Izvor: B92, 05.Avg.2013, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke sa visokim temperaturama
Malo je onih koji dobro podnose tropsku vrelinu, jer kada živa u termometru ode ekstremno visoko, gotovo svaki organizam počinje da reaguje.
Na visoke temperature najburnije reaguju starije osobe, oboleli od hroničnih bolesti i deca. Bebe mlađe od šest meseci nikako ne treba izlagati jakom suncu. Isto se odnosi i na decu do 12 godina, jer nemaju razvijen, odnosno zreo centar za termoregulaciju. Da ne bi došlo do neželjenih posledica najmlađe treba izvoditi napolje u ranim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jutarnjim i kasnim poslepodnevnim časovima, uz obavezno davanje tečnosti. Pre izlaska u šetnju na glavu im treba staviti svetlu pamučnu kapu ili šeširić. Ukoliko se dete igra u hladu takođe treba voditi računa i povremeno ga kvasiti, jer sunčevi zraci prodiru i u senovita mesta. Što se tiče dece do 12 godina, ne treba ih izvoditi napolje od 11 do 17 časova. Ako se pridržavamo ovih uputstava leto nam može biti izuzetno prijatno godišnje doba, poručuje dr Šehić.
Ko u takvim uslovima najviše trpi, koji su najčešći zdravstveni problemi na visokim temperaturama, kao i kako treba reagovati, za Novosti, objašnjava dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
"Ako se izuzmu ekstremni uslovi karakteristični za ovo doba godine, leto je simbol dobrog raspoloženja i povećane vitalnosti i motivacije, zbog obilja dnevne svetlosti koja deluje stimulativno. Međutim, leto, zapravo, prija sve dok su temperature spoljašnje sredine tolerantne i ne ugrožavaju organizam. Takvi uslovi omogućavaju da idealno funkcioniše "klima uređaj" u mozgu, da se održava termoregulacija, ravnoteža, dobro opšte stanje organizma. Za to je u najvećoj meri zaslužno rashlađivanje preko kože, odnosno znojenje. Znoj je, zapravo, tečnost sastavljena od vode i minerala, a znojenje proces kojim se kvasi telo i oslobađa višak toplote. Tokom dana određena osoba izgubi i do nekoliko litara tečnosti, pogotovo ako obavlja težak fizički posao ili dugo boravi na otvorenom prostoru".
Šta se dešava ako osoba izgubi previše tečnosti?
- Dehidracija je prvi znak velikog gubitka tečnosti. Prvi simptom je neutoljiva žeđ, zatim gubitak apetita, nemir, bledilo, glavobolja, hladan znoj, utrnulost i bockanje u nogama, ošamućenost, dezorijentacija, vrtoglavica, mučnina i povraćanje. Može da se javi i lupanje srca kao posledica pada krvnog pritiska, ali i slabljenje koncentracije. Ipak, posebnu pažnju treba obratiti na krajnje neprijatno, ali i bezazleno stanje kao što je letnji kolaps, kada osoba ostaje bez svesti.
Kako takvoj osobi pomoći?
- Osobu koja je doživela letnji kolaps treba izmestiti u hlad gde je temperatura niža i gde je bolje vazdušno strujanje. Zatim je treba raskomotiti, umiti vodom, umotati ekstremitete u mokre peškire, dati joj da pije tečnosti, s tim što deo treba da zadrži u ustima. Istovremeno, treba rashlađivati ruke sa unutrašnjih strana i šaka bar minut. Na taj način snižava se telesna temperatura bar za tri stepena. Uz sve ove aktivnosti osobu treba navoditi na razgovor kako bi se procenilo stanje svesti.
Šta se dešava ukoliko tropske temperature traju duže?
- Ukoliko tropske temperature traju duže, dnevna toplota vazduha postaje neizdrživa, a u takvim uslovima otežava se ili prekida dragoceni proces znojenja. Znojnih žlezda ima između dva i četiri miliona, a najviše na koži bedara, tabana, pod pazuhom... Funkcija znojnih žlezda je pod direktnom kontrolom autonomnog nervnog sistema, nezavisna od volje. Dakle, kada je temperatura u spoljašnjoj sredini viša od one koju telo može da podnese, ugrožen je proces rashlađivanja. Izostaje emitovanje toplote iz organizma, zbog čega se telo pregrejava dovodeći do pojave toplotnog udara.
Koji simptomi karakterišu toplotni udar?
- Osoba ima osećaj mučnine, bolova u stomaku, vrtoglavicu, zamućenje vida, koža postaje užarena i suva. Prisutan je i osećaj titranja u telu, kao i gubitak snage. Takav je, primera radi, noradrenalin, koji stvara nemir, uzbuđenje, osećaj teskobe. Sve su to faktori odgovorni za rast telesne temperature i nastanak toplotnog udara. Često se dešava da se pri iznenadnom gubitku svesti osoba pri padu povredi. Međutim, najveći problem predstavlja pad nivoa ukupne cirkulišuće tečnosti i veoma otežan rad bubrega. Iz navedenog je jasno da toplotni udar može da bude i životno ugrožavajući. Na sreću, u većini slučajeva prolazi bez posledica, ukoliko se tretira na pravilan način. To znači da do dolaska lekara ugroženom treba omogućiti da legne sa podignutim nogama, da bi se podstakao povratni tok krvi ka vitalnim centrima. Takvu osobu obavezno treba staviti u hlad ili prijatno rashlađenu prostoriju, na čelo joj staviti hladan oblog, a ruke i noge hladiti mokrim peškirima sve dok temperatura ne spadne na 37 ili 38 stepeni. Kada se pribere, pojiti je mlakom vodom u kojoj ima po malo soli i šećera, ili joj dati mlak voćni čaj.
