Izvor: B92, 04.Feb.2015, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekar bi trebalo da upozna pacijenta
Teško je zamisliti da lekar u nekom domu zdravlja u Srbiji pacijenta koji je došao da mu se požali na kičmu ili srce upita da li voli da odlazi na slave.
Foto: Vic / Flickr.com
Upravo ovakva pitanja, koja se odnose na ličnost pacijenta, njegovu aktivnost i karakter, a deo su personalizovanih testova za procenu ličnosti, prema zaključku autora studije objavljene nedavno u stručnom časopisu „Psychoneuroendocrinology”, mogla bi da budu budućnost medicine. Autori >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rada „navijaju” za personalizovanu medicinu: veruju da doktori mogu da izaberu bolji i lek i terapiju ako se udube malo i u ličnost pacijenta.
Dr Kovita Vedara, autorka ovog istraživanja, koje je preneo i dnevnik „Njujork tajms”, analizirala je istovremeno rezultate psihološkog testa ličnosti i analize krvi, preciznije gene koji su zaduženi za pojavu zapaljenskih procesa u organizmu, od kojih zavise odbrambene snage. Utvrđeno je da su kod otvorenih, komunikativnih osoba koje vole da se druže, izraženiji geni skloni zapaljenskim procesima, što znači da imaju aktivniji imunološki sistem. Kod osoba koje su povučene u sebe takvi geni su manje izraženi. Zato su osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom povučene u sebe, izbegavaju izlaske na mesta gde se okuplja više ljudi, upravo da bi sebe zaštitite od infekcija…
Za Bogoljuba Peruničića, specijalistu medicine rada, oblast personalizovane medicine je intrigantna tema. Ipak, i danas mnogi doktori pribegavaju i nekom triku da bi saznali nešto iz ličnog života pacijenata što može biti od koristi za lečenje.
– Svaki razgovor sa pacijentom ima svoju svrhu, svaki odgovor, čak na pitanja koja nisu medicinska, može biti od koristi lekaru. To lekaru daje mogućnost da neku terapiju i lek odmeri bolje. Zato nije nevažno da lekar zna da li pred sobom ima pacijenta koji, na primer, voli da popije ili da dobro jede, da li je usamljenik ili druželjubiv. Važno je postaviti i životna pitanja, a i reakcije na takva neobična pitanja lekaru mogu biti od koristi – kaže dr Peruničić.
On je dugo radio na Institutu za medicinu rada i posao mu je bio da procenjuje očuvanost radne sposobnosti. Često su mi pacijenti dolazili sa unapred spremljenim odgovorima, za koje su čuli da „prolaze” da se dobije dijagnoza. Događalo se da pacijent nabraja sve po redu i propisu, i po 20 tegoba. Tada su se pokazivala korisnim upravo pitanja vezana za ličnost i životne navike. Na primer, pitao bih pacijentkinju kako joj je tog leta uspelo cveće u bašti ili povrće u vrtu, mnogi bi zaboravili naučene odgovore, a ja bih dolazio do suštine da li tu osobu boli noga i kičma ili ima probleme sa mužem – kaže dr Peruničić.
Profesor dr Olga Popović Mladenović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, ističe da postoji jaka veza između ličnosti i uspešnosti lečenja.
– Ako lekar propusti da se bavi ličnošću pacijenta, onim što pokazuje ili možda prikriva, lek i terapija neće biti dovoljno efikasni. U rehabilitacionoj medicini, bez poznavanja ličnosti pacijenta, efekat lekova i terapije manji je za 30 odsto – kaže dr Popović Mladenović.
Veliki procenat pacijenata koji su ekstravertni, komunikativni i otvoreni prema ljudima su u velikoj meri i optimisti po prirodi, a to je važno za uspeh lečenja, objašnjava sagovornica "Politike".
Neuropsihijatar Predrag Paunović iz beogradskog Doma zdravlja „Voždovac” uveren je da polovina izlečenja zavisi od strukture ličnosti: neko se pomiri da ima šlog i da neće moći da pomera polovinu tela, neko da će nastaviti da živi bez polovine plućnog krila, a neko upadne u depresiju.
– Nikada se ne može odvojiti telesno od duhovnog. Imam veliko profesionalno iskustvo i već kroz nekoliko rečenica mnogo saznam, ali doktori koji rade u opštoj praksi za to nemaju vremena, jer su zatrpani administrativnim – kaže dr Paunović.
Izvor: Politika.rs
