Izvor: eKlinika.rs, 30.Jul.2021, 15:09

Ključ dobrog zdravlja možda se krije u crevima

Ljuska creva i bakterije koje žive u debelom crevu, mogle bi u budućnosti da imaju ključnu ulogu u održavanju dobrog zdravlja, jačanju imuniteta, ali i da utiču na mozak i pomažu kod lečenja nekih neuroloških i psihičkih bolesti.
U nadi da će poboljšati svoje zdravlje mnogi kupuju probiotike, a sve popularnije suplemente prate i istraživanja naučnih timova o važnosti crevnog mikrobima – bakterija koje žive u našem debelom crevu.
Istraživači ispituju mikrobiom >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << creva kako bi iskoristili njegove moguće benefite na fizičko, ali i mentalno zdravlje. Postoji mogućnost da rezultati budu od velike koristi za opšte poboljšanje ljudskog zdravlja i smanjenje gojaznosti.
Više mikroorganizama, nego ćelija u ljudskom telu Mikrobiom creva, odnosi se na mikroorganizme i njihove gene, dok je mikrobiota termin koji se odnosi na konkretne mikroorganizme.
Ovi mikroorganizmi su od vitalnog značaja za čovekovo zdravlje. Isto kao što ne postoje dva ista otiska prstiju kod ljudi, tako ne postoje ni dva identična mikrobioma, tvrde stručnjaci. Ishrana i uticaj sredine deluju na svakog, pa će neko biti alergičan, na primer, na kikiriki, dok drugi čovek na istu hranu neće imati nikakvu reakciju.
Nauka navodi da u našem telu postoji 10 puta više mikroorganizama nego ćelija. Što znači da u mikrobiomu creva ima oko 100 triliona dobrih i loših bakterija.
Mikrobiom creva kao izazivač bolesti Najaktivniji u istraživanjima su stručnjaci Univerziteta u Varviku u Velikoj Britaniji, koji mikrobiom creva počinju da posmatraju kao još jedan organ ljudskog tela.
Oni tvrde da mikrobiom creva može da izazove bolesti, ako ne vodimo u dovoljnoj meri i o njemu računa, kao o srcu, mozgu ili oku. Mikrobiom creva, kako se smatra, može u bitnoj meri unaprediti zdravlje, samo ako i o crevima počnemo da brinemo u dovoljnoj meri.
Poznato je da je ljudski mikrobiom presudan za pravilnu funkciju fizioloških procesa. Naše istraživanje pokazuje da on ima mnogo različitih uloga, na primer, u normalnom razvoju imunološkog sistema, u posredovanju inflamatornih puteva i metaboličkih procesa i u regulaciji apetita – kaže dr Petra Hadson sa Univerziteta u Varviku.
Uticaj na apetit i starenje Neke skorije studije tvrde da postoje značajne veze između zdravlja i bioma creva. Naučnici povezuju pojedine bakterijske vrste sa slabijim apetitom i nižom telesnom težinom. Istraživanje iz Varvika pokazalo je i da su neke druge bakterijske vrste povezane sa nepovoljnim metaboličkim statusom, pa čak i bržim starenjem.
Naučnici su tek zagrebali malo ispod površine i do danas otkrili samo mali deo od miliona mikroorganizama u ljudskom telu.
Do treće godine čovekovog života formira se mikrobiom creva, s tim da razni faktori mogu promeniti tok njegovog razvoja i raznolikosti. Sama genetika domaćina, način ishrane, starost čoveka, način rođenja, antibiotici, probiotici i prebiotici deluju na ovaj sistem.
Naučnici ističu da su studije za sada posmatračke prirode i da još nema dovoljno dokaza koji bi mogli da nas upute da su raznovrsniji mikrobiomi činioci dobrog metaboličkog zdravlja. Stručnjaci tvrde da i pored toga trgovci prodaju mnogo proizvoda bez jasnog uvida u njihovu delotvornost.
Probiotici Probiotici održavaju u ravnoteži crevne mikrobiote i povoljno utiču na imuni sistem. Veruje se i da određene vrste probiotika mogu biti od koristi kod lečenja određenih bolesti. Probiotici su žive bakterije i kvasci, spadaju u dobre bakterije jer pre svega omogućavaju dobar rad creva i sistema za varenje, pa i imuniteta.
Ipak, i pored njihove popularnosti u toku poslednjih godine, nema, kako tvrde stručnjaci još dovoljno dokaza o dejstvu probiotika u vidu suplemenata. Nisu dovoljno istražene ni nuspojave niti njihova sigurnost.
Transplantacija Ispituju se i blagodati transplantacije zdravih crevnih bakterija, ljudima sa oboljenjima creva s ciljem da se obnovi zdrava funkcija creva. Smatra se da bi takve transplantacije mogle da leče razne bolesti, uključujući upalne bolesti creva, sindrom iritabilnog creva, zatvor, metaboličke i autoimune bolesti, alergijske reakcije, sindrom hroničnog umora.
Prirodni izvori probiotika su jogurt, kefir, neki meki sirevi, nepasterizovani kiseli kupus.
Prebiotici Prebiotici se razgrađuju u debelom crevu i uništavaju patogene organizme i podstiču rast normalne crevne flore. Najpoznatiji prebiotik je polisaharid inulin, sastavljen od D-fruktoze i male količine D-glukoze. Biljke su izvor prebiotika. Biljna vlakna su ona rastvorljiva koja snižavanju nivo holesterola i glukoze ili nerastvorljiva koja podstiču kretanje hrane kroz digestivni sistem.
Primarni izvori rastvorljivih vlakana su voće i povrće. Žitarice i proizvodi od celog zrna daju nam nerastvorljiva vlakna, ali većina hrane bogate vlaknima sadrži obe vrste vlakana. Smatra se da ova vlakna deluju dobro na brojne zdravstvene probleme, uključujući višak telesne težine, hronične upale, depresiju, umanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva.
Prirodni izvori prebiotika su banane, špargle, ovsena kaša, med, luk, mahunarke, crveno vino. Prebiotici pojačavaju dejstvo probiotika ako koriste zajedno, pa ako se pretera može doći do nadimanja i pojave gasova.
Mikrobiom može uticati na depresiju, anksioznost Bilo je nekoliko eksperimenata u kojima su naučnici menjali ponašanje laboratorijskih životinja i nekolicine ljudi delovanjem na njihove crevne bakterije. Istraživanja su podstakla na razmišljanja da mikrobiom iz creva utiče na kognitivnu funkciju i fundamentalne obrasce ponašanja, kao što su socijalna interakcija i suočavanje sa stresom.
Društvo za neurologiju Srbije je predstavilo neka od istraživanja na osnovu kojih postoje indicije da mikrobiom iz creva može imati uticaja na kliničku sliku autističnog spektra, anksioznosti, depresije i hroničnog bola. Bakterije iz creva proizvode iste hemikalije kojima i moždane ćelije komuniciraju.
Budućnost će, kako se nadaju istraživači, doneti nova otkrića o ulozi mikobioma creva, za sada je savet da unosite dovoljne količine vlakana, jedete raznoliku neprerađenu hranu, voće, povrće.
Članak Ključ dobrog zdravlja možda se krije u crevima se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta eKlinika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta eKlinika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.