Izvor: B92, 08.Jun.2010, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opušteno i na suncu
Sunčamo se, pojačano je lučenje endorfina, prijatno nam je, dobijemo dobru boju i ne razmišljamo o lošim stranama izlaganja sunčevim zracima, upozorava Dr Dušan Škiljević specijalista dermatovenerologije Kliničkog centra Srbije.
Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić
Foto: quentinh, www.sxc.hu
„Svoje ponašanje moramo prilagoditi činjenici da koža pamti, da dve trećine do tri četvrtine oštećenja kože koja se manifestuju preteranim ili preranim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << starenjem, ili rakom pokupi se zapravo u detinjstvu i adolescenciji", kaže dr Dušan Škiljević specijalista dermatovenorologije Kliničkog centra Srbije. Podseća da je sadašnja epidemija melanoma posledica načina života kojim se promovisao boravak na suncu, na to je uticao i razvoj turizma. Sve je počelo pedesetih i šezdesetih a kulmirniralo osamdesetih i devedesetih godina. Tada se zahuktava i moda solarijuma i kada se sve to sabere rezultat je povećani broj melanoma. Osobe koje sada imaju rak kože ili prerano i preterano starenje su one koje su se previše izlagale sunčevim zracima pre dvadeset ili trideset godina.
Jednom tumoru, raku potrebno je toliko vremena da se akumulira i da nastane tako značajna posledica na koži. Melanom se danas ubraja među deset najčešćih malignih tumora u mnogim evropskim zemljama.
Šta je tu tako strašno?
„Poslednjih godina maligni melanom sve više zovu samo melanom, jer je na žalost, svaki maligan. Maligni melanom je rak kože koji potiče od ćelija koje prave pigment u koži. Zašto je opasan? Zato što veoma brzo metastazira. Dakle, ako se ne dijagnostikuje početak tumora, rani stadijum melanom brzo metastazira, zahvata druge organe i ima veoma lošu prognozu. Na pojavu melanoma utiču, kao i kod drugih tumora, genetski faktori i faktori spoljašnje sredine. Za razliku od drugih organa na koži možemo da prepoznamo gene, tačnije da prepoznamo osobe koje imaju veća genetska opterećenja za razvoj raka. To su osobe koje imaju svetlu put, vrlo svetlu kožu, svetle oči bilo koje boje i svetlu kosu. Takođe, to su osobe koje imaju veliki broj mladeža, kao i atipičnih mladeža.
Kada govorimo o faktorima spoljašnje sredine, glavni faktor za pojavu melanoma je sunce. Kad kažem sunce mislim na direktno izlaganje suncu u dužem vremenskom periodu. Tu postoje dva načina, jedan je tzv. hronično, kada je neko svakodnevno izložen suncu zbog posla ili živi u područjima koja su osunčana. Druga vrsta izlaganja suncu je povremeno ali intenzivno i to je ono što zovemo sunčanje na plaži, naročito ukoliko se pojave opekotine sa plikovima. Najčešće mesto gde nalazimo melanom nisu izloženi delovi tela, nego leđa, zadnja strana butina, oni regioni koji nisu konstantno izloženi suncu, nego povremeno i intenzivno. U faktore zračenja ubrajamo i solarijum, „ podseća dr Dušan Škiljević.
Solarijum, ne, nikako
„Pripremanje za dolazak leta u solarijumu je veoma pogrešno i štetno. To što ćete dobiti boju u solarijumu ne znači da ćete biti zaštićeni, ta boja koja se dobija je jednaka kao da ste naneli kremu. Osobe koje idu u solarijum imaju lažni osećaj bezbednosti na suncu i zato više vremena provode na suncu i time povećavaju rizik da dobiju melanom. Solarijum ni na koji način ne može da bude zamena za sunce, ni priprema za sunce. Svetska zdravstvena organizacija je proglasila solarijum štetnim i kancerogenim za ljude i kod nas bi trebalo zabraniti deci do 18 godina da ga koriste. I pored svih priča i kampanja, majke i dalje spremaju svoju dvogodišnju i trogodišnju decu za more tako što ih vode u solarijum.
Decu do dve godine nije neophodno sunčati, niti izlagati sunčevim zracima jer ona već dobijaju vitamin D u kapima. I kasnije decu treba što manje puštati na sunce kada je najjače, naravno ne treba ih držati zatvorene u kući ali ih izvoditi ranije izjutra ili posle podne. Valja imati na umu da je dovoljno da dete dva ili tri puta izgori sa opekotinama tipa plikova pa da se šansa za melanom poveća za nekoliko puta u kasnijim godinama. Glavni problem čitave epidemije melanoma je da dobre efekte sunčevog zračenja imamo odmah a loše strane dobijamo kasnije. Jednostavno, ne razmišljamo o onome što se može desiti za dvadeset ili trideset godina," govori dr Dušan Škiljević.
„Melanom je kao i većina malignih tumora podmukla bolest. Kako se prepoznajte? U svakodnevnom životu vidimo oko pedesetak posto sopstvene kože i možda je to jedan od razloga što ne možemo da detektujemo melanom, jer ga ne vidimo", kaže doktor.
Evo i uputstva kako melanom otkriti, na šta treba da obratite pažnju samopregledom mladeža, odnosno koji su znaci za uzbunu:
- Ako povučete liniju kroz sredinu promene, videćete da dve polovine nisu simetrične
- Ako je ivica nepravilna, izreckana
- Ako ima više boja, crna, braon, ružičasta, crvena, bela
- Ukoliko je mladež preko 6 mm u promeru
- Ako je promenio veličinu, oblik, ako svrbi ili krvari
Ako primetite neku ili više od ovih promena vreme je da se obratite lekaru.
Dakle, moguće je biti opušten i na suncu ali znajući šta je dobro a šta loše, vodeći računa kada se i kako sunčate i imati na umu posledice. Izbegavajte sunčanje između 11 i 15 časova. Najbolje je sedeti u hladovini, čak i ako se štitite suncobranom možete dobiti opekotine od sunca od UV zraka koji se reflektuju od vode. Sunčevi zraci se odbijaju i od tla i dolaze direktno do vaše kože, zato postavite suncobran u travu koja upija veći procenat zračenja. Ako ste u blizini vode, na pesku ili snegu valja znati da se štetni sunčevi zraci odbijaju od ovih površina i povećavaju rizik razvoja opekotina.
Ni oblaci nisu zaštita, jer sunčevi UN zraci probijaju oblake u značajnoj količini.
Nosite adekvatnu odeću, koristite vodootporne, zaštitene antisolarne kreme i losione za zaštitnim faktorom. Uživaj danas, uživaj i za trideset godina.
