Izvor: eKlinika.rs, 26.Apr.2025, 19:00
Porast raka štitne žlezde kod dece povezan sa veštačkim svetlom i zagađenjem vazduha
Zagađenje vazduha i veštačko noćno osvetljenje mogli bi da doprinesu porastu stope raka štitne žlezde kod dece, navodi se u nedavnoj studiji sa Jejla. Ovo istraživanje ukazuje na to da izloženost ovim raširenim urbanim uslovima može povećati rizik od raka za čak 25 procenata.
Uticaj faktora životne sredine tokom perinatalnog perioda na pojavu papilarnog karcinoma štitne žlezde
Ova studija slučaja, nedavno objavljena u Environmental Health Perspectives, uključila >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << je 736 dece sa dijagnozom papilarnog karcinoma štitne žlezde u Kaliforniji, upoređujući ih sa 36.800 kontrolnih subjekata bez raka.
Istraživači su procenili uticaj dva faktora životne sredine tokom perinatalnog perioda — od pre rođenja do godinu dana nakon porođaja. Jedan faktor je bilo zagađenje vazduha finim česticama (PM2,5), a drugi, izloženost spoljašnjoj veštačkoj svetlosti. Ove mikroskopske čestice predstavljaju veliku zabrinutost za javno zdravlje jer im njihova mala veličina omogućava da putuju duboko u respiratorni trakt, dopiru do pluća i čak uđu u krvotok.
Otkrili su da za svakih 10 mikrograma po kubnom metru povećanja PM2,5, postoji 7 procenata povećanja šanse za razvoj papilarnog karcinoma štitne žlezde. Ovaj odnos je bio izraženiji kod starijih adolescenata od 15-19 godina i dece latinoameričke nacionalnosti. Deca izložena višim nivoima imala su značajno povećan rizik od raka štitne žlezde, pri čemu su šanse porasle za 25 procenata u grupama koje su najizloženije.
Najčešći rak štitne žlezde
Papilarni karcinom štitne žlezde najčešći je tip raka štitne žlezde, koji čini oko 80 procenata svih slučajeva raka štitne žlezde. Iako uglavnom sporo raste sa dobrom prognozom kada se rano otkrije, ova bolest često se manifestuje kao bezbolna kvržica ili otok na vratu, ponekad praćen otečenim limfnim čvorovima.
Za roditelje može biti teško da identifikuju simptome poremećaja štitne žlezde, jer se oni obično zanemaruju kao poremećaji ponašanja ili druga medicinska stanja, kaže dr Francisco Contreras, glavni onkolog u Oasis of Hope Hospital.
– Posebno, simptomi na koje treba obratiti pažnju su nepravilan rad srca, poremećaj spavanja, abnormalno znojenje, intolerancija na toplotu i neobjašnjiva nervoza – kaže on.
Zašto faktori životne sredine utiču na rizik od raka
Kako kažu autori studije, zagađenje vazduha PM2,5 može poremetiti funkciju tiroidnih hormona, potencijalno doprinoseći rastućoj učestalosti pedijatrijskog karcinoma štitne žlezde. Ove čestice stimulišu tkiva pluća da oslobađaju proinflamatorne proteine u telo, stvarajući okruženje koje podstiče oštećenje DNK, što može dovesti do raka. Pored toga, zagađenje vazduha PM2,5 može podstaći rast ćelija sa već postojećim mutacijama koje izazivaju rak.
Prethodna istraživanja otkrila su da zagađenje vazduha PM2,5 može povećati rizik od raka štitne žlezde kroz povećanu upalu, oksidativni stres i poremećaj proizvodnje tiroidnih hormona.
PM2,5 čestice su sitne, prečnika od 2,5 mikrometara ili manje – oko 28 puta manje od širine ljudske kose.
