Izvor: eKlinika.rs, 11.Mar.2024, 12:00
Može li atlantska ishrana da smanji masnoću na stomaku i nivo holesterola
Atlantska ishrana, koju su šest meseci upražnjavali učesnici istraživanja, smanjila je kod njih verovatnoću razvoja metaboličkog sindroma, za razliku od onih koji su jeli redovnu ishranu. Nova studija objavljena je 7. februara u JAMA Network Open. Metabolički sindrom je termin za grupu zdravstvenih faktora uključujući veći obim struka, povišene nivoe triglicerida, visok holesterol, visok krvni pritisak i visok šećer u krvi. Pozitivan uticaj atlantske ishrane >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << na faktore kao što su holesterol i masnoća na stomaku pronađen u ovoj studiji očekivao bi se, kaže Katherine Patton, registrovani dijetetičar, koja radi na Institutu za digestivne bolesti i hirurgiju Klivlendske klinike i nije bila uključena u studiju. „Atlantska dijeta veoma je slična mediteranskoj, koja je povezana sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma,” kaže ona i dodaje da je metabolički sindrom značajan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Procenjuje se da osobe sa metaboličkim sindromom mogu imati 50 do 60 procenata veći rizik od srčanih bolesti nego one bez njega. Nalazi pružaju važne dokaze o potencijalu tradicionalne ishrane da poboljša kritične faktore rizika za srčana oboljenja i druga hronična stanja, kaže glavni istraživač, dr Mar Calvo-Malvar, specijalista za laboratorijsku medicinu u Univerzitetskoj kliničkoj bolnici u Santjago de Kompostela, u Španiji.
Šta je atlantska ishrana
Atlantska ishrana je naziv koji su istraživači dali tradicionalnom načinu ishrane u severozapadnoj Španiji i Portugalu. Iako ova ishrana ima sličnosti sa mediteranskom, postoje neke značajne razlike, kaže dr Calvo-Malvar.
– Poput mediteranske ishrane, atlantska ishrana naglašava konzumiranje sveže, sezonske i lokalne hrane kao što su voće, povrće, žitarice, mahunarke (suvi pasulj, sočivo i leblebije), riba, mlečni proizvodi i maslinovo ulje koje se koristi za prelive i kuvanje – kaže ona. Međutim, za razliku od mediteranske, u atlantskoj ishrani veći udeo imaju riba, mleko, krompir, voće i povrće, kaže dr Calvo-Malvar.
Uticaj ishrane fokusirane na lokalne i tradicionalne namirnice
Šestomesečna studija bila je sekundarna analiza podataka ispitivanja sprovedenog između 2014. i 2015. godine i usmerenog na zajednicu u ruralnom gradu A Estrada na severozapadu Španije. Ukupno 250 porodica (574 odrasle osobe) nasumično je raspoređeno u grupu koja je jela atlantsku ishranu, obrazac ishrane zasnovan na tradiciji i lokalno dostupnoj ribi, sezonskom svežem povrću i voću, i u kontrolnu grupu, koja je dobila instrukcije da nastavi sa svojom uobičajenom ishranom.
Ljudi na atlantskoj ishrani jeli su velike količine ribe i morskih plodova zajedno sa hranom na bazi skroba (kao što je krompir), suvim voćem, sirom, mlekom i umerenim unosom mesa i vina. Interventna grupa imala je i edukacije o ishrani i časove kuvanja i dobijala je korpe sa vrstama hrane koju je trebalo da jede.
Konzumirane kalorije, fizička aktivnost, upotreba lekova i druge varijable procenjene su na početku i na kraju studije, a istraživači su te faktore kontrolisali u svojoj analizi.
Od 457 ljudi bez metaboličkog sindroma koji su završili ispitivanje, 23 je nastavilo sa razvojem ovog stanja: 6 u interventnoj grupi (2,7 odsto učesnika) i 17 u kontrolnoj grupi (7,3 odsto).
Atlantska ishrana dovela je do smanjenja masti na stomaku i lošeg holesterola
Obim struka i LDL holesterol („loš” holesterol) smanjili su se u interventnoj grupi, dok se krvni pritisak, trigliceridi i nivoi šećera u krvi natašte nisu značajno razlikovali.
– Ovi nalazi su ohrabrujući s obzirom na kratko trajanje studije i izazov da se preokrene tok nekih hroničnih stanja i komorbiditeta povezanih sa metaboličkim sindromom, kao što su hipertenzija ili dijabetes – kaže dr Calvo-Malvar.
