Izvor: B92, 21.Jun.2010, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprez, vrebaju falsifikovani lekovi
U više od dve hiljade slučajeva samo tokom 2009. godine neoriginalni lekovi uzrokovali su bolest ili smrt.
Predstavnici svih zemalja sveta raspravljali su o opasnosti koju predstavljaju falsifikovani lekovi na sastanku Skupštine Svetske zdravstvene organizacije održanom nedavno u Ženevi. Problem lažnih medikamenata je sve veći, a SZO upozorava da je više od polovine svih lekova koji se mogu kupiti na Internetu falsifikovano.
Prošle godine, 84 dece je umrlo u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nigeriji zbog pokvarenog sirupa za olakšavanje rasta zuba kod dece. U više od dve hiljade slučajeva prošle godine, falsifikovani lekovi uzrokovali su bolest ili smrt, sudeći prema podacima Instituta za bezbednost lekova, koji prati tu oblast. To je povećanje od više od devet odsto od 2008. godine. Skot La Ganga, direktor Farme, vodeće kompanije za istraživanje i proizvodnju lekova, kaže da je veoma jednostavno i isplativo prodavati slične lekove niskog kvaliteta, prenosi Glas Amerike na srpskom.
„Nismo svi stručnjaci. Tako mi verujemo da će lanac proizvodnje isporučiti ispravan proizvod. U većem delu sveta u razvoju to poverenje može da bude izigrano i zato postaje veoma isplativo za distribuciju, prodaju, proizvodnju brojnih proizvoda koji su lošeg kvaliteta i ispod standarda."
Proizvodnja i prodaja falsifikovanih lekova su problem i za siromašne i za bogate zemlje. SZO navodi da u bogatim zemljama falsifikovani lekovi skoro redovno sadrže hormone, steroide i lekove protiv raka. Ali u zemljama u razvoju, posebno u Africi, pacijenti kupuju lekove – često lažne – za tretiranje bolesti opasnih po život kao što su malarija, tuberkuloza i sida. A takve bolesti mogu da se pogoršaju veoma brzo uz upotrebu slabih ili loših lekova.
Ašifi Gogo je na čelu kompanije koja štiti potrošače od falsifikata. On kaže da se vlada u Nigeriji suprotstavila tehnologiji mobilnih telefona koju je razvila njegova kompanija.
„Razvili smo tehnologiju koja olakšava potrošačima da provere autentičnost lekova u trenutku kupovine. To je kao grebalica na tiketu za lutriju sa brojem leka – svaki lek ima različit broj. Kada kupujete lek, zagrebete panel, pošaljete tekst poruku sa brojem koji vidite i odmah dobijete odgovor da li je lek pravi ili lažan."
SZO navodi da, iako se falsifikovani lekovi prodaju širom sveta, bogate zemlje imaju bolju politiku i bolje sprečavaju prodaju. La Ganga, međutim, kaže da je borba sa tim lekovima veoma teška jer neke zemlje nemaju jake zakone.
„Ako jedna zemlje učini značajniji korak napred, isto kao što su SAD tokom vremena učinile uz veoma snažnu regulatornu agenciju za hranu i lekove, sa veoma snažnom primenom zakona, sa dobrom saradnjom širom sveta, to nije dovoljno za ostatak sveta. To takođe nije dovoljno za one ljude koji su u novim medijskim sferama kao što je onlajn kupovina lekova."
Glavni proizvođači opštih lekova u Indiji i Brazilu optužuju farmaceutsku industriju da pitanje falsifikovanja koristi da bi zaštitila svoje patente. Ali SZO ističe da se ona ne bavi pravima intelektualne svojine, već zaštitom zdravlja ljudi.
Izvor: Politika.rs