Veštačko osvetljenje
Veštačko osvetljenje može uticati na cirkadijalni sistem tela ili biološki sat i uticati na osu hipotalamus-hipofiza-tiroidna žlezda, odgovorna za održavanje normalnog nivoa tiroidnih hormona.
Promene u izloženosti svetlosti i poremećaji prirodnih ciklusa svetlosti i tame mogu dovesti do neusklađenosti genetskih i metaboličkih procesa, kažu istraživači, čime se povećava rizik od raka.
Rastuća stopa raka štitne žlezde u detinjstvu
Učestalost pedijatrijskog karcinoma štitne žlezde porasla je poslednjih decenija, sa značajnim porastom nakon 2006. godine, prema bazi podataka Surveillance, Epidemiology, and End Results, informacijama zasnovanim na populaciji o učestalosti raka i preživljavanju u Sjedinjenim Državama.
Dok je pedijatrijski rak štitne žlezde i dalje redak – pogađa otprilike petoro dece na milion u Sjedinjenim Državama – stope se povećavaju za oko 3 do 5 procenata godišnje kako u Sjedinjenim Državama tako i širom sveta, kaže dr Nicole Deziel, vanredni profesor na Yale School of Public Health i autor studije.
– Tinejdžerke između 15 i 19 godina imaju najveću stopu učestalosti – kaže ona, naglašavajući da pedijatrijski pacijenti sa najčešćim oblicima raka štitne žlezde imaju stopu preživljavanja veću od 95 odsto.
Uprkos visokim stopama preživljavanja, dr Deziel napominje da se „preživeli sa pedijatrijskim rakom štitne žlezde suočavaju sa velikim izazovima”, uključujući sekundarne efekte terapije, kao što su povećane stope leukemije i raka pljuvačne žlezde, umor i stanja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija.
Zašto se stope obolelih povećavaju
Postoji nekoliko potencijalnih faktora koji stoje iza rastuće učestalosti pedijatrijskog karcinoma štitne žlezde.
Jedan od razloga može biti to što su se tehnike medicinskog snimanja poboljšale, nudeći ranije otkrivanje veoma malih čvorova koji možda nisu napredovali u ozbiljnu bolest, kaže dr Deziel.
– Međutim, mnogi naučnici ne smatraju da ovo može u potpunosti da objasni ovaj trend. Izloženost životnoj sredini, posebno hemikalijama koje ometaju endokrini sistem, istražuju se kao faktori koji doprinose – dodala je ona.
Ovom trendu mogao bi doprineti i viši indeks telesne mase kod dece.
– U našem istraživanju otkrili smo vezu između veće težine pri rođenju i rizika od pedijatrijskog karcinoma štitne žlezde, kao i veze između izloženosti vazduhu i svetlosnom zagađenju – kaže dr Deziel.
„Već decenijama”, svi smo izloženi toksinima iz životne sredine koji deluju kao endokrini disruptori, supstancama koje ometaju hormonski sistem tela, potencijalno izazivajući štetne zdravstvene efekte koji dovode do povećanja stope hroničnih bolesti i raka, kaže dr Contreras.
Poznato je da nekoliko toksina iz životne sredine deluju kao endokrini disruptori, ometajući hormonske sisteme tela. To uključuje ftalate, dioksine, bisfenol A (BPA), polihlorovane bifenile, koji se nalaze u plastici i ambalaži za hranu, kao i pesticide poput DDT-a i atrazina, i neke teške metale poput kadmijuma, koji mogu ući u vazduh sagorevanjem fosilnih goriva i komunalnog otpada.
Dr Deziel primećuje da stalna izloženost dece dugotrajnim hemikalijama koje ometaju endokrini sistem dovodi do ranog nakupljanja toksina koji narušavaju funkciju štitne žlezde, povećavajući njihov rizik od razvoja raka štitne žlezde u detinjstvu.
Članak Porast raka štitne žlezde kod dece povezan sa veštačkim svetlom i zagađenjem vazduha se pojavljuje prvo na eKlinika.
