Izvor: B92, 12.Dec.2012, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paraidolija, lica na čudnim mestima
Za većinu ljudi izgledao je kao običan grilovani sendvič sa sirom ali za ženu iz Majamija koja ga je stavila na prodaju putem eBay-a, i nekima koji su ga videli, to je bila velika fotografija Device Marije na užini.
Psihološki fenomen koji kod nekih ljudi izaziva da vide slike lica na najčudnijim mestima ili stvarima zove se paraidolija.
Reč je izvedena od grčkih “para”, što znači nešto lažno, i imenice “eidolon” što znači forma, oblik, fantom. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Paraidolija je vrsta apofenije, poznatijeg termina za viđanje šablona ili veza tamo gde ih zapravo nema.
Najčešći primeri su Isus u oblaku ili slika čovečijeg lica na Mesecu.
Primeri paraidolije
Glavni primer paraidolije i veze sa religioznim slikama jeste Torinski pokrov ili Sveti pokrov. Ova najpoznatija hrišćanskih relikvija je komad tkanine na kojoj se može prepoznati otisak muškog tela i ime je dobila po Katedrali sv. Jovana Krstitelja u Torinu gde se i čuva. Prema mišljenju mnogih vernika, tkanina je predstavljala pokrov u koji je zamotan Isus nakon smrti na krstu.
U malom gradu Lejk Artur, Novi Meksiko, 1977. godine se Isus “javio” na tortilji.
Dajana Dajser iz Majamija je prodala deset godina stari sendvič koji je “nosio” sliku Isusa na eBay-u za 28.000 dolara.
Dona Li iz Ohaja “videla” je sliku Isusa u piroškama koje je spremala jedne nedelje.
Zašto se paridolija javlja?
Postoji mnogo teorija o zašto se ovaj fenomen javlja. Eksperti kažu da paraidolija pruža psihološko objašnjenje za mnoge iluzije koje nam priređuju naša čula. Veruje se da paraidolija stoji iza brojnih viđanja NLO-a, Elvisa, čudovišta iz Loh Nesa kao i čudnih poruka koje čujemo kada pustimo neku pesmu unazad.
Paraidoliju prate religiozne konotacije pa je tako jedna finska studija došla do zaključka da su religiozni ljudi podložni tome da vide lica na čudnim mestima.
Karl Sagan, američki kosmolog tvrdi da je paraidolija sjajno sredstvo za preživljavanje. U svojoj knjizi "The Demon-Haunted World – Science as a Candle in the Dark" iz 1995. godine on je rekao kako mogućnost da se prepoznaju lica sa velike razdaljine jesu ozbiljne tehnike koje pomažu u preživljavanju.
Ponekad umetnici koriste ovaj fenomen za skrivene slike u svojim radovima.
Roršahov test koristi paraidoliju u pokušaju da prodre u um osobe. Obzirom na to dasu kartice dizajnirane bez prave i određene slike, one su ujedno i primer “direktne paraidolije”.
