Izvor: B92, 18.Jul.2019, 10:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprez! Narednih dana će biti veoma visoko UV zračenje, a evo šta da radite
Ovih dana meteorolozi upozoravaju da je izrazito visok novo UV zračenja. Šta su to ultra ljubičasti zraci i kako se oni mere?
Republički hidrometeorološki zavod izdao je juče crveno upozorenje u celoj Srbiji na opasnost od ultraljubičastog zračenja. Indeks UV zračenja gotovo u celoj Srbiji je u kategoroji veoma opasna pojava i označena brojem osam, od maksimalnih 11.
I danas će u većem delu Srbije prognozirane vrednosti UV zračenja biti u kategoriji veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opasne pojave, dok će na teritoriji Beograda, severnobanatskog, južnobačkog, sremskog, kolubarskog, podunavskog i braničevskog okruga biti u kategoriji opasne pojave.
Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje rekao ua TV Prvae da kada je nizak indeks UV zračenja nije neophodna zaštita.
"Osetljive grupe ljudi treba, kako se povećava zračenje, polako da počnu da uvode UV faktor, kreme, kape, naočare i na kraju dugačke rukave i iznegavanje Sunca u zavisnosti od svega toga. Preporuke su jednostavne i svi mogu da ih razumeju", poručio je, te objasnio da se u Bepogradu UV indeks meri od maja do septembra.
On je rekao da zračenje zavisi od doba godine, ali i udaljenosti planete Zemlje od Sunca. Tako je da UV indeks interesantan i zimi na planinama.
"I na planini može da se izgori i o tome treba voditi računa", rekao je.
Šta je ultraljubičasto zračenje?
Ultraljubičasto zračenje je deo spektra sunčevog zračenja. Ono čini oko pet odsto ukupnog zračenja koje dospeva do Zemljine površine, objašnjava Jasminka Smailagić, prenosi BBC.
"Intenzitet ultraljubičastog zračenja zavisi od količine ozona u atmosferi, zatim od pozicije Sunca, nadmorske visine i stepena apsorpcije, kao i od oblaka i površine tla."
Postoje tri vrste ultraljubičastih zraka - UVA, UVB i UVC.
Razlikuju se u svojoj biološkoj aktivnosti i obimu u kojem mogu da prodru u kožu. Što je kraća talasna dužina, to je UV zračenje štetnije. Međutim, zračenje kraće talasne dužine je manje sposobno da prodre u kožu.
Kratko talasni UVC zraci najštetnija su vrsta. Međutim, u potpunosti se filtriraju u atmosferi i ne dopiru do površine Zemlje.
Srednje talasni UVB zraci su veoma biološki aktivni, ali ne mogu prodreti izvan površinskih slojeva kože. Odgovorni su za odloženo spaljivanje kože. Pored ovih kratkoročnih efekata, ubrzavaju starenje kože i utiču na razvoj raka kože. Većina zraka se filtrira u atmosferi.
Relativno dugi talasi UVA predstavljaju približno 95 odsto ove vrste zračenja koje dopire do Zemljine površine. Mogu da prodru u dublje slojeve kože i odgovorni su za trenutni efekat sunčanja. Doprinose i starenju i nabiranju kože.
Kako je navedeno na sajtu Svetske zdravstvene organzacije, dugo se smatralo da UVA ne može da izazove trajnu štetu. Nedavne studije snažno ukazuju na to da ovi zraci takođe mogu da utiču na razvoj raka kože.
Kako se zaštititi?
UV zračenje ima jedan pozitivan i niz negativnih efekata po ljudsko zdravlje, objašnjava za BBC dermatolog Jelena Stojković-Filipović.
"Pozitivan efekat predstavlja jedino sinteza vitamina D. Druge, negativne posledice UV zračenja delimo na akutne, odnosno one koje nastaju neposredno nakon izlaganju suncu. Tu spadaju zapaljenje kože uzrokovano UV zracima, to jest opekotine različitog intenziteta, abnormalne ili patološke reakcije na UV, kao izmenjen imunološki odgovor", rekla je ona.
UV zračenje može da ima hronične ili dugotrajne štetne efekte.
"Jedna od posledica izlaganja UV zračenju je nastanak različitih vrsta raka kože, od kojih je najopasniji melanom", kaže Stojković-Filipović.
Od melanoma u Srbiji svake godine oboli oko 650 osoba.
U svetu je prošle godine od melanoma obolelo oko 289.000 ljudi.
Osim izbegavanja direktne izloženosti UV zracima kada je njihov efekat najjači, najbolja zaštita je mehanička zaštita odećom, priča Jelena Stojković-Filipović.
"Najbolje je da odeća bude svetla, lagana, od prirodnih materjala gustog tkanja, ukoliko nisu u pitanju specijalni zaštitni materijali sa antisolarnom oznakom UPF", istakla je, te dodala:
"Upotreba zaštitnih kremova savetuje se za otkrivene, nezaštićene delove. Antisolarna krema treba da ima deklarisanu zaštitu od UVA i UVB zraka, treba je naneti minimum 15 minuta pre izlaska u adekvatnoj količini, a to je oko 30 mililitara za čitavu kožu", kaže Stojković-Filipović.
Napominje da većina ljudi obično koristi od 25-50 odsto preporučene doze.
"Potrebno je zaštititi sve nepokrivene zone i ne zaboraviti delove kao što su gornji deo stopala, vrat, ušne školjke, usne.... Pri UV indeksu manjem od tri, dovoljna je aplikacija kreme tokom jutarnje rutine. Pri većem UV indeksu antisolarne kremove treba koristiti uz ostale mere prevencije, za otkrivene delove kože, a nanošenje je neophodno ponavljati svaka dva sata ili češće, ukoliko se intenzivno znojimo, plivamo ili se brišemo peškirom."
.jpg)
