Izvor: eKlinika.rs, 04.Mar.2024, 20:01
Poremećaj ponašanja kod dece negativno utiče na razvoj kapaciteta deteta za empatiju i moralni razvoj
Antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD), psihološko stanje koje karakteriše nedostatak empatije i nemilosrdno zanemarivanje i kršenje prava drugih, dijagnostikuje se samo kod osoba starijih od 18 godina. Simptomi ASPD počinju u detinjstvu ili adolescenciji, ali kada deca pokažu ozbiljne znake antisocijalnog ponašanja, umesto toga dijagnostikuje se poremećaj ponašanja kod dece. Iako sva deca sa poremećajem ponašanja ne razvijaju antisocijalni poremećaj ličnosti, „svi >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << odrasli sa ASPD prvo pokazuju znake psihopatije tokom detinjstva”, objašnjava dr Kalina J. Michalska, docent psihijatrije na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu koja proučava decu sa ovim problemom.
Kako nastaje poremećaj ponašanja kod dece
Poremećaj ponašanja (CD) teško je kvantifikovati, uz uzroke koji se teško identifikuju.
– Poremećaj nastaje zbog loše shvaćene interakcije neurobioloških, genetskih, ekoloških i socijalno-razvojnih faktora, kao i nepovoljnih iskustava iz detinjstva, koja mogu negativno uticati na razvoj kapaciteta deteta za empatiju i moralni razvoj – kaže dr James B. McCarthy, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Pejs u Njujorku.
U Sjedinjenim Državama, istraživači procenjuju da poremećaj ponašanja pogađa oko 2 do 10 procenata populacije, pri čemu je viša stopa za dečake. Dok neka deca sa poremećajem ponašanja razvijaju ASPD u odraslom dobu, možda u rasponu od 30 do 40 procenata, kod većine se to ne dešava, kaže dr Michalska.
Koji su znaci poremećaja ponašanja
Postoji nekoliko kriterijuma koje stručnjaci koriste da bi utvrdili da li dete ili adolescent ima poremećaj ponašanja. Da bi se postavila dijagnoza, kaže dr Michalska, trebalo bi da je dete ispoljilo nekoliko ovih ponašanja tokom prethodne godine, ili najmanje jedno u poslednjih šest meseci. Kada imamo decu sa više od tri ovakva ponašanja, to je zaista veliki znak za uzbunu, kaže ona.
Agresija prema ljudima i životinjama Ovo uključuje maltretiranje, pretnje ili pokušaj zastrašivanja drugih, prisiljavanje na seksualnu aktivnost, pokretanje fizičkih tuča i upotrebu oružja. Okrutnost prema životinjama, napominje dr Michalska, nije „normalno” ponašanje kao što bi to bilo presecanje kišne gliste na pola da bi videli šta će se desiti. „To se odnosi na zaista uznemirujuće ponašanje kao što je odsecanje repa mačetu,” kaže ona.
Uništavanje imovine Dete namerno razbija ili oštećuje tuđu imovinu ili namerno podmeće vatru – ne iz zabave (kao što je pravljenje logorske vatre), već da bi nanela štetu.
Prevare, laži i krađe Provale u kuću, zgradu ili automobil, laganje da bi se izbegle nevolje ili obaveze, krađa u radnji.
Ozbiljna kršenja pravila Ovo uključuje radnje kao što su noćni izlazak i ostajanje noću van kuće bez dozvole ili protiv želje roditelja, stalno bežanje i izostajanje iz škole koje prevazilazi povremeno bežanje sa časova.
U nedavnom izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5), naknadno je dodat „specifikator” da bi se unela više jasnoće u dijagnozu CD. „To je ’poremećaj ponašanja sa ograničenim prosocijalnim emocijama’“, objašnjava dr Michalska, definisan kao iskazivanje nedostatka kajanja ili krivice, neosetljivosti i nedostatka brige i plitkih emocija.
– Kada ima ograničene prosocijalne emocije, dete započinje tuču ili povređuje životinju, a ne brine o posledicama svojih postupaka i ne oseća kajanje. To pomaže da se deca sa ozbiljnijim ili neuhvatljivim CD odvoje od one koja se, recimo, loše ponašaju jer ne mogu da se kontrolišu, ali se posle toga jako uznemire – objašnjava dr Michalska.
Kako se leči poremećaj ponašanja kod dece
Najvažniji faktor u lečenju dece sa poremećajima ponašanja je uključenost cele porodice, kaže dr McCarthy.
– Ako su roditelji i druge važne odrasle ličnosti emocionalno prisutne, brižne, odgovorne i na odgovarajući način autoritativne i ako služe kao uzori za demonstraciju osetljivosti, saosećanja i moralnog ponašanja, pozitivni ishodi lečenja su mogući – kaže on.
Ali to nije jednostavno, delom zato što mnoga deca sa ovim i srodnim poremećajima često žive u takvom porodičnom okruženju koje ima suprotan efekat ili pogoršava njihove probleme, dodaje on.
Pristupi lečenju CD-a:
Šta ne funkcioniše: kažnjavanje Deca sa poremećajem ponašanja obično su neosetljiva na kaznu; to jednostavno nije efikasno jer možda nemaju sposobnost da osete kajanje, kaže dr Michalska.
Šta može da funkcioniše: multisistemska terapija Ovo je intenzivan tretman koji zahteva saradnju cele porodice. Obično uključuje terapeute koji blisko sarađuju sa detetom i porodicom kako bi promenili problematične aspekte detetovog okruženja, kao što su haos i neorganizovanost. „Možemo da pogledamo određene aspekte životne sredine i pokušamo da zamenimo stvari koje su prikladnije,” kaže dr Michalska. Brojne studije pokazale su da to može biti efikasno.
Šta bi moglo da funkcioniše: lekovi „Ponekad stimulativni lekovi, poput onih koji se koriste za lečenje ADHD, izgleda da su efikasni,” kaže dr Michalska, ali to može biti zato što je ADHD često u kombinaciji sa CD. Oko 16 do 20 procenata dece sa poremećajem ponašanja takođe ima ADHD.
Kada treba da se zabrinemo zbog poremećaja ponašanja
Koliko god da su znaci i simptomi CD jasni i strašni, važno je zapamtiti da mnoga deca jednostavno prerastu ovakva ponašanja. Ali i dalje postoji razlog za zabrinutost, kaže dr Michalska, posebno ako se najozbiljniji simptomi jave kod dece pre 7. ili 8. godine, jer to može ukazivati na neurazumljivost, neukrotljivost.
– Ako se primete osobine CD u ranom detinjstvu, to obično vodi ka hroničnim, upornijim, dugoročnijim problemima – kaže ona.
Ako roditelji ili druge odrasle osobe vide razlog za zabrinutost zbog dece koja pokazuju ovakvo ponašanje i iskazuju nedostatak empatije ili kajanja, „konsultacija sa kvalifikovanim, dobro obučenim stručnjakom za mentalno zdravlje sa iskustvom u radu sa mladima u riziku prvi je i najvažniji korak”, ističe dr McCarthy.
Članak Poremećaj ponašanja kod dece negativno utiče na razvoj kapaciteta deteta za empatiju i moralni razvoj se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