Odloženi simptomi
Simptomi kod osoba koje su doživele sunčanicu liče na simptome potresa mozga. Javljaju se posle nekoliko sati i počinju prodornom glavoboljom, rastom telesne temperature, bolom u vratu, vrtoglavicom, uznemirenošću, povraćanjem. Zujanje u ušima takođe je jedan od karakterističnih simptoma, kao i poremećaj vida, nesvestica, obamrlost, lupanje srca, plitko i ubrzano disanje, suva koža.
Osobu u ovakvom stanju najpre treba staviti u hlad, postepeno je rashlađivati laganim polivanjem vodom, a vlažan peškir staviti na potiljak. Davanje kafe i gaziranih napitaka treba izbegavati, već osobu napojiti mlakom tečnošću u gutljajima. Lek protiv glavobolje takođe se preporučuje, a prostoriju u kojoj se osoba nalazi obavezno zamračiti i obezbediti mir bez prisustva bilo kakve buke. A da bi se sunčanica izbegla trebalo bi izbegavati izlazak iz kuće u vreme najvećih vrućina, kao i dugo zadržavanje na suncu, ali zato obavezno treba unositi dosta tečnosti.
Šta nikako ne sme da se radi sa osobom koja je doživela toplotni udar?
- Takva osoba nikako ne sme da se stavlja u hladnu vodu, jer se u takvim uslovima skupljaju periferni krvni sudovi i sprečava oslobađanje toplote, zbog čega telo i dalje ostaje pregrejano. Zbog naleta krvi ka periferiji i vitalni organi postaju ugroženi. Na sreću, toplotni udar se ne javlja pri uobičajeno visokoj temperaturi, već na 40 i više stepeni, pod uslovom da osoba dugo boravi na otvorenom. U takvim uslovima nastanku toplotnog udara doprinosi i neadekvatno oblačenje, pre svega nošenje sintetike zbog koje koža ne može znojenjem da se hladi. Tamna boja odeće takođe privlači sunčeve zrake, što treba imati na umu prilikom odabira garderobe. Fizički rad dodatno pregrejava organizam kao i masna jela, šećeri, kremovi, kolači. Osećaj vreline stvara i alkohol. U psihološkom smislu, u okolnostima izuzetno visokih temperatura, organizam biva nateran da proizvodi hormone koji loše utiču na opšte stanje.
Kako toplotni udar može da se spreči?
- Prevashodno, postupnim prilagođavanjem na vrućinu, što znojnim žlezdama daje vremena da se priviknu na postojeće uslove i počnu da štede tečnost i so. Takođe, treba oblačiti laganu, lepršavu i poroznu odeću od prirodnih vlakana koja lako upija znoj i dopušta strujanje vazduha. Što se tiče hrane, pre izlaska iz kuće nikada ne treba konzumirati masno kalorično i preobilno. Po mogućstvu izbegavati boravke u prostorima sa mnogo ljudi kao što je, recimo, javni prevoz. Uz sebe na otvorenom obavezno treba imati vodu, čaj, razblažene mineralne vode, ceđeni voćni sok. Da bi izbegli toplotni udar treba izbegavati i naporan fizički rad, psihičke stresove, po mogućstvu ne izlaziti u vreme najvećih vrućina od 12 do 16 časova. Takođe, telo treba povremeno kvasiti vodom iz flašice ili raspršivača, koristiti klima uređaje, ventilatore ili promaju...
A šta dovodi do grčeva u mišićima?
- Ukoliko iz organizma nestanu minerali natrijum, kalijum, hlor i drugi, dolazi do pojave grčeva u mišićima. Grčevi su veoma bolne senzacije i najčešće zahvataju ekstremitete. Osoba sa ovim problemom na visokim temperaturama iziskuje isti vid zbrinjavanja kao što je to u slučaju toplotnog udara ili letnjeg kolapsa. Osim toga, važno je unositi slanu tečnost, kao što je supa u kesicama, paradajz, povrće, voće... Banana je, primera radi, odličan izbor jer je puna minerala i omogućava brz oporavak od toplotnih grčeva.
Koliko je opasna sunčanica?
- Za razliku od toplotnog udara koji je posledica prekomernog upijanja toplote i oštećenja ćelijskih struktura mozga, sunčanica je posledica prevelikog izlaganja glave direktnom delovanju sunca. To znači da vreli dan i sunce mogu da izazovu ozbiljne probleme i kod zdravih osoba. Dugo izlaganje suncu, pogotovo ako je potiljak nezaštićen, dovodi do sunčanice. Tada dolazi do naglo nastalog oštećenja funkcije mozga i intenzivnijeg širenja njegovih krvnih sudova. Ako je glava izložena suncu bez šešira u vreme najveće vreline, dolazi do blagog otoka mozga i moždanih opni. Na sunčanicu su posebno osetljive labilne osobe, rekonvalescenti posle bolesti ili povrede, alkoholisane osobe, ćelave osobe, radnici na otvorenom...
Foto1: marin/Freedigitalphotos.net
