kako bi se zaključilo da nešto podiže kognitivne performanse, to nešto mora da se ispita na validiranom testu za intelektualne performanse uz placebo kontrolu, pre i posle primene supstance.
– Nije dovoljan subjektivan osećaj, potrebna je i objektivna verifikacija. Ljudi često kada im se podigne raspoloženje misle da sve bolje rade, a to ne mora da bude istina, već samo subjektivna percepcija. Kod zdravih ljudi mozak daje najbolje intelektualne mogućnosti koje smo trenutno u mogućnosti da pružimo – navodi Jukić.
Ništa bez mnogo rada
Moguće je, na primer da teška bolest, problemi na poslu i u porodici, okupiraju misli i utiču na naše kognitivne sposobnosti, dodaje sagovornik portala eKlinika.
– Mozak je kilogram tkiva koji ako nije adekvatno snabdeven hranjivim materijama i kiseonikom ne može da pruži maksimum. Takođe, ako ne spavamo mozak se ne regeneriše i neće raditi na optimalnom nivou. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, zdrave životne navike mogu pozitivno delovati na kognitivne sposobnosti. Kada zdravo živimo i kada se dobro naspavamo doćićemo da svojeg maksimuma, dok je za povećanje intelektualnih kapaciteta, dalje od tog trenutnog maksimuma, potrebno mnogo napora, učenja i razmišljanja – zaključuje prof. Marin Jukić.
Članak Postoji li tableta koja nas može učiniti pametnijim se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
