Izvor: Radio 021, 06.Jul.2015, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pazite šta pijete i jedete zbog visokih temperatura
Uzimanje tečnosti, lagana ishrana, adekvatna odeća, izbegavanje alkohola, manji unos kafe, tuširanje i zaštita od sunca, saveti su povodom visokih temperatura.
Tuširajte se ili kupajte u rashlađenoj vodi, primenjujte i hladne obloge, peškire, sunđere, kupke za stopala, navedeno je u saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut".
Lekari preporučuju nošenje lagane, komotne odeće od prirodnih materjala svetlih boja, a prilikom izlazka napolje, neophodan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << je šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce. Redovno treba unositi tečnost, pre svega vodu, a eliminisati alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića.
Takođe treba češće konzumirati hranu, pri čemu treba izbegavati hranu s visokim sadržajem proteina. Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta do četiri godine posebno su osetljiva na visoke temperature vazduha, pri čemu često ne ispoljavaju brzo znake i simptome kao odrasli.
Zbog toga deci treba obući pamučnu odeću svetlih boja koja nije tesna, a bebama je dovoljna pelena i benkica bez rukava. Bebe i mala deca neće vam reći da su žedni, zato je veoma važno da im redovno dajete vodu.
Tokom toplotnih talasa bebama koje sisaju biće potrebni dodatni podoji a , između podoja, može im se ponuditi voda u kašičici. Bebe i decu za vreme toplotnog talasa ne treba izvoditi napolje, a ako se izvode, to treba činiti isključivo u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
Tokom izlaska, bebe i decu uzrasta do godinu dana uvek treba držati u hladovini uz odgovarajuću zaštitu od sunca, što podrazumeva pamučnu široku garderobu koja ne steže, svetlih boja, šeširić, kremu sa zaštitnim UV faktorom. Deci staroj godinu dana i starijoj mogu se ponuditi komadi zaleđenog voća, na primer lubenice koje mogu da sisaju i tako unesu dodatno tečnost i istovremeno se rashlade.
Redovno provetravanje prostorija u stanu je najbolje u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima, a u najtoplijem delu dana treba zatvoriti prozore, spustiti roletne da bi se stvorila prijatna hladovina. Oni koji koriste ventilator nikada ne treba da ga usmere direktno ka sebi, a oni koji koriste klima uređaj, treba da temperaturu u stanu ne bude ispod 24 stepeni Celzijusa.
Što se tiče putovanja, na put treba krenuti u ranim jutarnjim satima, zaštititi prozorska stakla kola tamnim folijama ili zastorima da bi se sprečio kontakt sa sunčevim zracima. Ne treba prekrivati stolicu za bebe peškirom ili pamučnim ćebetom jer to sprečava kretanje vazduha, savetuju lekari i dodaju da tokom putovanja treba praviti česte pauze i obezbediti dovoljan unos vode, piše u saopštenju Instituta "Batut".
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da se na području Srbije do 8. jula, u utorak i sredu, očekuje veoma toplo vreme sa maksimalnom temperaturom od 36 do 39 stepeni. U Srbiji će sutra biti sunčano i veoma toplo vreme, sa slabim vetrom promenljivog pravca, jutarnjom temperaturom vazduha od 14 do 22, a najvišom dnevnom od 32 do 38 stepeni.
I u Beogradu će sutra biti sunčano i veoma toplo vreme, sa slabim vetrom promenljivog pravca, jutarnjom temperaturom vazduha oko 22 i najvišom dnevnom oko 37 stepeni. U sredu biti sunčano i veoma toplo vreme sa maksimalnom temperaturom vazduha u većini mesta od 36 do 39 stepeni. Blago osveženje očekuje se od četvrtka.
Stručnjaci ukazuju da klimatski uslovi utiču na potrebe organizma za određenom vrstom hrane, pa tako u letnjem periodu, naročito tokom visokih temperatura, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, već prvenstveno za odgovarajućim unosom tečnosti. Dnevne potrebe se kreću od šest do osam čaša vode, odnosno jedan i po do dva litra, nekada i više tečnosti, zavisno od stepena fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja, piše u saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut".
Lekari ne preporučuju nadoknadu tečnosti samo unosom sokova bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zaslađivača, a pooželjni su osvežavajući napici poput hladnog čaja, nabolje biljnog, pripremljenog na uobičajen način i ohlađen u frižideru. Hladni napici za kojima obično posežemo kada su velike vrućine prijaju samo trenutno ali su opasni ako je osoba pregrejana i znojava, jer može oštetiti sluzokožu ždrela pa se može javiti bol u grlu i prehlada.
Kada je u pitanju izbor vrste hrane, stručnjaci savetuju veći unos povrća i to svežeg ili spremljenog kuvanjem na pari ili u vodi ili grilovanjem i svežeg voća. Od mlečnih proizvoda pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurt i obrano mleko, uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka, pavlake i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže.
Takođe je neophodno smanjiti unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega ribe, piletine i ćuretine, a ne savetuje se prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda. Žitarice treba unositi svakodnevno u manjoj količini, hleb i musli, a smanjiti ili isključiti upotrebu lisnatih testa i pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće.
I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva određen ritam obroka u toku dana, a poželjni su češći, manje obilni obroci.
Posebnu pažnju treba posvetiti pravilnom čuvanju namirnica koje se tokom leta brže kvare i to pre svega namirnica životinjskog porekla s obzirom da predstavljaju dobru podlogu za razvoj bakterija, a najosetljivije su meso i prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi pa ih obavezno treba čuvati u frižideru.
Stručnjaci upozoravaju da je od svih mlečnih proizvoda sladoled najčešći krivac za nastanak trovanja hranom u letnjem periodu jer, po svom sastavu jaje predstavlja idealnu podlogu za razvoj salmonele i zato je neophodna dobra termička obrada, odnosno izbegavati korišćenje proizvoda, na primer kolača, kremova, sladoleda koji sadrže sveža jaja.
.jpg)
