Izvor: eKlinika.rs, 25.Jul.2023, 13:02
Neprijatan zadah može ukazati na disbalans mikroorganizama – šta je disbioza
Mikrobiota je zajedničko ime za sve mikroorganizme koji nastanjuju ljudski organizam. Najveći broj mikroorganizama nalazi se u debelom crevu. U mikrobiotu se ubrajaju se bakterije, virusi. U probavnom sistemu postoji kolonija mikroorganizama koja može da dosegne težinu 1,5 do 2 kilograma. Crevna disbioza definiše se kao neravnoteža mikroorganizama u crevima, to jest poremećaj ravnoteže crevne mikroflore.
Neprijatan zadah, dijareja, bol u stomaku
Neprijatan zadah iz usta, >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << zatvor, dijareja, mučnina, bol u stomaku, nadutost neku su od simptoma disbioze. Stručnjaci skreću pažnju da simptomi često nisu do kraja jasni i da mogu ukazivati i na postojanje nekog drugog zdravstvenog problema. Sasvim je moguće da će simptomi disbioze biti prolaznog i blagog karaktera, ali ova neravnoteža mikroorganizama se ne može regulisati bez lečenja.
Kako alkohol, šećer, aditivi utiču na stanje?
Disbioza gastrointestinalnog trakta obično je posledica promena u načinu ishrane, pojačane upotrebe šećera, aditiva. Moguća je i posle slučajnog unosa hemikalija, na primer pesticida na voću koje nije oprano. Javlja se i posle veće konzumacije alkoholnih pića, primene antibiotika, može biti i posledica loše higijene zuba i usne duplje. Disbioza nastaje i kao reakcija na stres, ili posle nesigurnog seksualnog kontakta.
Disbioza je česta i na koži, na primer bakterija Staphilococcus aureus može da se nekontrolisano razmnožava i dovede do infekcije stafilokokom. Bakterije Gardnerella vaginalis mogu nastaniti vaginalnu floru i izazvati pečenje, svrab i pojačan sekret.
Moguća depresija i anksioznost
Simptomi zavise od dela tela koje je zahvaćeno promenama. Najčešće se manifestuju lošim zadahom iz usta (halitoza), mučninom, nadutošću stomaka, dijarejom, zatvorom, otežanim mokrenjem, vaginalnim ili rektalnim svrabom, nadimanjem, bolom u grudima, osipom ili crvenilom, umorom, poremećajima koncentracije. Moguće je da se jave i simptomi depresije i anksioznosti.
Lečenje disbioze
Disbioza se dijagnostikuje laboratorijskim analizama urina, stolice. U nekim slučajeva stanje se potvrđuje i biopsijom tikva. Lečenje zavisi od uzroka disbalansa mikroorganizama, na primer ako je disbioza posledica upotrebe lekova, prilagođava se doza ili se primenjuje neki drugi lek. Ukoliko je disbioza posledica neadekvatne ishrane neophodne su promene u načinu ishrane. Moguća je primena vitamina B kompleksa, vitamina B6 i B12, kalcijuma, magnezijuma, cinka. Možda će biti neophodno i uzdržavanje od konzumacije nekih namirnica.
Naglasak je na upotrebi zelenog lisnatog povrća, kelja, spanaća, morskoj ribi (skuša, losos), svežem mesu, savet je da se izbegavaju prerađevine od mesa, ugljeni hidrati, beli hleb, kukuruz, mlečni proizvodi kao što su sir, mleko, jogurt, namirnice sa visokom količinima šećera. Preporuka je i da budu ograničene količine nekog voća kao što su banane, jabuke i grožđe.
Uska veza sa nekim bolestima
Stanje se može regulisati primenom prebiotika i probiotika, savet je da u dogovoru sa stručnim licem utvrdimo koja bi vrsta prebiotika ili probiotika bila od najveće pomoći. Pokazalo se da je disbioza usko povezana sa bolestima i stanjima kao što su sindrom nervoznih creva, bolesti creva (kolitis), kandida, celijakija, propustljiva creva, dijabetes, gojaznost, sindrom policističnih jajnika, oboljenja jetre. Disbioza se dovodi u vezu i sa nekim srčanim bolestima, demencijom, Parkinsonovom bolešću, karcinomom debelog creva ili rektuma.
Pažljivo sa antibioticima
Disbioza uglavnom ne izaziva velike zdravstvene probleme i leči se izmenama životnih navika. Ukoliko je lečenje otežano ili se pacijent ne leči moguće je da dođe do hroničnih problema kao što je sindrom nervoznih creva. Savet je da se posavetujemo sa stručnjakom, ako osetimo neobičan i uporan stomačni bol ili kožnu iritaciju.
Neke dobre životne navike mogu pomoći da očuvamo dobru ravnotežu bakterija u telu. Antibiotike treba uzimati isključivo kada to kaže lekar i prema uputstvu, savet je da izbegavamo alkohol ili da ga uopšte ne koristimo. Neophodna je i svakodnevna higijena zuba i usne duplje četkicom za zube i koncem. Perite zube, jezik, nepce obavezno dva puta dnevno. Savet je i da se seks praktikuje uz upotrebu kondoma.
Članak Neprijatan zadah može ukazati na disbalans mikroorganizama – šta je disbioza se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
