Izvor: eKlinika.rs, 25.Apr.2025, 17:00
Koji lekovi se koriste za pacijente sa kompromitovanim imunitetom i zašto su važni
Imunosupresivi su lekovi koji sprečavaju naš imunski sistem greškom napadne zdrave ćelije i tkiva. Zdravstveni radnici ih prepisuju za lečenje određenih autoimunih bolesti, kao i za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa ili matičnih ćelija. Međutim, ovi lekovi povećavaju rizik od infekcija, jer imunski sistem već ne funkcioniše kako treba.
Šta su imunosupresivi i kada se koriste?
Imunosupresivi su lekovi koji regulišu rad imunskog sistema. U normalnim uslovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << imunski sistem štiti telo od virusa, bakterija i kancerogenih ćelija. Međutim, ponekad greškom napada zdrave ćelije i tkiva. Imunosupresivi usporavaju ili zaustavljaju ovu pogrešnu reakciju, ali time takođe slabe sposobnost organizma da se bori protiv infekcija. Zdravstveni radnici ih koriste za:
Autoimune bolesti (npr. lupus, psorijaza, reumatoidni artritis, multipla skleroza, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, alopecija).
Transplantaciju matičnih ćelija (npr. kod leukemije, limfoma, aplastične anemije) kako bi se sprečila bolest grafta protiv domaćina (GvHD).
Transplantaciju organa (npr. bubreg, jetra, srce), kako telo ne bi odbacilo novi organ.
Koji su najčešći imunosupresivi
Imunosupresivi se mogu uzimati kao tablete, u tečnom stanju, injekcijama ili intravenski. U zavisnosti od bolesti, mogu se koristiti nekoliko meseci, godina ili doživotno. Najčešći imunosupresivi su: kortikosteroidi (npr. prednizon), biološki lekovi (npr. adalimumab – Humira®, infliksimab – Remicade®), inhibitori kalcineurina (npr. takrolimus, ciklosporin), IMDH inhibitori (npr. mikofenolat mofetil – CellCept®), inhibitori Janus kinaze (npr. tofacitinib – Xeljanz®), mTOR inhibitori (npr. sirolimus – Rapamune®) i monoklonska antitela (npr. basiliksimab – Simulect®).
Odnos između rizika i koristi upotrebe imunosupresiva
Ovi lekovi imaju brojne koristi. Pre svega, ublažavaju simptome autoimunih bolesti i sprečavaju odbacivanje transplantata. Međutim, mogući su i neželjeni efekti kakvi su akne, dijabetes, umor, gubitak ili prekomerni rast kose, glavobolje, visok krvni pritisak, afte u ustima. Kod nekih pacijenata neželjeni efekti mogu biti i osteoporoza, tremor, povećanje telesne mase, mučnina i povraćanje.
Ozbiljniji rizici u upotrebi odnose se na preskakanje doza, koje može dovesti do pogoršanja bolesti ili odbacivanja transplantata. Tu je i povećan rizik od infekcija: krvne (MRSA, sepsa), gljivične (kandida), kožne (celulitis), respiratorne (grip, upala pluća).
Jedno od čestih pitanja je da li imunosupresivi utiču na trudnoću. Neki od njih mogu izazvati urođene mane. Ako planirate trudnoću, posavetujte se sa lekarom kako biste eventualno promenili terapiju.
Kada se obratiti lekaru?
Lekar će pratiti vaše stanje i obavljati redovne krvne analize radi praćenja efikasnosti terapije i nuspojava. Važno je da obavestite lekara ako imate jače neželjene efekte od očekivanih.
Članak Koji lekovi se koriste za pacijente sa kompromitovanim imunitetom i zašto su važni se pojavljuje prvo na eKlinika.
