Izvor: B92, 05.Mar.2010, 17:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Pićence" ubija

Skrivenih alkoholičara u svetu ima na milione, a od alkohola godišnje umre oko 2,3 miliona ljudi. - Farmaceutska industrija razvija lekove protiv alkoholizma. - Da li farmaceuti "izmišljaju novu bolest" ?

Deril ima 35 godina, dobar posao i stabilnu zaradu, srećan brak, topli kućni kutak, ali svako veče ispred TV aparata popije nekoliko piva, dovoljno da dan završi u pripitom stanju i sutra ustane mamuran, mada je ubedjen da "nema problem s alkoholom".

Takvih kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Deril samo u SAD ima oko 36 miliona ljudi, podaci su Nacionalnog instituta za alkoholizam. Stručnjaci tog instituta su "izmislili" Derila kao lik koji jedan glumac tumači na njihovom vebsajtu u akciji obuke lekara, psihologa, sociologa i drugih stručnjaka da prepoznaju skrivene alkoholičare.

Deril, zapravo, nije još alkoholičar. Sa nekoliko piva na kraju dana, on je "pripit", ali stručnjaci smatraju da je kao takav potencijalni notorni alkoholičar, kakav bi mogao da bude ako nastavi svakodnevnu turu. Zavisnost od alkohola jedan je od najvecih zdravstvenih i socijalnih problema u svetu. Alkoholizam je bolest zavisnosti koja nastaje zbog nekontrolisane i redovne upotrebe alkoholnih pića, a alkohol je psihoaktivna droga koja sistematski uništava onog koji ga konzumira, jednako kao i njegovu porodicu i okolinu. To što je legalan ne znači da je manje štetan od ilegalnih droga.

Prosek od sedam pića nedeljno tokom dužeg razdoblja izaziva neurološke smetnje i poremećaje ponašanja. Prema nekim studijama, alkoholičari u proseku prvo piće popiju izmedju 13. i 15. godine, a do prve alkoholne zatrovanosti (intoksikacije), odnosno pijanstva, dolaze izmedju 15. i 17. godine, dok se zavisnost od alkohola javlja izmedju 25. i 40. godine života. Alkoholičari u proseku umiru pre 60. godine, što znači da im je životni vek kraći čak za 15 godina.

Deril je na putu da postane alkoholičar, osoba koja nije u stanju da kontroliše sebe u dodiru sa alkoholom. Na putu je da postane problem u porodici, na radnom mestu, u sredini gde živi, čak i sa samim sobom. Milioni ljudi širom sveta su kao on, naveče posle radnog dana popiju par čaša piva ili vina, a vikendom "ne broje".

Alkoholizam sve više postaje tema od velikog interesa u farmaceutskoj industriji. Postoje medikamenti za odvikavanje od alkohola, a neki stručnjaci procenjuju da je vrlo blizu pojava lekova nove generacije koji bi pomogli onima, koji su kao Deril, da se ne odaju alkoholu. Medicinski preparati i lekovi kojima se tretira alkoholizam i dalje su veoma širokog, donekle neistraženog spektra.

Naravno da nastojanja farmaceutske industrije da na tržište izbaci lekove kojima se sprečava stvaranje alkoholičara izaziva i brojne kritike. Najglasniji tvrde da farmaceuti "izmišljaju novu bolest" da bi ostvarili finansijsku dobit. Statistika, medjutim, upozorava.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, alkohol i posledice pijančenja svake godine usmrte oko 2,3 miliona ljudi širom sveta, što je 3,8 odsto ukupnog broja smrtnih slučajeva. Alkohol je na listi 10 najvećih uzroka smrti u svetu, iza seksa bez zaštite i gladi.

Alkohol izaziva traumatska stanja prilikom vožnje u pijanom stanju ili sličnih udesa, a takodje je izazivač brojnih hroničnih bolesti jetre i srčanih oboljenja, koja su "ubica broj jedan" u razvijenom svetu.

U SAD, prema statistickim podacima, najmanje 18 miliona ljudi ima problema s alkoholom, 7,5 miliona mladih se odaje alkoholu, dok je 1,5 miliona zavisno od alkohola. U Velikoj Britaniji, kao i u drugim delovima Evrope, situacija je još gora: u britanskom društvu najmanje 33 odsto muškaraca i 16 odsto žena su "hazarderski alkoholičari". Milanka Mirković

Nastavak na B92...