Izvor: eKlinika.rs, 14.Feb.2014, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompjuteri u našem organizmu
Insulinska pumpa je jedan od najsavršenijih kompjutera u nešem organizmu, kaže Dr Miodrag Naunović.
„Kad je bolest u pitanju čovek je spreman da prihvati sve samo da bi mogao da produži život ili da mu se kvalitet života popravi do mere dostojne života čoveka. Savremena tehnika je uradila mnogo toga da se čoveku pomogne. Postoje razni delovi veštačkih organa, kao što su veštački krvni sudovi, kičmeni prljenovi, zglobovi. Ide se čak dotle da nakoliko kompanija >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << u SAD radi na razvoju veštačkog oka. Znamo da je oko izdanak centralnog nervnog sistema, savršen organ i nemoguće ga je iskopirati ali se radi na tome kako bi se nadoknadio vid slepim osobama“, kaže Dr Miodrag Naunović koji već godinama sarađuje sa firmama, proizvođačima veštačkih medicinskih pomagala, te tako iz prve ruke može da prati njihov razvoj i uticaj na pacijente. Za razliku od pomenutih delova veštačkih organa, poslednjih godina je medicina i tehnika toliko uznapredovala da se sada već rade složeni instrumenti koji u sebi imaju precizne sofverske sisteme čiji je zadatak da imitiraju fiziološke mehanizme u organizmu. Upravo takva je insulinska pumpa.
Medicinska istorija i insulinska pumpa
„Ja nisam endokrinolog, više se bavim tehnologijom i organizacijom. Mislim da je važno objasniti široj populaciji kako u određenim slučajevima funkcioniše organizam i kako tehnika može biti značajna u medicini. To je posebno vidljivo kod dijabetičara. Svi mi lekari znamo da su insulin zavisni dijabetičari praktično u životnoj opasnosti ako pankreas prestane da radi. A on može prestati iz različitih razloga, zbog stresa, postoji rani dijabetes koji se javlja još kod dece, onda traumatski dijabetes ili posle infekcija, razni uzroci mogu da dovedu do toga da pankreas prestane da luči insulin. Tada se javlja nemogućnost korišćenja osnovne supstance za funkcionisanje centralnog nervnog sistema tj.glukoze. Ta glukoza ne može da uđe u nervnu ćeliju i u slučaju da takvo stanje potraje duže može da dovede do hipoglikemijske kome i do smrti. I to vrlo brzo. Znači, čovek koji nema dovoljnu količinu insulina u krvotoku ne može da mobiliše šečer koji treba da uđe u centralni nervni sistem. Nervna ćelija bez šećera je izuzetno osetljiva i umire,“ kaže Dr Naunović. Smatra da smo danas svedoci medicinske istorije kada se govori o insulinskoj pumpi.
„Pacijenti u Srbiji, zahvaljujući timovima na Institutu za endokrinilogiju imaju mogućnost da se leče kao i u najsavremenijim institucijama u svetu. Zato danas govorimo o instrumentu čiji je zadatak da imitira rad pankreasa tako što se u taj instrument unese višednevna količina insulina i jednim vrlo diskretnim, nežnim, teflonskim kateterom se uvede pod kožu. Ta kanila je deo sistema za kontinuirano davanje insulina pod kožu, njena dužina za bebe iznosi 6 mm a za odrasle 9 mm. Sav taj aparat je veličine mobilnog telefona i sastoji se iz dva dela mehaničkog i elektronskog. Mehanički deo ima zadatak da se ponaša kao pumpa, znači upumpava insulin kroz taj tanak teflonski kateter. Šta je ovde najveća nauka? To je da softverski, tj. elektronski deo, kompjuter, koji upravlja pumpom, ima mogućnost da se prilagodi metaboličkim potrebama svakog čoveka. Svaki čovek je priča za sebe, svaki metabolizam takođe. Svaki čovek ima svoj profil ubrizgavanja insulina a sofverski program u ovom instrumentu to imitira i daje informaciju pumpi koliko tačno insulina treba da ubrizga u jedinici vremena sa preciznošću od 0,05 i.j. Insulinska pumpa je napravljena sa ciljem da svakoj osobi ubrizgava neophodnu količinu insulina, ni manje, ni više nego što je potrebno. Preciznost je jako važna da se organizam ne bi doveo u stanje u kome je jako visoka koncentracija insulina koja se povremeno javlja u pacijenata i moze da osteti male krvne sudove koji su odgovorni za ishranjivanje mrežnjače oka ili bubrega i drugih organa koji mogu da stradaju. Zato se svakom pacijentu koji boluje pravi dnevni profil potreba šećera. Ta informacija se unese u insulinsku pumpu putem oređenog algoritma i ta pumpa u određenim režimima počinje kontinuirano da ispušta insulin.Upravo onako kako se ponaša pankreas,“ kaže Dr Naunović.
Stigla je pumpa!
„Trebalo mi je mnogo vremena, odricanja i truda da bih dobio insulinsku pumpu i dok sam je držao u ruci nisam mogao da verujem da je konačno posedujem,“napisao je na svom blogu Ninoslav Rašković, maratonac koji već godinama ima šećernu bolest, što ga ne sprečava da kvalitetno živi punim plućima.
Doktor podseća da se insulinska pumpa pokazala izuzetna i kod žena koje nisu mogle da održe zbog dijabetesa trudnoću. „Prateći rezultate trudnica koje nose insulinsku pumpu videlo se da bez komplikacija rađaju zdrave bebe. Malo smo se i šalili jer smo konstatovali da su bebe otprilike iste veličine. Najmlađi pacijent koji ima insulinsku pumpu u Srbiji je beba od nekoliko meseci, devojčica koja to odlično podnosi. Na žalost, u Srbiji preko Fonda insulinske pumpe može da dobije mali broj ljudi a potrebe su jako velike. Na primer, Slovenija sada ima preko 2000 pumpi, Izrael koji je populacijski istovetan sa Srbijom ima 9000 pumpi a Srbija svega nešto preko 400. Sredstva su mala i nedovoljna. Treba reći da se insulinske pumpe mogu dobiti u centrima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Moram da kažem i to je vrlo važno, da dva meseca terapije pacijenta na dijalizi koštaju koliko insulinska pumpa i ceo potrošni materijal za godinu dana. Pacijent na pumpi najčešće nikad ne dođe do dijalize jer njegovi bubrezi ostaju očuvani.Toliko o ekonomičnosti a to je već posebna tema za razgovor i razmišljanje,“ kaže Dr Miodrag Naunović.
Možda je ilustrativniji komentar jednog blogera: „Ostajem na iglama do daljneg a maštam o pumpi jednog dana…Mora i ovoj zemlji jednom osvanuti sunce!“
Izvor: B92.net
.jpg)
