Izvor: eKlinika.rs, 09.Mar.2024, 14:31
Kortikalne lezije u mozgu, multipla skleroza i magnetna rezonanca: Novi biomarker pomoć u ranoj dijagnozi?
Multipla skleroza, njen tok i lečenje u visokom procentu zavise od što ranije dijagnoze i blagovremene primene terapije. Zbog toga bi novo otkriće švajcarskih naučnika bazirano na jednom važnom biomarkeru u procesu dijagnostike magnetnom rezonancom, moglo da bude od ogromnog značaja i za pacijente i za lekare.
Multipla skleroza, kortikalne lezije i njihova osetljivost
Procena kortikalnih lezija i stanja centralne vene (CVS) na magnetnoj rezonanci mozga može povećati dijagnostičku >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << tačnost u potvrdi multiple skleroze (MS), kažu navodi nove velike studije objavljene 11. decembra u časopisu JAMA Neurology . Istraživači, koji su procenjivali kortikalne lezije i stanje centralne vene (CVS) na MR mozga otkrili su da je CVS bio najjači MRI biomarker za razlikovanje multiple skleroze (MS) od drugih stanja, uključujući i pacijente u ranim stadijumima bolesti. Pored toga, podsećaju naučnici, kortikalne lezije su veoma specifične i usko vezane za MS.
Studija je uključivala ljude sa MS ili klinički izolovanim sindromom (CIS), drugim neurološkim stanjima koja nisu u okviru MS simptoma i karakteristika bolesti. Istraživački tim je imao za cilj da kvantifikuje vrednost kortikalnih lezija i CVS kao biomarkera za podršku diferencijaciji MS od drugih stanja, koja takođe uključuju i druge lezije mozga identifikovane na MRI (magnetnoj rezonanci).
Kortikalne lezije i biomarkeri ranog dijagnostikovanja MS
Kortikalne lezije su fokalna oštećenja u moždanoj kori, karakteristična za MS, koja nisu primetna (ili veoma retko) u drugim neurološkim stanjima. Stanja centralne vene se otkrivaju na magnetnoj rezonanci zasnovanoj na osetljivosti, koji se sastoji od prisustva vene u centru lezije bele materije, rekli su autori, napominjući da su takvi nalazi tipični za lezije koje ukazuju na multiplu sklerozu.
CVS je do sada bio najsenzitivniji MRI biomarker za razlikovanje MS od drugih neuroloških, sa istim učinkom kod pacijenata u ranim stadijumima bolesti. Kortikalne lezije su bile veoma specifične za MS, iako su često pokazivale nisku osetljivost. Međutim, u ovom istraživanju i CVS i kortikalne lezije su bile superiornije u odnosu na druge konvencionalne lezije u potvrdi što tačnije i što ranije dijagnoze multiple skleroze.
Dr Christine Granciera, profesor neurologije i biomedicinskog inženjeringa na Univerzitetu u Bazelu u Švajcarskoj i prvi autor studije dr Alesandro Cagol, neurolog i postdoktorant u njenoj laboratoriji, nadaju se daljem napretku u istraživanjima, budući da pravovremena dijagnoza osigurava modifikaciju toka bolesti ako se terapija primeni što je pre moguće. Takođe, istraživanja ukazuju da je određenom broju ljudi u početku postavljena pogrešna dijagnoza, što može imati ozbiljne posledice.
Kako je izgledala studija
Učesnici studije su selektovani iz 14 evropskih akademskih istraživačkih centara. Uvršten je veliki broj rezultata snimanja magnetnom rezonancom sa stanjima koja su suspektna ili su potvrdila MS, uz nalaze evropskog Centra za prevenciju Alchajmerove bolesti. Uslov je bio da ispitanici imaju dijagnozu MS, CIS ili neko drugo neurološko stanje, koje isključuje MS. Mogući su bili i drugi neuroinflamatorni poremećaji, migrene ili cerebrovaskularne bolesti. Pojedinci u studiji su takođe morali da imaju najmanje jedno MR skeniranje sa minimalno jednom sekvencom prepoznavanja kortikalnih lezija, uz procenu stanja centralne vene (CVS).
Autori su istraživali sposobnost kortikalnih lezija i CVS-a da prave razliku između multiple skleroze i drugih stanja, kvantifikujući njihovu osetljivost, specifičnost i tačnost sa nekoliko različitih kriterijuma. CVS je bio dijagnostički tačniji od kortikalnih lezija i sa još boljim učinkom kada se kombinuju dva markera za snimanje. Međutim, kortikalne lezije su po odabranom modalitetu pokazale daleko bolju senzitivnost u odnosu na sve druge parametre.
Cilj: Dalje ubrzavanje dijagnostičkog procesa
Iako nalazi ukazuju na važnost sprovođenja ovih dodatnih testova biomarkera MRI kako bi se pomoglo u postavljanju tačnije dijagnoze, njihov prevod u kliničko okruženje može biti izazovan, posebno zato što bi povećali vreme potrebno za obavljanje MRI procene. Zanimljivo je da su u studiji pojednostavljeni pristupi koji značajno smanjuju vreme potrebno za procenu CVS-a pokazali dobre performanse. Pored toga, naučnici rade na razvoju automatizovanih alata koji mogu da podrže i ubrzaju analizu.
Članak Kortikalne lezije u mozgu, multipla skleroza i magnetna rezonanca: Novi biomarker pomoć u ranoj dijagnozi? se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
