Izvor: eKlinika.rs, 28.Apr.2025, 21:01
Da li ste okruženi zlonamernim ljudima? Psiholozi otkrivaju znakove koji ne mogu da se sakriju
Većina ljudi nije zlonamerna, ali kada im se ukaže prilika, oni sa zlom namerom često deluju tako da nanesu drugom maksimalnu štetu, pokazuje jedno istraživanje. Zloba je vrlo interesantan termin, koji izaziva veliko interesovanje i podeljena mišljenja psihologa.
Eksperiment inspirisan aukcijama: Imaju li veze zloba i korist?
U ovoj veoma interesantnoj studiji, istraživači su koristili simulaciju sličnu eBay platformi, gde su studenti učesnici mogli da povećaju cenu >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << koju bi drugi morali da plate za određeni predmet, a da sami ne dobiju predmet na aukciji. Ispostavilo se da su ljudi dosledno birali da budu ili osvetoljubivi ili ljubazni, bez mnogo sredine. Za neke stručnjake to je bilo iznenađujuće, ali za neke nije. Zašto?
Zloba kao ekstrem: Ili sve, ili ništa
– Iznenadila nas je izražena podeljenost u stepenu zlonamernosti – rekao je Erik Kimbrough, profesor ekonomije na Simon Fraser University u Kanadi.
– Ljudi ili potpuno ispolje zlobu, ili je uopšte ne pokazuju – rekao je profesor.
Evoluciona misterija zlonamernog ponašanja nije novijeg datuma. Pitanje zašto uopšte postoji zloba već dugo zbunjuje stručnjake. Jedna od teorija kaže da selektivno nanošenje štete drugima može pomoći bližim srodnicima u evolutivnom smislu, ali i dalje nema konsenzusa o ovom pitanju.
Eksperiment: Kako su učesnici pokazivali zlobu
Tokom eksperimenta učesnici su davali početnu ponudu, a zatim su mogli da koriste informaciju o najvišoj ponudi kako bi ili pobedili ili podigli cenu drugima. Ključno je bilo to što su mogli svesno da odaberu da povećaju cenu, a da sami ne pobede. Kroz ponašanje su pokazali su različite nivoe zlobe, odnosno tri tipa zlonamernog ponašanja:
Manja zloba donela je povećanje cene bez pobede
Umerena zloba proizvela je znatno povećanje cene bez pobede
Maksimalna zloba iznedrila je maksimalno povećanje cene bez namere da se pobedi.
Gotovo trećina svih zlonamernih akcija bila je maksimalna, dok je većina ostalih spadala u umereni oblik.
Da li je zloba evolutivno korisna?
I dalje je sporno da li ovakvo ponašanje ima ikakav evolutivni smisao. Neki stručnjaci, poput zoologa Endija Gardnera (Andy Gardner), upozoravaju na pomalo predimenziornirano tumačenje i tvrde da zloba možda nema svrhu, kao što „ni moljci nemaju koristi od toga što lete ka lampama“. To je, kako kažu, jednostavno rezultat greške u orjentaciji.
Što se tiče psihološkog aspekta zadovoljstva u nanošenju štete, iako možda nema racionalne koristi, važno znati da neki ljudi doživljavaju zadovoljstvo u nanošenju štete drugima čak i kada time štete samom sebi.
Mešoviti motivi kod učesnika: Da li su ljudi uvek zlobni namerno
Nakon eksperimenta, učesnici su intervjuisani o procesu i razlozima odluka. Neki su tvrdili da su hteli da „nauče lekciju“druge učesnike, iako takva „kazna“ nije imala konkretan efekat. Neki su postajali sve zlonamerniji tokom trajanja eksperimenta, iz nepoznatih razloga.
Dakle, ova studija je uspela da kvantifikuje zlonamerno ponašanje, ali pravi motivi ostaju složeni. Profesor Kimbrough čak je ispričao lični primer gde je nenamerno i bez zlobe doveo druge u lošu situaciju, što ukazuje koliko su motivi ljudskog ponašanja ponekad nejasni i kontradiktorni.
Studija je objavljena 15. avgusta u naučnom časopisu PLoS ONE.
Članak Da li ste okruženi zlonamernim ljudima? Psiholozi otkrivaju znakove koji ne mogu da se sakriju se pojavljuje prvo na eKlinika.