Vredi napomenuti da u Španiji zdravstveni sistem većini osoba sa hroničnim bolestima poput hipertenzije ili dijabetesa obezbeđuje lečenje i njihova bolest drži se pod kontrolom, dodaje dr Calvo-Malvar.
Ovi nalazi sugerišu da bi atlantska ishrana mogla biti od pomoći u upravljanju važnim aspektima zdravlja i smanjenju rizika od metaboličkog sindroma, kaže Elisabetta Politi, registrovani dijetetičar, sertifikovani specijalista za brigu i obrazovanje o dijabetesu u Duke Health u Duramu, Severna Karolina, koja nije bila uključena u studiju.
– Važan je statistički značajan nalaz smanjenja obima struka. Znamo da nošenje dodatne težine u predelu stomaka povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2 – ističe ona.
Pravilno merenje struka je tik iznad kostiju kuka, odmah nakon što izdahnete. Rizik raste sa veličinom struka većom od 89 cm za žene ili većom od 102 cm za muškarce.
Da li je atlantska ishrana zdravija od mediteranske
Nalazi ove studije su značajni, ali ne zato što pokazuju da atlantska ishrana „pobeđuje” mediteransku ili obrnuto. To nije pitanje na koje se ovde treba fokusirati, kaže dr Calvo-Malvar.
– Pokazalo se da su oba načina ishrane zdrava. Verujem da pitanje nije u određivanju koji je manje ili više zdrav, već koji način ishrane najbolje odgovara populaciji u kojoj se promoviše – kaže ona.
Nema sumnje da je način na koji se hranimo jedan od najvažnijih faktora rizika za srčana oboljenja i druge hronične bolesti, a promene u ishrani su ključna strategija za sprečavanje miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta, kaže dr Calvo-Malvar.
– Međutim, promena navika u ishrani predstavlja izazov, jer na navike utiču složeni i isprepleteni društveni i individualni faktori, uključujući kulturu, pristupačnost hrane, neposredne prijatelje i porodicu i okolnu zajednicu – kaže ona. Pretpostavka da bi većina ljudi zamenila nezdravu hranu zdravom i da bi se pridržavala tih promena, zbog najnovijih istraživanja o njihovom povezanom riziku od bolesti, nije realna, dodaje dr Calvo-Malvar.
– Verujem da je najbolja ishrana ona koja je u skladu sa kulturnim i gastronomskim nasleđem oblasti u kojoj se promoviše, a sadrži lokalnu i ekonomski pristupačnu hranu – kaže ona.
– Ova studija uzima u obzir važne faktore koje mnoge studije o ishrani izostavljaju: koja hrana je dostupna lokalno, koji su kulturni faktori koji oblikuju ono što ljudi jedu, u čemu uživaju i šta im više prija da jedu – kaže Politi.
Dizajniranjem ishrane koja uzima u obzir dinamiku koja utiče na naš izbor hrane, povećava se verovatnoća da će ljudi moći da se pridržavaju tog zdravijeg obrasca ishrane i da smanje rizik od hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca, dodaje Politi.
Stručni saveti kako da prilagodimo svoju ishranu atlantskoj
Možemo da usvojimo nekoliko aspekata atlantske ishrane i da na taj način poboljšamo naše navike u ishrani.
Tehnike kuvanja Ljudi koji upražnjavaju atlantsku ishranu često hranu pripremaju na pari, roštilju, kuvaju je, peku ili dinstaju.
Više ribe Da biste sledili principe atlantske ishrane, povećajte broj porcija ribe tokom nedelje.
Zdrave zamene Patton preporučuje da delikatesno meso zamenite tunjevinom, humusom i prirodnim puterom od orašastih plodova, a čips i perece orašastim plodovima, semenkama, voćem ili sirovim povrćem. Umesto hamburgera izaberite hamburger od lososa, hamburger od pasulja ili vegetarijanski burger, kaže Patton.
Manje visoko prerađene hrane Visoko obrađena hrana, poput čipsa i kolačića, ima sastojke koji nas teraju da ih jedemo što više, kaže Politi. Zbog toga se često prejedemo. Ne dešava se da ne možemo da prestanemo da jedemo kinou ili smeđi pirinač, ali zato teško možemo da se odvojimo od visoko obrađenih grickalica, upozorava ona.
Članak Može li atlantska ishrana da smanji masnoću na stomaku i nivo holesterola se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
