Izvor: eKlinika.rs, 16.Feb.2025, 20:01
Lečenje visokog krvnog pritiska može pomoći u smanjenju rizika od kognitivnog pada
Intenzivna kontrola krvnog pritiska za odrasle sa hipertenzijom (visokim krvnim pritiskom) i visokim kardiovaskularnim rizikom može dugoročno smanjiti rizik od blagog kognitivnog oštećenja ili demencije, zaključak je nove studije istraživača sa Wake Forest University School of Medicine. Nedavna studija, objavljena u Neurology, imala je za cilj da ispita efekte standardnog i intenzivnog lečenja visokog krvnog pritiska na kognitivni pad.
Krvni pritisak i rizici >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << za zdravlje mozga
Istraživači su koristili podatke iz značajnog ispitivanja Sistolic Blood Pressure Intervention Trial (SPRINT), koje je uporedilo intenzivno sa standardnim lečenjem sistolnog krvnog pritiska među osobama sa hipertenzijom, a rezultati su objavljeni 2015. Nalazi sugerišu da bi snižavanje sistolnog krvnog pritiska smanjilo rizik od demencije, ali uspeh SPRINT studije u smanjenju kardiovaskularne bolesti značio je da je rano zaustavljena, tako da su konačni rezultati u vezi sa demencijom bili neubedljivi. Autori nove studije imali su za cilj da održe proces intenzivnog lečenja krvnog pritiska radi pouzdanijih rezultata. Istraživači SPRINT uključili su 9.361 pacijenta starijeg od 50 godina u Sjedinjenim Državama i Portoriku. Pacijenti su lečeni 3,3 godine i praćeni su do 2018.
Tokom godina praćenja, nalazi su potvrdili da je intenzivno lečenje hipertenzije povezano sa značajno manjim rizikom od blagog kognitivnog pada.
Kako krvni pritisak utiče na spoznaju i demenciju
Istraživanje objavljeno 2022. godine pokazalo je da što je krvni pritisak duže pod kontrolom, to je manji rizik od kognitivnog pada ili demencije.
Dr José Morales, vaskularni neurolog i neurointerventni hirurg u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija, koji nije bio uključen u studiju, kaže da, ako se ne proverava, visok krvni pritisak može izazvati oštećenja izvan kardiovaskularnih poremećaja:
– Povišen krvni pritisak dovodi do oštećenja krajnjih organa u mozgu. Iako se češće povezuje sa moždanim udarom, njegovi podmukli efekti su kognitivno oštećenje. Verovatno postoje subkliničke promene koje su neotkrivene ili neprimetne zbog kognitivne rezerve, ali stepen ili obim oštećenja mozga koji rezultira kognitivnim oštećenjem najverovatnije traje godinama i podmuklo napreduje
Koji su najbolji tretmani za visok krvni pritisak
Istraživanje se fokusiralo na lečenje koje uključuje lekove, a ne bilo kakve promene životnih navika. Lekari u početku često preporučuju nisku dozu lekova, ali će osobe sa hipertenzijom možda morati da kombinuju dva ili više lekova da bi krvni pritisak držali pod kontrolom, u zavisnosti od osobe i bilo kog osnovnog zdravstvenog stanja koje mogu imati.
Lekovi za hipertenziju su:
diuretici, uključujući tiazide, hlortalidon i indapamid
beta-blokatori i alfa-blokatori
blokatori kalcijumskih kanala
centralni agonisti
periferni adrenergični inhibitori
vazodilatatori
inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE)
blokatori angiotenzinskih receptora.
– Promene životnih navika i ishrane definitivno su prve linije pristupa, ali kada ove mere ne uspevaju adekvatno da kontrolišu hipertenziju, lekovi za hipertenziju postaju neophodni – kaže dr Morales.
– Situacija se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Neki pacijenti su mladi i imaju loše kontrolisan krvni pritisak, što verovatno izaziva subkliničko oštećenje koje povećava rizik od demencije kasnije u njihovom životu. Generalno, prosečna osoba sa hipertenzijom je sredovečna i studije sada impliciraju da je ova starosna grupa povezana sa značajnim promenama u našem telu koje su predznak budućeg zdravlja – objasnio je on.
Dr Cheng-Han Chen, interventni kardiolog i medicinski direktor Structural Heart Program u MemorialCare Saddleback Medical Center u Laguna Hilsu, Kalifornija, koji takođe nije bio uključen u studiju, kaže da visok krvni pritisak, ako se ne kontroliše, oštećuje kogniciju tokom godina, bez obzira na starost.
Međutim, odrasli u srednjim godinama generalno su najugroženiji ako im je krvni pritisak iznad normalnog opsega.
– Ne postoji nijedno starosno doba u kome visok krvni pritisak trajno dovodi do kognitivnog pada. Umesto toga, negativni efekti visokog krvnog pritiska verovatno se javljaju tokom decenija – kaže dr Chen.
– Neke studije ukazuju na „srednje starosno doba” (od 40. do ranih 60. godina) kao na period života tokom kojeg nastaje veliki deo oštećenja – primetio je on, što naglašava važnost upravljanja krvnim pritiskom kako starimo.
Članak Lečenje visokog krvnog pritiska može pomoći u smanjenju rizika od kognitivnog pada se pojavljuje prvo na eKlinika.
